Почетна / Култура / Добрица и СКЗ

Добрица и СКЗ

Пише Владимир Кецмановић

Говор прочитан на скупу посвећеном Добрици Ћосићу у „Српској књижевној задрузи“

Оно што сам записао и што ћу сада изговорити делом је неуобичајено у приликама као што је ова, али је, чврсто сам убеђен, примерено личности и сензибилитету Добрице Ћосића. И сигуран сам да је управо то оно што би Добрица волео да чује.
Пре четири године, на овом истом месту, промовисали смо ново издање романа „Бајка“, које је објавила „Српска књижевна задруга“.
То је била прилика да се аутор – некада челни човек ове институције, који јој је својим ауторитетом, енергијом и храброшћу вратио стари сјај, а који је из ње, као „моралнополитички неподобан“, истеран – после много година врати на „место злочина“.
Када сам стигао на промоцију, сећам се, у овој соби су седели сви планирани учесници, осим главног.
На питање где је аутор, неко ми је одговорио да Добрици није добро, да му је нагло пао притисак и да се повукао у суседну просторију.
Бацио сам поглед према вратима те просторије и угледао Добрицу који, полако, устаје из фотеље.
Када је ушао, био је блед и тешко се кретао.
Сео је овде, на столицу у челу стола која му је била намењена и промоција је могла да почне.
Кажу да психа, вођена нагоном самоодржања, претрпљене ударце покушава да заборави, али да тело не заборавља.
Ни тело Добрице Ћосића ударце заборавити није могло и његова слабост тог дана у СКЗ-у вероватно је барем делом била узрокована узбуђењем због повратка на место којем је даровао део душе.
Био је очигледан напор који је улагао да с пажњом прати сваку изговорену реч, као што је била очигледна решеност да у том напору истраје.
Ни овог пута, Геџа се није дао.
У тих сат времена – колико је промоција трајала – могло је да се прати како једна несвакидашња снага воље побеђује физичку слабост, велики терет година и све што тај терет собом носи.
Када су промотори завршили излагања и када је реч узео творац „Бајке“, било је јасно да се напор исплатио: течно и прецизно је извршио синтезу онога што је чуо, не пропустивши да се осврне на сваког од учесника посебно.
После тога смо, сећам се, са Добрицом прошетали до „Службеног гласника“, куће која је била и његов издавач, која иза себе није имала традицију какву има СКЗ, али је била на најбољем путу да једну нову, блиставу традицију успостави.
Само коју годину касније, као толике друге несуђене српске традиције, и ова ће бити у корену сасечена, а „Гласников“ кафе у којем смо тог дана са Добрицом попили пиће, постаће предмет апсурдне расправе везане за цену неког шанка.
Али, то је тема за другу прилику.
Овом приликом ваља напоменути да ликвидација „Службеног гласника“ као озбиљног издавача, СКЗ ставља пред нове изазове и искушења.
Када човек који нам је био близак оде са овог света, наиме, следи тешко преиспитивање јесмо ли се о њега огрешили.
Осећај да нисмо, представља највећу благодат.
Управа СКЗ-а, на челу са сада такође покојним Слободаном Ракитићем, део неправде која је у овим просторијама, у ранијим периодима Добрици Ћосићу била нанесена – покушала је да исправи. И та управа, за разлику од неких које су јој претходиле, на оном свету ће, верујем, Добрици моћи да погледа у очи.
Данашња управа СКЗ-а, о чему сведочи и овај скуп, наставља племениту традицију коју је установила претходна.
Али, да би СКЗ у данашњем времену барем до колена досегла место које је ова институција имала у нашој књижевној историји – потребно је много више.
Данашња СКЗ, дакле, не би смела да се понаша као обична издавачка кућа, бавећи се ситним, ускогрудим и краткорочним интересима, јер она обична издавачка кућа не би смела да буде.
Она би требало да бди над српском књижевношћу у целини.
А у оној мери у којој јесте издавачка кућа, морала би да се труди да одговори изазовима времена и способношћу да тај одговор који понуди барем заличи на ону некадашњу.
Само уколико би уложила такав напор, данашња „Српска књижевна задруга“ могла би да се квалификује за поштовања достојно место у сопственој традицији чији значајан део представља Добрица Ћосић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *