Почетна / Свет / Сарадњом против санкција

Сарадњом против санкција

На санкције које је Европска унија увела Русији, Мађарска одговара развојем „могућности за међународну сарадњу у условима политике размена санкција“

За „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Mађарски извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Руску Федерацију (која јој је највећи трговински партнер изван Европске уније) прошле године износио је 79 милијарди форинти (један евро = 310 форинти) док је у првих пет месеци ове био 30 милијарди. У истом периоду Будимпешта је од експорта на унијском тржишту оприходовала свега 11 милијарди форинти, дакле, две трећине новца мање… И онда долази 7. август. Москва је на политичке санкције Запада због украјинске кризе одговорила контрасанкцијама. Увела је потпуну забрану испоруке говедине, свињетине, рибе, сирева, млечних производа, воћа и поврћа из ЕУ (чији је Мађарска члан од 2004. године) САД, Канаде, Норвешке и Аустралије.
[restrictedarea] Бриселски и московски ембарго, како је из Министарства пољопривреде Мађарске управо саопштено, оштетиће само агроекономију те земље за невероватних 25 милијарди форинти. Буду ли санкције остале на снази (и ако се буду проширивале у новим круговима, на пољу трговинских, економских и енергетских веза) Мађарској прети, безмало, катастрофа.
Будимпешта, међутим, не седи скрштених руку. Уз отварање према азијским земљама ангажовала се и у проналажењу алтернативних „путева“ ка Русији. Конкретно, преко тржишта Турске и Кине. Повећава, такође, и број мешовитих предузећа у региону која имају могућност за робни извоз у РФ. У Србији, где Мађарска има преко 400 заједничких фирми, преговарала је за отварање још трећине од тог броја.
И онда − неочекивани потез Виктора Орбана. Упркос „рату санкцијама“ два највећа трговинска партнера на Старом континенту, ЕУ и Русије, премијер Орбан одлучује да на нивоу две владе формира мађарско-руски економски одбор који ће потписивањем посебног билатералног уговора регулисати даљи континуитет пословне сарадње две државе − упркос актуелном ембаргу. За реализацију пројекта ( уговор ће ускоро бити потписан у Москви) задужио је министра националне економије Михаља Варгу и новопредложеног министра иностраних послова и спољне економије Петера Сијарта. Истовремено, Орбан је одредио и мађарски политичко-пословни тим који је присуствовао четвородневном 13. међународном инвестиционом форуму „Сочи 2014“ (од 18. до 21. септембра у организацији Министарства развоја Русије и Организације „Пословна Русија“) и био учесник панелне седнице под насловом „Могућности за међународну сарадњу у условима политике размена санкција“.
Иначе, трећи круг политичких санкција ЕУ Русији на путу је да врло озбиљно угрози недавно потписани нуклеарни споразум Будимпеште с Москвом. „Росатом“, који је на тендеру победио француску компанију „Арева“ и јапанско-амерички „Вестингхаус“, градиће два нова блока на јединој нуклеарној електрани у Мађарској, „Пакш“, која даје око 40 одсто електричне енергије у тој земљи (такође су предвиђене испоруке горива и сервисирање). Русија је обезбедила и основна средства за реализацију пројекта. Његова цена је 10 милијарди евра (што је највећа инвестиција у Мађарској од пада комунизма пре четврт века) а 80 одсто поменуте суме покрио је тридесетогодишњи руски кредит. Уз то, Будимпешта ће ускоро поново преговарати о увозном уговору за гас с „Газпромом“ (75 одсто природног гаса и 80 одсто нафте Мађарска увози из Русије) јер актуелни истиче 2015. године.
„Наметањем економских санкција ЕУ Русији, Брисел је пуцао себи у ногу и ранио све своје чланице. Будимпешта му неће дозволити пуцањ у своју другу ногу“, отворено је поручио Бриселу с Кошутовог трга мађарски премијер Виктор Орбан.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *