Почетна / Документи / СТАВ: Да ли се ово стварно дешава?

СТАВ: Да ли се ово стварно дешава?

Како је једна странка која у свом називу има одређење „српска”, на Фејсбуку честитала Бајрам Емиру Кустурици

Пише Мирољуб Јевтић

Ова земља и овај народ су стварно доживели свашта у последњих неколико деценија. Није спорно да су за несрeћу која нас је задесила много криви страни центри моћи, који су се неоправдано окренули против Србије и Срба. И то није проблем, јер на њега смо тешко могли да утичемо.
Наш пуно већи проблем је то што сами себе уништавамо и помажемо многобројним непријатељима да што пре заврше са нама. Посебно карактеристичан случај је оно што се ту скоро десило Емиру Кустурици.
Кустурица и Новак Ђоковић су, нажалост, једини Срби који у овом моменту имају велики међународни углед и поштовање због онога што у својим професијама раде. Њихова реч се слуша и увек оставља утисак. Зато би било логично да ова два човека буду заштићени као бели медведи и свуда би им требало подметати црвени тепих.
[restrictedarea] Уместо тога, знају да од неких Срба, којима су једини прозор у свет, доживљавају ударце који не само да нису логични него нису нормални. Наиме, пре неки дан је Омладинска секција СДС из Вишеграда, дакле странка која се зове српска, на Фејсбуку честитала Бајрам Емиру Кустурици. Желећи не само да га увреди него и да Србе опомене како је Кустурица опаки муслиман који се претвара да је православац и да би требало да га се клоне. На срећу, та акција је брзо заташкана, али јасно показује ко смо и зашто нам се све ово дешава.
И уместо да чујемо да је неко озбиљно кажњен, Јелена Дабарчић, саветница за медије лидера СДС Младена Босића, на питање новинара да ли је згрожена таквим текстом одговара само да „она то никад не би учинила“.

ТРАНСФОРМАЦИЈА По-стаје јасно да поменути текст није много узбудио врх СДС, странке која је настала на фону одбране православља од исламског фундаментализма. То показује какву је трансформацију доживела и колике су њене везе са оним за шта су се борили оснивачи, пре свега Радован Караџић. Или можда аутор ових редова греши, јер не прати више тако детаљно СДС. Можда је она престала да се позива на програм изворног СДС и сада је нешто друго?
Али нека, њихово је демократско право да буду шта хоће. Уосталом, не би били први који се позивају на нацију а боре се за антинационалну грађанску опцију, који се позивају на социјализам, а подржавају приватни сектор на рачун радника. Све је то већ виђено и не би било никакво изненађење да се и СДС прикључи тој причи.
Али је изненађење што је ова странка без ограде дозволила да се овако нападне један Емир Кустурица! Човек који је, у најпресуднијим тренуцима, када је то било веома ризично по њега лично, изабрао страну оних које су сви нападали и блатили − српску. Сам акт Кустуричиног крштења и узимања веома симболичног имена Немања и није посебно важaн за читаоце овог листа јер је то приватни акт. Он тада није променио веру, јер је, како сам вели, васпитаван у атеистичкој породици и муслиман није ни био. Дакле, није се вратио у веру прадедовску јер лично није припадао ниједној вери. Али се прикључио вери коју су следили његови прадедови. Тада је први пут себи показао значај вере за душевни мир и то је његов лични чин. Много је важније за Србе што је он, са именом Емир и кога је свако доживљавао као муслимана, у тренутку када се и ала и врана обрушила на Србе, изабрао да буде на српској, страни којој, уосталом, и припада. Јер су сви босански муслимани етнички Срби или су србизирани.
За разлику од њега, огроман број босанских муслимана је у свом политичком профилирању дао предност вери над нацијом и жестоко кренуо на православне Србе у име исламске религије коју су прихватили, одбацујући хришћанство.

ПРОЗОР У СВЕТ Емир Кустурица је, заложивши сав свој људски и интелектуални капитал, изабрао да буде на страни Срба, јер је и сам Србин, и то за време рата 1992−1995. Упркос томе што се није партијски опредељивао, окрени-обрни, био је повезиван са СДС. Тиме је учинио огромну услугу странци и Републици Српској. У најмању руку, читав СДС би требало да му буде захвалан. Да се буквално клањају пред њим и да, излазећи из просторије где их је примио, пазе да му не окрену леђа, као некада руском цару.
Посебно би требало да му буде захвалан Вишеград. Јер, шта је Вишеград без Андрића и Андрићграда? Ништа, буквално ништа. Нико за њега не би чуо. Чак ни мост Мехмедпаше није ништа посебно, иако је прелеп. Био би само један од бројних мостова из тога периода. Али та Ћуприја јесте нешто! Захваљујући Андрићевој генијалности. И само њој! И сада у част Андрића, Кустурица диже Андрићград, који постаје не само културни прозор у свет те мале и безначајне касабе него обећава да буде и фабрика пара.
И уместо да га због тога славе сви Срби из Босне, а посебно Вишеграђани, велики Кустурица се овако блати. Срамота!!!

Аутор је уредник часописа „Политикологија религије“

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Robert Lucas

    Tipicni ruralni mentalni sklop.




    0



    0
  2. Никола

    Слажем се да су Кустурица и Ђоковић најазначајнији Срби данас. А тачно је да је аутор овг текста Јевтић најазначајнији друштвени научник Србије у овом времену. Једини је видео да је исламски проблем најозбиљнији изазов за Србе. Видео је то давно на време. Нису га слушали,али то није његов проблем




    0



    0
    • Нукола

      То за Јевтића стоји. Нарочито је важно да је пре више деценија предвидео да ће се албански покрет исламизовати,ко сад то да призна осим Печата,који једини брани српску ствар




      0



      0
  3. Јоко Јововић

    Идући трагом овог текста налетјео сам на интернету на разговор покојног Вука Бојовића са Јевтићем о Његошу и исламу. Чини ми се да би то сваког могло интересовати https://www.youtube.com/watch?v=d55hiK7fV-w




    0



    0
  4. У србији 90% Срба треба устати кад изговори Емир Кустурица.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *