Не можете га зауставити. Он је добровољац!
Приредила Наташа Јовановић
Грандиозно остварење Иване Жигон, музичкосценски спектакл „Стојте галије царске“, уприличен поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, изведен је у среду вече у Великој дворани Центра „Сава“. У дану када је Београд отворио врата најеминентнијим светским историчарима да на међународном скупу посвећеном 100-годишњици Првог светског рата „завире у прошлост како би закорачили у будућност“ и у овој ноћи када игроказ драмске уметнице Иване Жигон треба да подсети, оживи и отме забораву онај тренутак када је мали балкански народ једним хицем ослободио Балкан и показао сву спремност на жртву до слободе, директор Руских железница Владимир Јакуњин, на премијери овог музичкосценског спектакла „Стојте галије царске“, подсетио је присутне да никада руски народ није изневерио принципе и љубав према српском народу. И да данас, сто година од изговорених речи руског цара Николаја Романова: Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа… с којима је Руска империја неспремна ушла у рат да помогне Србији, и остала у рушевинама Октобарске револуције, тај исти народ, ти Срби, у временима која је Јакуњин назвао нимало лаким за Русију, показују подршку и пријатељство.
[restrictedarea]
Након излагања патријарха Иринеја, који је истакао значај међународног научног скупа, на великој сцени Центра „Сава“ почела је да тече историја у сликама, стиховима, игри…
Војвода Вук. Ослобођено Косово 1912.
„Јунаци, знате ли где се налазите? На Видовдан 1389. српски војници су овде зауставили отомонаску империју. Вековима смо гледали у небо и чекали дан за коначно ослобођење Косова и Србије.“
То парче неба, тај судњи Видов дан, пређа којом је изаткана цела историја страдалног народа, жртве и победника, лајтмотив je српског постојања, мотив са којим су 592 године Срби чекали слободу. Лајтмотив је и Иванине галије.
На самом почетку сказанија, на сцени чета војводе Вука. Милан Ракић, песник, дипломата, конзул и добровољац, на ослобођеном Газиместану сакрива рукавом шињела сузе…
„Ево га, конзул из Приштине у крви и зноју!“
Војвода Вук, сумњичав, грми: „Ако он погине, ко ће нас опевати?“
„Не можете га зауставити. Он је добровољац“.
Исечак страдалне Србије. И даље, кроз ово музичкосценско сказаније које ће пратити пут победника у Балканским ратовима до Гавриловог пуцња, у тиранију и даље у Први светски рат, Ивана оставља парче неба као наду у васкрснуће. И када буду пролазили кроз албанску голготу, и када буду разапињани и осуђени на нестајање, то небо ће их водити до Крфа и Солунског фронта. Јер небо је, како на почетку сказанија рече војвода Вук, Газиместан, а српски војник је онај добровољац оличен у Ракићевом лику. А њега не можете зауставити.
Овај ауторски пројекат глумице Иване Жигон, реализовала је „Светигора“ и Друштво српско-руског пријатељства, с благословом патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија Радовића. Улогу Србије тумачила је гусларка Бојана Пековић, а аустријску војску отплесали су прваци света у савременом плесу − тим „Ла луна“ из Јагодине. Сликарку Надежду Петровић представљала је примабалерина Маринског театра, која је плесала на оригиналну музику Нинослава Адемовића. У програму је учествовао и славни руски редитељ и глумац, Никита Михалков, путем видео-снимка у којем представља руског цара. Војводу Мишића играо је Миша Јанкетић, Дарју Каробкина − Маријана Шовран, Флору Сендс − Катарина Радивојевић, војводу Степу − Лепомир Ивковић, Милунку Савић − Јелена и Ивана Жигон, мајора Гавриловића − Небојша Кундачина, генерала Мекензија − Миодраг Радовановић.
[/restrictedarea]