Европска комисија, гробар словеначког „Елана“

За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Оно што Словенија нема храбрости да тражи од великих ЕУ држава, Европска комисија диктира службеној Љубљани како би страни купци могли јефтино да купе „парадног коња“ словеначке и некадашње југословенске индустрије

Елану је суђено да − банкротира! То је суштина захтева који је на адресу словеначке владе стигао ових дана из седишта Европске комисије. Брисел је у Љубљану послао неуобичајено оштар ултиматум − Словенији је дато свега 20 дана да одговори на захтев. Био је то још један хладан туш за словеначке снове да ће улазак у Европску унију допринети да у држави почну да теку мед и млеко, те да ће „уједињење“ са „старим“ ЕУ државама обезбедити неслућени просперитет словеначкој привреди. Прошло је 10 година од уласка у ЕУ, а од напретка нема ни трага ни гласа, баш напротив; како сада ствари стоје, не само да ЕУ неће помоћи некадашњем „парадном коњу“ словеначке индустрије него ће без зазора потопити фабрику која је још у доба СФРЈ производила скије и скијашку опрему, један од најпознатијих брендова са ових простора. Брисел не занима стара слава.

СУБВЕНЦИЈЕ И БАНКРОТ „Елан“ је, подсетимо, заслужан за многе иновације у скијашком спорту, а између осталих, његова заслуга је и проналазак популарних карвинг скија. Није тајна да је „Еланов“ давни допринос процвату словеначке економије заслужан што су се све владе трудиле да помогну фабрици која се од 1991. наовамо бори са последицама нестанка југословенског тржишта, али и љутом конкуренцијом сличних, у свету ништа мање реномираних произвођача спортске опреме. А управо та несебична помоћ словеначке владе ће, сва је прилика, сад „Елану“ доћи главе. Јер, откако је Словенија ушла у ЕУ, државно субвенционисање „губиташа“ више није у складу са тзв. „европским правилима“. У ЕУ је таква државна помоћ некој фирми − забрањена. Стога Европска комисија тражи од словеначке владе да у року од 20 дана покрене поступак који ће „Елан“ одвести − у банкрот.

Брисел не мари што ће ликвидирати једну од најпрепознатљивијих и најјачих словеначких робних марки, већ брине како да поврати 10 милиона евра „недозвољене (финансијске) помоћи“ коју је Словенија била дужна да од „Елана“ потражује/истера још почетком ове године. Додатни проблем представља чињеница да тих 10 милиона евра не треба враћати директно у државну касу, већ словеначким парадржавним фондовима, то су Кад (Капитални фонд) и фонд „Триглав наложбе“ (у преводу: Триглав инвестиције). Европска комисија (ЕК) је још 2012. године усвојила закључак да је Словенија у прошлости превише помагала „Елану“, а тај вишак државне помоћи проценила је на 10 милиона евра. Још тада јој је заповеђено да тај новац „извуче“ из „Елана“ у року од четири месеца, али то се није догодило ни 20 месеци после тога. Разлог? „Елан“ је − шворц. Спас види у проналажењу неког новог (страног!) инвеститора, чему се не би противила ни Европска комисија, али таквог добротвора нема на видику. Што су уочили и у Бриселу, па су затражили експресно враћање пара, под изговором да је очито дошло до (трајног) „застоја у приватизацији“. Брисел је овакав потез повукао у најгорем могућем тренутку − не само да је економска ситуација у Словенији гора него икад него је све дошло „на наплату“ у време када стара влада (премијерке Аленке Братушек) одлази, а нова влада мандатара Мира Церара још није ни преузела кормило земље.

[restrictedarea]

Да рашомонијада буде комплетна, досадашња премијерка Аленка Братушек се у међувремену сама, упркос згражавању јавности и противљењу новог премијера (Церара) кандидовала за уносно место комесарке ЕУ и сва је прилика да ће ускоро отићи на суперплаћену позицију у Европској комисији (према извештавању огорчених словеначких медија: плата 20 хиљада евра месечно, без додатака, у Словенији неопорезована). Братушекова, дакле, одлази у орган ЕУ који је Словенији наметнуо ултиматум којим ће уништити „Елан“! Цераровој влади предстоји „мисија немогуће“ − уколико од „Елана“ проба да истера новце, отераће фабрику под лед, а ако и „Еланове“ дугове (као све остале тајкунске) проба да свали на плећа тзв. „лоше банке“, односно да све то подметне новооснованој „Компанији за управљање банкарских потраживања“ (словеначка скраћеница: ДУТБ) онда би Брисел у том маневру поново могао да препозна „недозвољену државну помоћ“. И док сви домаћи медији брује од незадовољства због диктата из Брисела, из сеоцета Бегуње, где се налази „Еланово“ седиште, стиже вест да ће у случају да Европска комисија не одустане од свог наума, правни тим ове фабрике „искористити сва средства која има на располагању“. Истини за вољу, таквих „правних средстава“ баш и нема.

НЕМАЧКА УЈДУРМА Цела ствар можда и не би догурала тако далеко да се немачки произвођач скија „Маркер фолкл интернационал“ није жалио због протекције коју је код куће уживао „Елан“, јер га је 2007. и 2008. словеначка влада два пута докапитализовала, пошто је грцао у проблемима. Немачки конкурент је то схватио као атак; протестовао је јер словеначка влада тако, селективно, протежира домаћи „Елан“ науштрб других унутар ЕУ, а тиме „утиче на трговину међу чланицама“. Словенија је одлуку Европске комисије пробала да обори тако што је поднела жалбу Европском суду у Луксембургу; званична Љубљана је од луксембуршких судија тражила да замрзну одлуке ЕК у периоду до доношења правоснажне пресуде, а то је поткрепила тврдњом да би у супротном настале „непоправљиве последице“ јер би банкрот „Елана“ изазвао агонију више стотина породица, пошто би њихови ближњи остали без радних места.

Све то је изазвало црв сумње у стварне намере Европске комисије. Да је објективност ЕК оправдано под знаком питања, показала су открића домаћих медијских посленика који су уочили да Брисел унутар Уније користи дупле аршине. Док Европска комисија изражава сумњу да је „Елан“ способан да преживи на тржишту, словеначки експерти упозоравају да је Словенија у вези са усудом „Елана“ поново гурнута у положај „покусног кунића“. И подсећају да ЕК напрасно захтева од државе да се покори и испуни услов какав до сада није поставила много већим кршиоцима забране давања државне помоћи. Разлика је само у томе што поменути већи кршиоци потичу из већих и утицајнијих држава, попут Немачке. Аналитичари упозоравају да је цела ујдурма коју је закувала ЕК уистину последица притисака и снажног лобирања од стране аустријско-швајцарске групације „Цамева“ која је била једна од два заинтересована страна улагача у недавном покушају преузимања „Елана“. У случају да „Елан“ сад буде гурнут у стечај, речена корпорација би дошла у посед онога што би остало на рушевинама бегуњске фабрике готово бадава, а свакако много јефтиније него у процесу куповине од које је − напрасно одустала.

Водећи „Еланови“ људи апелују на словеначку владу да пружи заштиту фабрици, уз напомену да су њихови производи „одавно прешли домаће и европске границе“. Највећа словеначка комерцијална телевизија ПОП ТВ оцењује мере Европске комисије уперене против „Елана“ као још један доказ да су одлуке ЕК „више штетне него корисне“. У Словенији је овакво замешатељство ЕК продубило и страховања да лидери Уније вежбају строгоћу на малим и маргиналним државама ЕУ, за интересе оних великих, богатих и снажнијих.

Истина је да је захтев ЕК необичан и зато што је „Елан“ на списку 15 предузећа намењених продаји; о плану словеначке владе да продајом „породичних бисера“ извуче државу из буле − ЕК је била редовно и више пута обавештена. И не само то − ЕК је подстицала Словенију да продајом преостале државне имовине (и „Елана“, између осталих) покуша да спаси државу од „грчког сценарија“. Комисија је намеру словеначке владе уважила и Словенији условно одобрила одлагање враћања недозвољене државне помоћи (дате „Елану“) све до приватизације тог предузећа. А онда се ЕК, изненада, предомислила. Најновије тражење стечаја „Елана“ напречац, иако је јасно да је Словенија тиме два пута на губитку (ем ће морати да врати Бриселу паре − оних 10 милиона евра – ем неће инкасирати ништа јер оде шанса да „Елан“ како-тако у догледно време прода) Љубљана проглашава нефер потезом Европске комисије. То, међутим, није једини такав пример − Словенија се, рецимо, због политике Брисела и захтева да укине производњу наводно „нерационалне“ шећерне репе, у прошлости већ одрекла својих шећерана. Касније се показало да је уништавање те прехрамбене индустријске гране била велика грешка, јер је скочила цена шећера на светском тржишту. Али ни ту није крај европском „топлом зецу“. Словенију иста тактика ЕК очекује и у вези са националним авио-превозником „Адрија ервејз“. Некадашњи ЈАТ-ов ривал на југословенском небу, за разлику од српског пандана, још увек није пронашао успешног стратешког партнера (то јест страног инвеститора) па већ годинама кубури са губицима, а кап је прелила чашу кад је почетком ове године избио скандал због авио-карата које је компанија неким виђенијим политичарима и државним функционерима продавала испод цене.

Европска комисија је и поводом „Адрије“ (на сличан начин као у случају „Елана“) покренула истрагу којом оспорава четири докапитализације спроведене у периоду од 2007. до 2011. године, тешке 85,5 милиона евра. Иако у „Адрији“ тврде да то нема везе са државном помоћи, извесно је да Брисел на то гледа радикално другачије. Није чудо што је један од домаћих сатиричара овакво натезање на релацији Брисел − Љубљана поводом судбине „Елана“, а које ће се, извесно, завршити лоше по „домаће“, свео на фразу: „Адрија ервејз“ − да се спреми!

[/restrictedarea] микрозаймы онлайн займ на карту на полгодамаленький займ на картузайм на 60000

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *