Почетна / Друштво / Шта се дешава у КЗБ-у?

Шта се дешава у КЗБ-у?

Прошлонедељни упад наоружаних албанских шумокрадица у Копнену зону безбедности, када је убијен припадник Жандармерије Стеван Синђелић, није био изоловани инцидент. Шта ће држава предузети?

Пише Милисав Ковачевић

Постоје догађаји које је, ради реалног сагледавања њиховог утицаја, потребно ставити у шири друштвени контекст, а склоност ка поједностављивању као начину суочавања са комплексним друштвеним проблемима, која преовлађује у јавности, уз гледање на ове проблеме као на изоловане инциденте са ограниченим дометом, не доприноси њиховом решавању. Ово се запажање нарочито односи на систематску илегалну сечу шуме од стране организованих наоружаних група Албанаца на простору куршумлијске општине, уз административну линију са АП КиМ, која – не само зато што је систематска – свакако спада у озбиљан изазов са којим се држава Србија суочава. Прошлонедељни сукоб Жандармерије и наоружаних Албанаца, који је за последицу имао и погибију припадника Жандармерије Стевана Синђелића, један је у низу озбиљних догађаја који указују на потребу за адекватним реаговањем. При чему изјава шефа приштинске дипломатије Енвера Хоџаја, који је пред Саветом безбедности УН овај догађај оквалификовао као „изоловани инцидент који треба истражити, али га никако не треба предимензионирати“, представља покушај албанског вођства да се минимализује значај дешавања која би тешко могла да нађу оправдање и међу најватренијим заговорницима творевине која покушава да се представи као функционална држава са демократским и мултиетничким друштвом.
[restrictedarea]

НАСИЉЕ У ЗОНИ БЕЗБЕДНОСТИ Покушаћемо да у наставку текста ставимо ова дешавања у шири друштвени контекст како бисмо сагледали њихов стварни домет и последице које би ова дешавања могла да произведу. Куршумлијску општину, као једну од просторно највећих у Републици Србији, карактерише делимично поклапање општинске границе и административне линије према АП КиМ. Територија општине има малу густину насељености, са тенденцијом даљег смањења услед миграција становништва према већим административним и економским центрима. Мала густина насељености је нарочито изражена у деловима општине уз административну линију са АП КиМ, пошумљеном и тешко проходном брдско-планинском терену. Управо у овом делу долази до систематске илегалне сече шумa од стране организованих наоружаних група Албанаца. Ове активности се континуирано спроводе од престанка сукоба у АП КиМ и успостављања, на основу војнотехничког споразума из Куманова, Копнене зоне безбедности, која обухвата појас уз административну линију са АП КиМ у ширини од 5 км. Економска штета причињена овим деловањем на имовини у државном и приватном власништву свакако није занемарљива. Али, иако на први поглед мање уочљиве, негативне последице овог континуираног деловања се могу огледати и у тенденцији напуштања ових крајева од стране српског становништва, које у потпуно разумљивој тежњи за обезбеђивањем извеснијих економских и безбедносних услова живота, мигрира према унутрашњости. Поред крађе шуме, на овом простору је у претходном периоду долазило и до убистава људи затечених на својим имањима уз административну линију, постављања мина, напада на полицију, крађе стоке, оштећења и крађе опреме са репетитора мобилне телефоније, те других дела са елементима насиља.
Да ли, након узимања у обзир ових чињеница, последњи инцидент можемо, како покушава да га представи Енвер Хоџај, сматрати изолованим? Или је он само сегмент процеса који има јасну унутрашњу логику, а као крајњи циљ постепено ширење албанског утицаја на просторе настањене, или сад већ готово ненастањене, српским становништвом. Последице једног таквог процеса из прошлости се јасно рефлектују и у актуелној ситуацији на Косову и Метохији. Многобројни случајеви различитих облика насиља вршеног према Србима на КиМ у дужем временском периоду од више стотина година, а који би се, посматрани појединачно, такође могли сматрати изолованим инцидентима, у ствари су део комплексног процеса који је резултирао променом етничке структуре становништва у јужној српској покрајини и демографском доминацијом Албанаца. Јасно се може идентификовати дугорочан, циљно фокусиран стратегијски курс великоалбанског пројекта, који је у различитим периодима, зависно од конкретних услова, обележен прагматичним прилагођавањима, али без губљења из вида крајњег циља. Могућности Србије да утиче на обликовање стратегије остваривања албанских националних интереса су минималне, али формирање јасне свести о постојању ове стратегије и њено прихватање као константе при осмишљавању приступа за заштиту властитих националних интереса су неопходни. Када погледамо уназад, уочавамо један прилично неконзистентан приступ, који се кретао од игнорисања до покушаја имплементирања дугорочно неодрживих решења, без јасно дефинисаног стратегијског циља и начина његовог остваривања.

РЕАКЦИЈА ДРЖАВЕ Вратимо се на последњи оружани напад и сагледајмо га у претходно објашњеном контексту. Сигурно да овај догађај додатно доприноси осећању несигурности које влада међу малобројним становницима куршумлијских села уз административну линију, а види се и по њиховом инсистирању на присуству Жандармерије, коју доживљавају као гарант свог опстанка. Приступ косовске полиције, који је тешко не сматрати системским и неодобреним од надређених структура, не само да је омогућио слободно кретање наоружане групе и њен прелазак преко административне линије већ и повратак на место претходног, и иницирање новог сукоба са српским снагама безбедности. Чак и након поновног сукоба, прошли су сати пре него што је косовска полиција изашла на лице места и омогућила вршење увиђаја. Такође, индикативан је покушај „успостављања равнотеже“, који се види у тврдњама појединих албанских медија да су у једном другом инциденту у којем је погинуо један Албанац, повезаним такође са крађом шуме, учествовали „Срби у униформама“, иако се овај инцидент одиграо на више десетина километара од административне линије и највероватније је резултат нерашчишћених односа између две албанске фамилије, дакле без икакве етничке конотације. Вероватно да не постоји директна спрега између непосредних извршилаца напада, медија и полиције, али се може разазнати нит која се провлачи кроз деловање различитих структура са циљем релативизовања чињеница које не иду у прилог слици „успешне младе демократије“, коју албанско вођство покушава да наметне.
Реакција Србије не би смела да се заврши само на осуди овог напада већ би морала да се манифестује и кроз увођење и примену правилно одмерених, али врло конкретних мера. Приликом обиласка Жандармерије у бази Мердаре, премијер Александар Вучић и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић најавили су доношење подзаконских аката у вези са овлашћењима полиције и о опремању Жандармерије адекватном опремом. За оцену учинка поменутих најава свакако је потребно одређено време. Узимајући у обзир ризике са којима се припадници Жандармерије суочавају приликом извршавања задатака у Копненој зони безбедности, адекватна опрема им је свакако неопходна. Како индивидуална опрема за заштиту и савремено наоружање, тако и техничка опрема чија би примена омогућила ефикасно осматрање и контролу простора уз административну линију. Међутим, још је значајније стварање правног оквира за деловање снага безбедности на простору КЗБ-а, који би смањио јаз између постојећих законских решења и начела тактичког поступања. У тренутној ситуацији, припадници снага безбедности су зарад поштовања закона принуђени да у одређеној мери одступају од начела тактичког поступања, чиме се не само умањује њихова ефикасност већ се и директно излажу повећаном ризику. Нажалост, потврда овога је и погибија припадника Жандармерије Стевана Синђелића. Поред ових најављених корака, држава мора плански да приступи стварању економских и инфраструктурних услова који би успорили и ако је могуће зауставили исељавање становништва са овог простора.
У суочавању са овим безбедносним изазовима, Србија се мора ослонити првенствено на сопствене капацитете. Што се тиче међународног фактора, постоји објективна немогућност ефикасног деловања КФОР-а, проузрокована значајним смањењем његовог бројног стања услед којега он тренутно на простору АП КиМ делује више снагом претходно изграђеног ауторитета него расположивим капацитетима. Поред тога, и у овом случају се препознаје непринципијелан приступ међународног фактора који, када у конкретној ситуацији не може да буде отворени покровитељ албанских интереса, покушава да их не угрози чак ни изјавама. Поједини медији су пренели да су мисије КФОР-а и ЕУЛЕКС-а изразиле саучешће породицама погинулог припадника Жандармерије и погинулог Албанца. Ово не само да је непримерено него и крајње увредљиво за државу Србију. Изједначавање државног службеника, који је погинуо вршећи службену дужност у складу са законом, и криминалца погинулог приликом вршења кривичног дела није смело да прође без оштре реакције Србије. У сваком случају, овај догађај је отворио одређена питања. Да ли ће она за становнике куршумлијских села таква и остати, или ће на нека од њих добити и одговоре у форми конкретних решења од стране државе, видећемо.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *