Почетна / Друштво / ВЕРА У БАНДЕРА: За ким плаче мајка кијевског Мајдана?

ВЕРА У БАНДЕРА: За ким плаче мајка кијевског Мајдана?

Гостовање Олге Богомолец, српској јавности познате по томе што је успела да збуни и лејди Кетрин Ештон и доведе је у недоумицу ко је на кога пуцао на „Мајдану“, од почетка до краја остало је нејасно

Пише Наташа Јовановић

Од 4. до 6. септембра у Београду је у (не)званичној посети боравила докторка Олга Богомолец, саветница председника Украјине Петра Порошенка. У том кратком року била је примљена у Српску патријаршију, на РТС, ВМА…
У писму упућеном медијима, организатори су др Олгу Богомолец представили као познату украјинску друштвену активисткињу и филантропа.
„Дипломирала је на Кијевском медицинском институту (сада је то Национални медицински универзитет ‚Богомолец‘, који носи име њеног прадеде, др Александра Богомолеца) да би, пет година касније, завршила постдипломске студије на пенсилванијском Медицинском факултету и на Институту за дерматопатологију ‚Бернард Акерман‘ у Филаделфији у САД-у (…) У току протеста против председника Јануковича на кијевском Тргу Мајдан, крајем 2013. и почетком 2014. године организовала је успостављање неколико медицинских центара на терену, лично је изводила операције и лечење повређених и рањених, а била је и координатор медицинске службе „Мајдана“(…) 1. септембра 2014. године именована је за саветника председника Украјине, Петра Порошенка“ .
Ниједан медиј у Србији се није запитао шта ова „Мајка Тереза кијевског Мајдана“ ради у земљи која је пријатељ Русије, и чија будућност, не само енергетска, зависи од Москве. Такође, да ли вође побуне у Кијеву могу бити пријатељи не само Русији него и свим другим земљама које су скупо платиле нацистичко дивљање пре више од пола века? Зашто је онда ова жена угошћена у Србији, која је такође била жртва нацизма?
[restrictedarea]

ЗАШТО КРИМ НИЈЕ КиМ На ово питање одлучили смо да потражимо одговор директно од ње. На уговореном интервјуу у Вили „Јелена“ Богомолец се појавила у пратњи организатора, директорке Центра за истраживање миграција, саветника украјинске амбасаде у Београду, и Драгомира Карића који је ову прилику искористио да гошћи уручи поклон.
На питање којим важним поводом она као саветник украјинског председника напушта земљу у којој букти грађански рат, Богомолец је направила исправку, истакавши да није реч о грађанском рату, већ о чињеници да страни војници ратују против грађана Украјине.
„У мојој земљи не бесни грађански рат. На територији моје земље налази се страна војска, стране трупе, тенкови и војна опрема. Ми се суочавамо са агресијом друге земље, Русије. Украјина жели да очува мир и суверенитет, а то је једино могуће уколико стране трупе напусте нашу територију. Не смемо заборавити да је Крим анектиран тако што су тамо ушетали војници без ознака на униформама. Чија је то војска била? Иста она која сада ратује у Донбасу и Луганску. Ви у Србији имате живо искуство Косова, вама је отет део територије и ви разумете у којој ситуацији се налази Украјина данас. У оба случаја реч је о грубом кршењу међународног права.“
На нашу опаску да управо гледано из угла међународног права грдно греши, на шта је упозорава постојање Декларације о начелима међународног права о пријатељским односима и сарадњи из 1970, Богомолец се није осврнула.
Наиме, стереотипно понављање да је случај Крима идентичан случају отимања Косова од стране албанских сепаратиста губи на сваком смислу када се има на уму да су поменутим међународноправним актом становници Крима, као народ Русије, искористили право на самоопредељење на начин једино предвиђен овим међународним правним актом и то тек пошто су били искључени из једнаког приступа власти и дискриминисани у личним и политичким правима. Насупрот њима, Албанци као национална мањина нису уживали право на самоопредељење.
Даљи разговор са госпођом Богомолец текао је од рашчивијавања улоге „Десног сектора“ и идеологије бандероваца, која је са њиховим представником ушла у државне структуре, до економске ситуације у ратом разореној Украјини. Богомолец је објаснила да се идеологија „Десног сектора“ не налази у корену рата и није владајућа идеологија, да сам „Десни сектор“ не ужива велико поверење грађана, о чему сведоче резултати на претходним изборима када су освојили тек 0,3 одсто гласова и да она сматра да на следећим изборима неће прећи цензус. Што се тиче предстојеће зиме, није оптимистична у погледу економске и социјалне ситуације, али о томе, док рат још траје, сматра, прерано је говорити.

КО ЈЕ ВЕШАО ХИТЛЕРОВЕ СЛИКЕ? Упркос томе што је разговор са госпођом Богомолец био планиран у идеалним условима, на волшебан начин тонски запис није био употребљив. Ипак, захваљујући ангажовању преводиоца, сачуван је део излагања. На нека питања, попут оног како објашњава да је у редовима украјинске војске велики број nbso online casino reviews бораца из Пољске и прибалтичких земаља, које ангажују америчке компаније, те да су најватренији борци Кијева управо они који потичу из унијатских делова земље, Богомолец је или избегла да одговори, или делом понудила објашњење, али ти сегменти разговора, нажалост, нису сачувани.
Треба рећи да, упркос тврдњама госпође Богомолец које се тичу присуства руских трупа на територији Украјине, званични подаци говоре да ниједан руски војник није ступио ногом на ову територију.
Такође, чињеница је и да су грађани Кијева, окупљени око „Мајдана“, вешали Хитлерове слике и отворено позивали на рат са Москаљима, да Украјина не оскудева са „Мајкама Терезама“, да је једну такву, бившу премијерку Јулију Тимошенко чак и британски лист „Идипендент“ оптужио да је опљачкала државу и да има преко 300 рачуна отворених у банкама широм света, те да је њена кћерка у говору пред узаврелим мајдановцима правила поређење између Шиптара и Украјинаца…
Званично, Богомолец је дошла у Србију да као доктор (дерматолог?) подели искуства са нашим стручњацима са ВМА који су након нашег трагичног ратног искуства на подручју бивше Југославије лечили оболеле од посттрауматског синдрома. Изостало је објашњење да ли Богомолец, а у тренутку док се у Украјини прича да се на становнике Новорусије, по хрватском рецепту, спрема „Олуја“, превиђа чињеницу да се налази у земљи препуној избеглица из Крајине.

ПРЕВЕРАВАЊЕМ ДО НОВОГ ИДЕНТИТЕТА Објашњавајући положај неколико православних и једне унијатске цркве, које делују у Украјини, Богомолец је рекла да пут решавања конфликта иде преко јединства и да је њу лично највише погодило позивање монаха Кијевско-печерске лавре на агресију. Њихова дела Богомолец је оценила као нечасна, неславна и небогоугодна. Реч је, да појаснимо, о православним монасима једине канонски признате Украјинске православне цркве, која делује при Московској патријаршији (УКЦ − МП) који су први били на удару разуларених мајдановаца што су у антируској хистерији претили да ниједан православни свештеник неће изаћи из зидина Лавре. Друга црква, расколничка, прихваћена као ауторитет од већине представника хунте, јесте Аутокефална украјинска православна црква Кијевске патријаршије, настала у време смутњи и распада СССР-а, а под паролом „независна држава − независна црква“. На челу ове цркве је самопроглашени патријарх Филарет, који је пре неколико дана, удовољавајући укусу својих верника, председника Владимира Путина назвао сотоном. Ова расколничка црква задала је завршни ударац руској националној свести у Украјини. Јединство цркве је додатно разбијено постојањем Украјинске грко-католичке цркве, односно, унијатске цркве.
Богомолец је истакла да исток Украјине који је био у саставу СССР-а није неговао своју веру, чије исповедање је у време комунизма било забрањено, док на Западу, који се тек 1939. припојио СССР-у, ниједна генерација није била лишена додира са црквом.
Истина је да је унијатска црква остала блиска вери, али разлог томе треба потражити у чињеници да је ово преверавање одвело у промену идентитета. Богомолец је изоставила да каже да је цена била висока. И плаћена крвљу 1 000 православних мученика, чије кости је тамошњи бискуп, један од предводника Уније, у свом мисионарском трансу вадио из гробова и спаљивао. У тим деловима Украјине, вера је одређивала идентитет. Исти процес промене вере дешавао се и Србима у западној Херцеговини које је пут до зидина Стаљинграда водио преко примања католичанства.

ЕПИЛОГ НЕСУЂЕНОГ ИНТЕРВЈУА Гостовање Олге Богомолец, српској јавности познате по томе што је и лејди Кетрин Ештон успела да доведе у недоумицу ко је на кога пуцао на „Мајдану“, од почетка до краја остало је нејасно. Подсетимо да је светска јавност за докторку Богомолец први пут чула након што је обелодањен пресретнути разговор вођен између шефа естонске дипломатије Урмаса Пајета и високе представнице ЕУ. Пајет је рекао да је приликом боравка у Кијеву разговарао са докторком која је лечила људе погођене хицима из снајпера, а која је рекла да су и демонстранте и полицију гађали исти људи.
„А друго, што још више забрињава, иста та Олга (Богомолец) ми је, такође, рекла да све указује да су из истих снајпера убијани људи и из једних и из других редова − и полицајци и људи са улице“, истакао је Пајет.
Ештонова је прокоментарисала: „Па, да… то је, то је страшно.“
Иако је Министарство спољних послова Естоније потврдило аутентичност телефонског разговора, Олга Богомолец је демантовала истинитост тврдње коју је наводно изнела.
Ова Украјинка, која је збунила светске дипломате, представља се као „Мајка Тереза кијевског Мајдана“, но у појединим тренуцима, мада негира везу са идеологијом „крви и тла“, наступа као духовни вођа нацистички оријентисаних бандероваца; жена изразите словенске лепоте, миротворац који вида ране и једне и друге стране, зачудо − једино политичко решење види или у повратку територија оних који су у одбрани својих права изгласали присаједињење са Русијом, или у наставку рата. Гошћа Српске патријаршије, која се начелно залаже за уједињење цркве, с друге стране, за страдалне монахе Кијевско-печерске лавре, каже да су у време „Мајдана“ радили „нечасна, неславна, небогоугодна дела“(!)
Изгледа да такве противуречности са собом може да носи једино она словенска душа која је прошла све обуке у специјалним политичко-обавештајним школама. Јер, ипак је тешко поверовати да је њен боравак у Пенсилванији био мотивисан тек дерматологијом. Да јесте, тешко да би сада била Порошенков саветник.
На крају треба рећи да случај доласка Олге Богомолец у Србију, њен одлазак на ВМА и пријем у Патријаршији јесу вишеструко симптоматични: говоре да је могуће бити и пријатељ са Русијом и толерисати представнике вођа са „Мајдана“. Онај ко је замислио ову „алхемију“ свакако не мисли добро будућности Србије. Срећом, Богомолец није ни прва ни једина личност која је прошла кроз Београд а да овдашња јавност није знала зашто. Но, ширење толеранције према антируској пропаганди има своју цену: о томе је недавно говорио и сам амбасадор РФ у Београду Александар Чепурин.

___________________________________________________________________________

Језик није круцијално питање


Након противуставног пуча и свргавања председника Јануковича са власти, кренуо је, подсетимо, и отворени прогон Руса и оних који говоре руски језик. Сумње да су дешавања на „Мајдану“ увод у репризирање онога што је руски народ доживео у окупираној Украјини од стране Трећег рајха пре више од пола века оправдало је изгласавање Закона о забрани употребе руског језика. За Богомолец сам језик није круцијално питање, али је усвајање овог закона била велика грешка.
„У будућности, ми морамо изгласати закон који би био на добробит свих грађана. Јер ми имамо патриоте који говоре руским језиком и који више чине за Украјину од својих сународника који се само служе украјинским језиком. Тај закон је требало да се односи само на чланове Раде, јер онај ко управља земљом мора знати и украјински и енглески и руски језик“, објаснила је Богомолец.

___________________________________________________________________________

НАТО као алтернатива


Ако је алтернатива неприхватању ССП-а била противуставна смена председника Јануковича и грађански рат, шта је алтернатива неприхватању седам Путинових тачака?
Наставак рата

Са ким? Са Пољацима? Против кога? Против Русије?
Ми живимо у трећем миленијуму, у време чудног рата када је могуће да једна држава пошаље наоружање и војску у другу, а да онда тврди да тамо није крочио ниједан њен војник. Украјина сада има на једном делу своје територије страну војску, суочава се са агресијом друге земље. Све што Украјина тражи јесте мир. Али мир који би значио и очување територијалне целовитости и враћање Крима. Алтернатива томе је наставак рата и улазак у НАТО.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. zar nam je zaista trebala ova poseta




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *