Почетна / Други пишу / Валијске игре НАТО-а

Валијске игре НАТО-а

Петар Искендеров

Самит НАТО-а који се отвара 4. септембра у валијском граду Њупорт протећи ће у експлозивном контексту. Док низ чланова Северноатлантске алијансе на челу са Пољском и земљама Балтика покушава да убеди Запад да постави систем ПРО и чак да прекине сарадњу са Москвом, у редовима самог блока сазревају противречности, указује наш коментатор Петар Искендеров.

Уочи актуалног самита Варшава и балтичке престонице су изнеле предлог који фактички значи повратак епохе хладног рата. Поред тога, на дневни ред је постављено питање раскидања Основног акта о сарадњи Русије и НАТО-а у једностраном поретку.

Генерални секретар НАТО-а Андрес Фог Расмусен за сада је расположен суздржаније. Он подвлачи да Алијанса треба да постане флексибилнија и бржа, како би се супротставила свемогућим претњама. Ради тога у Њупорту планирано је да буде донета одлука о формриању бригаде за брзо реаговање од најмање 10 хиљада људи. Према подацима лондонског листа Фајненшл Тајмс, у састав ових снага могу да уђу војници Велике Британије, Холандије, Данске, Норвешке, балтичких земља и Канаде.

Ради сопственог развоја НАТО-у је потребан непријатељ у својству којег данас покушавају да представе Русију. Ипак не треба прецењивати антируски вектор Северноатлантске алијансе. Јасно искристализована антируска алијанса САД, балтичких земаља, делимично Пољске – само је један од елемената НАТО пасијанса. Ништа мање утицајан није табор оних снага које се залажу са сарадњу са Русијом. То су Немачка, Француска, Италија, Шпанија, низ земаља Централне и Источне Европе, као и у одређеној мери Турска. На постојање унутрашњег раскола у НАТО редовима указао је у разговору за Глас Русије директор руског Центра за друштвено-политичка истраживања Владимир Јевсејев.

Говорити о озбиљном унутшрањем јединству НАТО-а нема основе. Важан фактор је то што такозвани нови чланови Алијансе које чине земље Централне и Источне Европе понекад заузимају став потпуно супротан позицијама западноевропских држава. Зато унутрашње јединство НАТО-а ће слабити.

Још један фактор који објективно наводи НАТО да умери страсти у руском правцу може да буде заоштравање ситуације на Блиском Истоку – између осталог у Ираку. Низ земаља чалница Северноатлантске алијансе већ је пристао да заједно са САД наоружа ирачке Курде ради борбе против Исламске државе Ирака и Леванта. Шеф Пентагона Чак хејгел поменуо је у вези са тим такве државе као што су Албанија, Канада, Хрватска, Данска, Италија, Француска и Велика Британија. На реду је Аустралија и иста та Немачка. Значи, НАТО чак после одласка из Авганистана има и даље везане руке у региону који не спада у Европу.

Не треба отписивати ни финансијски фактор. Геополитички ризик поново диже своју страшну главу. Вести о напетости у руско-украјинским односима бирну и тако уплашене инвеститоре, истиче важну за Запад економску димензију аналитичар финансијске компаније IG Ltd. у Мелбруну Стен Шејму. Тако да предстојеће валијске игре НАТО-а у Њупорту могу да буду врло непредвидиве.
http://serbian.ruvr.ru/2014_09_03/Valijske-igre-NATO-a-2327/

Један коментар

  1. OVOM KOKOSKARU IZ DANSKE NA KRAJU IMA DA DODELE TITULU UMNO POREMECENE LICNOSTI U STO SAM SIGURAN DA JE ZASLUZUJE! COVEK JE TOLIKO NABIO SEBI FOBIJU STRAHA OD RUSIJE DA SA UZIVANJE SAMO LAJE KAO GLADNI KOJOT NA PLEN A NEMOZE GA DOTACI. SVI VASI MOZGOVI ZAJEDNO U NATO-U STO POSEDUJETE U VASIM GLAvama toliko poseduje samo car nase galaksije




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *