Почетна / Свет / Самит лицемерја

Самит лицемерја

Од Северноатлантске алијансе се иовако не може очекивати нека претерана истинољубивост и моралност, али ставови изнети на управо завршеном Самиту у Велсу толико вређају здрав разум да превазилазе и акробације портпарола алијансе у време бомбардовања Србије 1999. Џејмија Шеја

Пише Филип Родић

Главне тачке НАТО самита, одржаног прошле недеље у Велсу, биле су, сасвим очекивано, оптуживање Русије не само за интервенцију у Украјини него и за сва остала зла која проистичу из тамошњег сукоба и разматрање могућности за сузбијање ИСИС, за чији је настанак и јачање оптужен нико друго до сиријски председник Башар ал Асад, човек који се против ове организације грозничаво борио док су је подржавале управо чланице НАТО предвођене Сједињеним Америчким Државама. С обзиром на ово, никакав други резултат није ни могао бити очекиван, сем појачавања милитаризације и институционализације новог хладног рата.
[restrictedarea]

ПАРАЛЕЛНА НАТО СТ-ВАРНОСТ Сама декларација, усвојена на крају самита, обилује очигледном мешавином чистих бирократских фраза помешаних са неколико непромишљених провокација усмерених против Русије, укључујући и опис украјинске кризе који је и селективан и неистинит. У декларацији се „најоштрије осуђује све опсежнија и нелегална војна интервенција у Украјини“ и од Москве се захтева да „повуче своје снаге како из саме Украјине, тако и са украјинске границе“. Процењује се да је овакво кршење суверенитета и територијалног интегритета Украјине „озбиљно кршење међународног права и значајан изазов за евроатлантску безбедност“. НАТО неће признати „илегалну и нелегитимну анексију Крима“ и захтева од Русије да оконча своју „нелегалну окупацију“ овог полуострва и уздржи се од агресивних акција према Украјини. Тражи се и прекид сваке помоћи сепаратистима, како војне, тако и финансијске, као и изазивања напетости дуж украјинске границе. Москва би, сматрају лидери НАТО, требало да искористи свој притисак на сепаратисте како би се умањила напетост и предузели конкретни кораци који би омогућили политичко и дипломатско решење уз поштовање украјинског суверенитета и територијалног интегритета. Дакле, према НАТО, „насиље и небезбедност у региону изазвала је Русија и проруски сепаратисти“, што је довело до „погоршане хуманитарне ситуације и материјалног разарања истока Украјине“, а не нелегитимна смена власти у Кијеву и претње о обесправљивању руског народа који живи у оквирима ове бивше совјетске републике. За разарање градова на истоку Украјине одговорни су Москва и сепаратисти, а не украјинска војска која је против сопствених грађана повела рат размера за које чак ни Милошевић није био оптуживан у случају Косова, на пример, а баш је због тога Србија била бомбардована. За хуманитарну катастрофу на истоку Украјине, према НАТО-у, не могу бити одговорни учесници у антитерористичкој акцији који користе сва расположива војна средства, почевши од тешке артиљерије и ракетних бацача до борбених авиона; њих, додуше, на небу источне Украјине и нема више тако много, углавном захваљујући вештини сепаратистичких противваздушних јединица.
Шефови НАТО у свом лицемерју у овом случају иду и корак даље. Они, наиме, у декларацији са самита хвале рад Специјалне посматрачке мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) али, вероватно сасвим случајно, заборављају да наведу делове њихових извештаја супротне причи коју покушава да нам представи НАТО – да је Русија једини кривац за насиље на истоку Украјине. Не појављују се делови извештаја где се помиње да Кијев употребљава вишецевне ракетне бацаче „Град“, континуирано гранатирање градских центара са цивилним становништвом и болница или прибегавање украјинског Министарства спољних послова ангажовању страних неофашиста у суровој борби против сепаратиста. Све ово, међутим, може се прочитати у извештајима ОЕБС.
Штавише, према декларацији, алијанса жели да „подстакне и охрабри украјинске оружане снаге и безбедносне структуре да наставе да се максимално уздржавају у својим тренутним операцијама како би се избегле цивилне жртве међу локалним становништвом“. У горепоменутим извештајима ОЕБС се, међутим, не констатује никаква „уздржаност“ кијевских снага у спровођењу „антитерористичких операција“. Напротив.

ЛЕТЕЋИ ЦИРКУС Лицемерном се, чак, може сматрати и одлука НАТО да формира Снаге за брзо деловање као одговор на „све већу и нелегалну руску интервенцију у Украјини“. „Мере подразумевају стално ваздушно, копнено и поморско присуство и смислену војну активност у источном делу алијансе на ротирајућој основи. Оне ће пружити основу за обезбеђивање и одвраћање, биће флексибилне и прилагодљиве безбедносним ситуацијама“, наводи се у декларацији. Међу ове мере спада и формирање Заједничких снага веома високе спремности (Very High Readiness Joint Task Force) које не само да имају име достојно Монти Пајтона него и јесу својеврсни „летећи циркус“, јер је предвиђено да имају 4 000 људи, што је, с обзиром на снаге којима располаже сила на коју су усмерене, смешно. Да ли било ко озбиљно мисли да ће 4 000 војника НАТО на било који начин моћи да спречи офанзиву знатно већих руских конвенционалних снага? Наравно да не. Оно што овај нови хладни рат чини много опаснијим од оног претходног јесте што НАТО линију разграничења између Истока и Запада сада не повлачи кроз Берлин, него кроз срце словенске цивилизације у Украјини. Акција се преселила на Исток, у само двориште Русије. У намери да знатно појачају своје снаге на, како кажу, „источној периферији алијансе“, лидери НАТО крше и Оснивачки споразум партнерства НАТО−Русија из 1997, у којем НАТО јасно обећава да неће позиционирати борбене снаге на територијама својих нових чланица, односно бивших земаља Варшавског пакта.
Какве су праве намере савезника, јасно указује и чињеница да ће размештање ових „веома високо спремних“ снага бити праћено овог месеца двонедељним заједничким вежбама са украјинским снагама на полигону Јаворив, недалеко од западног украјинског града Лавова, на којима ће учествовати укупно око 1300 војника, од чега, према саопштењу Европске команде америчких снага, око 200 Американаца. Дакле, стварни мотив НАТО за формирање овог „летећег циркуса“ јесте стварање изговора за изградњу врло пожељне војне инфраструктуре у Пољској и у балтичким државама. Уз ово, у декларацији се поново изражава намера за стварање противракетног штита и то се доиста може сматрати провокацијом без преседана у односима Русије и НАТО, а с обзиром на садашњу кризу у Украјини, и врло опасним кораком.
Као што смо констатовали, новоформиране НАТО снаге немају никакав стратешки или тактички војни значај, али њихово оснивање може подстаћи русофобне чланице НАТО, као што су Пољска и балтичке државе, или чланице Партнерства за мир, као што су Украјина и Грузија, да се још провокативније односе према Москви него што би то радиле без недвосмислене подршке алијансе. Оно што се доиста постиже стационирањем оваквих снага на самој граници Русије јесте институционализација новог хладног рата.
Како би нови хладни рат био потпуни промашај без додатне милитаризације, лидери НАТО су се на Самиту у Велсу постарали да ни овај сегмент не буде запостављен. У том контексту, договорено је да се „преокрене садашњи тренд смањења одбрамбених буџета европских држава и да се средства употребе на најефикаснији начин како би се равномерније поделили трошкови и одговорности“. Вашингтон из овога има двоструку корист. С једне стране, натераће своје европске партнере, дубоко заглибљене у финансијску кризу, да гурну руку дубље у свој џеп, а са друге стране, отвара себи пут за остварење циља промене начина управљања алијансом из садашњег система, у којем глас сваке чланице има једнаку тежину до тога да се утицај гласа мери новцем уложеним у НАТО, а свакоме је јасно ко новац не штеди када је у питању војска.
„Наша свеукупна безбедност и одбрана зависе од тога колико и како трошимо. Повећано улагање требало би да буде усмерено на испуњавање наших приоритета и савезници морају показати политичку вољу да испуне захтеване услове. Снажна одбрамбена индустрија широм савеза, укључујући и јачу одбрамбену индустрију у Европи и већу сарадњу на евроатлантском нивоу, од суштинског је значаја за достизање захтеваног нивоа способности“, наводи се у декларацији коју су потписале све чланице НАТО, али коју изгледа да је писао сам Вашингтон.
У декларацији се од држава чланица које не испуњавају захтевани минимум потрошње од два одсто БДП на одбрану тражи да обуставе смањење војних трошкова, повећају своју потрошњу у складу са БДП и у року од десет година достигну тражени минимум од два одсто.

ПРЕТЊА ИСИС-а Иако је на Самиту у Велсу највећа пажња посвећена „претњи“ коју представља Русија, лидери НАТО су се осврнули и на претњу коју представља ИСИС. На самиту је формирана десеточлана коалиција, коју поред САД чине и Велика Британија, Француска, Аустралија, Немачка, Канада, Турска, Италија, Пољска и Данска а оне ће помоћи у снабдевању и пружити ваздушну подршку снагама које се боре против ове исламистичке организације у Ираку и Сирији. Укључивање Русије у ову коалицију није ни разматрано упркос томе што су исламски екстремисти готово истовремено са одржавањем Самита НАТО руском председнику Владимиру Путину послали поруку у којој му прете због слања помоћи сиријском лидеру Башару ал Асаду и поручују да ће ослободити Чеченију и читав Кавказ. Укључивање Русије у ову коалицију било би, дакле, врло разумна ствар, али то је немогуће због непрестаног непријатељства Запада према Путину. Уместо тога, одговорност за стварање ове терористичке формације НАТО пребацује на Асада, иако је добро познато да је управо Запад финансирао и помагао устанак против легитимног сиријског режима, у којем је значајну улогу имала и ова организација. „Недавним напредовањем у Ираку, ИСИС је постао транснационална претња. Асадов режим је допринео рађању ИСИС у Сирији и њеном ширењу ван граница. Присуство ИСИС и у Сирији, и у Ираку је претња за регионалну стабилност. То је постало кључна препрека за политичко решење у Сирији и озбиљна опасност за стабилност и територијални интегритет Ирака“, наводи се у декларацији. Значи, Асад је сам створио своје непријатеље и још их је нахушкао да нападну његове савезнике (шиите) у суседним земљама. Вероватно је некако успео да наговори и Вашингтон да их наоружа, пошто он и Путин нису имали довољно опреме за њих. Судећи по овоме, у скорој будућности можемо очекивати откриће да је Путин створио, наоружао и командовао украјинским „Десним сектором“, који масакрира руске цивиле по источној Украјини.

________________________________________________________________________________

Хибридно ратовање
У декларацији се на више места указује на опасност коју данас за алијансу представља „хибридно ратовање“. „Обезбедићемо да НАТО буде способан да се ефикасно суочи са специфичним изазовима које представља претња хибридног ратовања, где се користи широки спектар отворених и тајних војних, паравојних и цивилних мера на врло интегрисан начин. Од суштинског је значаја да алијанса располаже неопходним алаткама и процедурама да узврати и ефикасно одговори на претње хибридног ратовања“, наводи се у декларацији. Иако се у вези са „хибридним ратовањем“ Русија нигде директно не спомиње, јасно је да се мисли на стратегију употребљену на Криму и на истоку Украјине. Од језика употребљеног у декларацији, страх од руске тактике много је јасније изражен у тексту који је, с тиме у вези, објављен у службеном гласилу алијансе „НАТО ривју магазин“. Под насловом „Хибридни рат – хибридни одговор“, овај лист пише да је Русија у једном тренутку на украјинској граници имала 40 000 војника, али да у изазивању кризе није користила те конвенционалне снаге, него пре „неортодоксне и шаренолике технике које смо назвали хибридно ратовање“. „Русија то користи из једностраних, националних интереса да би заузела територију, наметнула своју вољу, окупирала земље, анектирала територије…“, рекао је за овај магазин бивши амерички амбасадор при НАТО Курт Волкер. „Мислим да су Руси били веома паметни. Искрено, мислим да су нас надмудрили. Користили су командосе и правили се да то нису Руси“, рекао је са своје стране директор пољског Института за међународне односе Марцин Заборовски. У овом хору је и бивши британски секретар за одбрану Лијам Фокс, који је рекао да се садашња криза „простире далеко изван граница Украјине“ и да је оно што је председник Русије Путин „суштински рекао јесте да одбрана етничких Руса није питање држава у којима се налазе, закона тих држава или састава њихових влада, него Русије“. Овоме се, како препоручује Волкер, треба снажно супротставити. „Оно што ће довести до смањења напетости јесте снажан одговор који ће Русе натерати да два пута размисле о томе да ли да наставе путем којим иду“, рекао је он.

________________________________________________________________________________

Све похвале за Србију
Поред кише најразличитијих оптужби изнетих на рачун Русије, шефови НАТО нашли су простора и да изразе своје дивљење тренутном курсу Србије. У тачки посвећеној Западном Балкану, лидери НАТО „поздрављају напредак Србије остварен у изградњи снажнијег партнерства“ са алијансом и „позивају Београд да настави тим путем“. Поздравља се и напредак остварен на Косову и позива на улагање додатних напора у „јачање демократских институција и владавине права широм мултиетничког Косова“. У декларацији се наводи и да НАТО очекује хитно формирање „репрезентативне и инклузивне владе која ће бити посвећена дијалогу Београда и Приштине уз помоћ ЕУ“. „Поздрављамо побољшавање безбедносне ситуације и напредак остварен кроз дијалог и можемо похвалити обе стране јер се придржавају споразума од 19. априла 2013. и охрабрујемо их да наставе да раде на његовом пуном спровођењу“, додаје се у декларацији.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *