Почетна / Документи / Дан када је ослобођен Београд

Дан када је ослобођен Београд

Београдска операција, од 12. до 20. октобра 1944. године, једна је од највећих и најзначајнијих битака у Другом светском рату, у којој је учествовало преко 300 000 војника. У ноћи између 18. и 19. септембра, Јосип Броз се совјетским авионом са Виса упутио у Крајову у Румунији, одакле је 21. септембра одлетео у Москву. У директном контакту са Стаљином договорена је пуна сарадња моторизованих и артиљеријских јединица Црвене армије по њиховом ступању на тло Србије и координисана акција са војском НОВЈ. Крајем септембра, Штаб 3. украјинског фронта разрадио је свој коначни план Београдске операције и дао налог совјетском генералу Бирјузову да га усагласи са планом Врховног штаба НОВЈ. Првог октобра 1944. године план Штаба 3. украјинског фронта потврдио је Штаб Врховне команде Црвене армије.
[restrictedarea] Јединице НОВЈ и Црвене армије, које су узеле учешће у Београдској операцији, сусреле су се 12. октобра у селу Ђуринци, поред Сопота. У току ноћи, 13. октобра, батаљони 1. пролетерске бригаде и 14. мотострељачке бригаде Црвене армије разбили су немачке трупе и заузели цело подручје Авале, и ујутру, 14. октобра, избили на периферију града.
Тиме је ликвидирано последње и најјаче немачко упориште спољне одбране Београда. У току прва два дана борби за Београд, 14. и 15. октобра, снаге НОВЈ и Црвене армије постигле су изванредне резултате. Већи део града био је потпуно ослобођен и немачке снаге су остале само у северозападном делу, на линији Електрична централа – Ботаничка башта – Теразије – зграде министарстава – Главна железничка станица, и на Чукарици. Немачка борбена група „Штетнер“ 15. октобра увече пробила је положаје 5. и 21. дивизије НОВЈ и у покушају да се споји са групацијом која се, чекајући их, огорчено бранила у центру града – продирала преко Звездаре, дуж Булевара краља Александра и преко Коњарника. Услед тога, 6. гардијска тенковска бригада и борци 2. пролетерске бригаде НОВЈ предузели су противнапад на ову групацију у околини школе „Војислав Илић“. Онемогућене да се пробију кроз чврст обруч, немачке јединице окупљене у групи „Штетнер“ 17. октобра покушале су да заобиђу опкољени Београд с јужне стране, али су биле распршене у тешкој бици код Авале, где је 18. октобра погинуо и сам командант групе, генерал Штетнер, по коме је она и добила назив. У исто време, у интензивним уличним борбама јединице НОВЈ и Црвене армије избиле су 17. октобра на обалу Дунава код Калемегдана.
За време ових сукоба, са реке су деловале топовњаче совјетске Дунавске флотиле адмирала С. Горшкова; из ваздуха су по немачким упориштима тукли авиони 17. ваздухопловне армије генерала В. Судеца. Немци су одлучно бранили два мостобрана на ужем подручју града, на Чукарици и код Савског моста, у узалудној нади да ће бар део Штетнерових снага моћи да се пробије ка њима. Кључну улогу у спасавању Савског моста одиграо је учитељ Миладин Зарић, који је пресекао жице на минираном мосту, али и 12 совјетских војника из 73. стрељачке дивизије, који су се, након Зарићевог чина, убрзо пребацили преко моста и држали мостобран на супротној обали Саве све док није стигло појачање које је осигурало нове положаје на приступима Земуну. Крајем 20. октобра у граду замиру последње борбе. Београд је после 1.287 дана окупације био ослобођен.
У нападу на Београд учествовале су, са југословенске стране, 1. и 6. пролетерска дивизија, 5. и 11. крајишка дивизија, 16. војвођанска, 17. источнобосанска, 21. српска, 28. славонска и 36. војвођанска ударна дивизија. Извођење Београдске операције поверено је команданту 1. армијске групе НОВЈ генерал-лајтнанту Пеку Дапчевићу.

Са совјетске стране, у борбама за ослобођење Београда учествовала је Покретна група 3. украјинског фронта Црвене армије, заправо 4. гардијски механизовани корпус ојачан 73. гардијском и 236. стрељачком дивизијом, три артиљеријске бригаде и 16 пукова артиљерије, 160 тенкова и 366 топова и минобацача, под командом генерала В. И. Жданова. Борбени поредак совјетских јединица састојао се из два ешелона. Напад је обезбеђивала авијација 3. украјинског фронта, као и бродска артиљерија Дунавске ратне флотиле Црвене армије, под командом контраадмирала С. Горшкова. Њен задатак је био да у периоду припреме Београдске операције оствари велика оперативна превожења трупа и борбене технике, а да у току саме операције искрцава тактичке десантне трупе и ватром бродске артиљерије подржава борбена дејства јединица копнене војске. План напада на Београд одступао је од уобичајених освајања великих градова, када се град прво окружи а тек онда воде борбе за уништење његовог гарнизона.
Масовно учешће Београђана је једна од главних карактеристика Београдске операције. Већина војника НОВЈ који су учествовали у борбама за ослобађање Београда у својим сећањима је истицала да нико није могао предвидети такво одушевљење Београђана и њихову спремност да помогну својим ослободиоцима. Како су ослобађани поједини блокови зграда, грађани су приступали у јединице НОВЈ, а остали који су се налазили у још неослобођеним деловима града формирали су оружане групе и нападали Немце иза леђа, олакшавајући продор војске НОВЈ и Црвене армије.
За испољену храброст у борбама за ослобођење града Президијум АВНОЈ-а одликовао је 794 борца и официра НОВЈ и преко 2 000 војника и официра Црвене армије. Тринаест црвеноармејаца проглашено је за народне хероје Југославије. Орденима и медаљама СССР одликовано је 300 бораца и старешина НОВЈ. Јединице Црвене армије које су учествовале у Београдској операцији добиле су назив „београдске“, а указом Президијума Врховног совјета СССР − „да би се овековечила успомена на крвљу запечаћено братство совјетских и југословенских народа у борби против заједничког непријатеља“ – установљена је Медаља за ослобођење Београда.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *