Преврат по матрици: Украјински мамац Републици Српској

Чији „рецепт“ открива симболично „вешање“ председника Додика на графитима у Републици Српској

Пише Стефан Каргановић

Пре кратког времена у Приједору и источном делу Републике Српске на зидовима су се појавили евокативни графити: „Готов је“. Оне који су се тек пробудили из четрнаестогодишње хибернације треба подсетити да је у периоду пред петооктобарски преврат 2000. године управо то била амблематична парола „Отпора“ и односила се на Слободана Милошевића. Човек би помислио, зар не, да је четрнаест година довољно време да се смисли нешто ново, али очигледно није. У међувремену, неке ствари су се промениле, а неке остале исте. „Отпор“ се прешминкао у „КАНВАС“, седиште му је и даље у Београду, финансирају га и усмеравају исте западне службе. „КАНВАС“ је данас консултантска агенција, која своје искуство и услуге нуди „демократама“ широм света за извођење „обојених револуција“. У Републици Српској, један од клијената „КАНВАС-а“ је Удружење „Слободна Република“, чија је улога, попут некадашњег „Отпора“, да младе инструментализује у превратничком пројекту.
Млади Републике Српске паметно би поступили да се прво код својих србијанских вршњака распитају о резултатима операције коју је „Отпор“ пре четрнаест година, условно речено, „успешно“ извео у Србији, пре него што одлуче да се придруже сличном пројекту у својој земљи данас.
[restrictedarea]

УПРАВЉАЊЕ УТИСЦИМА Исписивање бајате пароле „Готов је“ уследило је након што је 20. августа вођа „Слободне Републике“ Никола Дроњак, са неколико једномишљеника, у касним ноћним часовима у градићу Лакташи био приведен док су на зиду зграде где је смештен локални одбор странке СНСД исписивали за нијансу оригиналнију паролу, „Пакао је празан, ђаволи су овдје“. Мада је полиција рутински интервенисала и узела податке од починилаца, других значајних последица није било па су резултати инфантилне провокације остали разочаравајући, пошто није уродила никаквим пропагандним плодовима.
Као што смо подробно изложили у студији „Рушење Републике Српске: Теорија и технологија преврата“, пракса која је прерушена као „ненасилни отпор“ тежи, напротив, распиривању насиља као преферираном средству политичког обрачуна. У приручнику теоретичара „обојених револуција“, Џина Шарпа, гуруа који је тренирао активисте „Отпора“, данас преименованих у „КАНВАС“, који су преузели обуку уличне пешадије преврата у Републици Српској, потврђује се да је насиље кључна компонента превратничке методологије. Перфидија се састоји из – како би се изразио Небојша Малић, преводећи изворну синтагму (perception management) са енглеског језика – управљања утисцима, преусмеравањем кривице. Супротна страна се упорно провоцира да прва прибегне прекомерном насиљу, у најжешћем могућем облику. Политички циљ постављене замке је да таргетирана власт насилничким поступцима дискредитује саму себе, провокаторима помогне да изигравају невине жртве и стекну симпатије неупућених, и тиме несвесно допринесе сопственом рушењу.
Закономерна ескалација те матрице, или „рецепта“, како га је цинично назвао један од отпорашких вођа, Иван Маровић, виђена је пре неколико дана када је на локацијама у источном делу Републике Српске освануо нови графит, овог пута са сугестивним цртежом вешала и именом председника Милорада Додика поред њих. Пошто неоригинални графити „Готов је“ и извештаји из пакла очигледно не постижу ефекат, претња смрћу главној личности у држави требало би да задовољи критеријуме да се жељена репресија најзад изазове.

БЕЗ ТРУНКЕ СПОНТАНОСТИ Пажљиви посматрачи запазиће две ствари. Прво, у геополитичкој конфронтацији у Украјини велики играчи користе исти механизам „провокација – ескалација“, који њихове локалне марионете примењују у Републици Српској. Циљ сурових мера кијевске хунте и њених западних спонзора против рускојезичног становништва на истоку земље јесте да изнуди силовиту реакцију председника Путина, што би у овом тренутку било против интереса Русије. Иза симболичног „вешања“ председника Додика на графитима у Републици Српској налази се у суштини потпуно иста замисао. Друго, из тога произлази логичан закључак: где год се запажа иста методологија, са истим отисцима прстију, иза тога највероватније стоје исти политички стратези, који вуку конце.
Вреди подсетити да „Ранд корпорација“ још од шездесетих година проучава технологије дискретног, невидљивог управљања масовним покретима и да је приручник Џина Шарпа, конкретизован деведесетих, синтеза тих раније достигнутих научних увида. Као што је 1991. године изјавио Ален Вајнстајн, директор Националног фонда за демократију (НЕД) „невладине организације“ делују као продужена рука обавештајних служби („…сада преко НВО можемо да радимо јавно пуно тога што је пре двадесет и пет година радила ЦИА, али у тајности“). Помоћу обилно финансираних НВО у државама које су таргетиране зато што су виђене као препрека западној хегемонији лансирају се вештачки револуционарни покрети са задатком свргавања неподобних влада. Коришћењем обучених кадрова и медијских технологија ствара се утисак да се ради о спонтаним манифестацијама народа против корумпираног владајућег слоја.
Увек брижљиво прикривена је чињеница да се ове операције одвијају строго по матрици, без трунке спонтаности. Доказ је улога већ поменутог београдског Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (КАНВАС) који се, поред петог октобра у Србији, „Револуције ружа“ у Грузији 2004. и „Наранџасте револуције“ у Украјини 2004. године, опет 2013. до 2014. оперативно појављује на украјинској сцени, у време извођења недавног пуча и устоличења хунте. Како се приближавају избори 12. октобра, знаковито је да се анализом тактике „КАНВАС-ових“ недаровитих локалних ђака у РС све више уочавају отисци већ познатих прстију на зидовима широм ове земље.
Елементарно је, ако вас већ нападају по матрици, да је кардинална грешка ићи наруку нападачу реагујући по његовој матрици. У овом случају, матрица предвиђа провоцирање органа реда Републике Српске на прекомерну репресивну реакцију, као што је у Украјини циљ масовног малтретирања рускојезичног становништва провоцирање сличне реакције од стране Русије. Закључак је прост: за Републику Српску, оперативна матрица не сме бити ни „КАНВАС-ова“, ни удружења „Слободна Република“, него само шаховског велемајстора, Владимира Путина. Његов рецепт, који је уродио плодом у Украјини, биће успешан и у Републици Српској.
То значи − игнорисати барабе, не реаговати на њихове простачке провокације и дати им довољно ужета да се сами политички обесе.
[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Pera DETLIĆ

    Gos’n Stevane
    Miloradu Dodiku dajem jedinicu iz likovnog.
    Rukopis, iako je štampanim slovima nažvrljano, solidan. Čak pristojan.
    Ćirilica. Dobro. Za pohvalu. A da nije ćirilica pošteno bi bilo da oma da ostavku.
    Boja crvena. Tačno. Ispravno. Mada bi mu pristajalo da se ređaju ovako žuto, plavo, žuto… Na kraju crno slovo. Logično.
    Eh, Frojde, Frojde…
    I neka umesto ovakvog foliranja pripremi da objasni kako to da je jedan od najbogatijih Srba u RS odnosno BiH, tačnije u Ex YU.
    Kada to saznamo i izvučemo određene zaključke s tim u vezi narod se neće dati vući za nos.
    Braneći RS od revolta koji je izbio u FBiH i obnjivanja naroda ( Vučić, Dodik, Kusturica ) naša trojka je naprvila budalaštinu. Branila je ostanak na vlasti. Gde tu prestaje patriotizam a počinje materijalni interes? Pa neka je taj interes i hobi, recimo filatelija. Ne dozvoljavam!
    Da ponavljam ono što je Dodik saopštio o svom bogatstvu letos protivničkoj strani u FBiH? Smatram da nije potrebno.
    Ko ne zna eto mu internet petraživača.
    U RS kao i u Srbiji kriza predugo traje. Vođe, predsednici, premijeri, poneki PPv, ministri listom, patriote po ličnom opredeljenju su sve bogatiji. Progledaćete i RS jednom. Mi smo u Srbiji progledali ,smatram. Ali jo[ ‘utimo kao mulci. Kako reče Popa: Biće jednom i u paklu vašar.
    RS je ovim providnim trikom da se Dodik brani od nekih drugih Srba špijunčina kao što su otporaši unižava i svodi na rang obične banana države Tonga, Ruanda ili neka treća isto je, iako nije država a pretenduje da to jeste.
    Posle smene jedne lopovske družine koju je predvodio SDS Karadžića došla je NSD Dodika. Preko Drine isto. Vlast Tadića zamenjena je vlašću Vučića. Je li gore nego što je bilo?
    Jeste!!!
    S obe strane Drine
    DA!
    Na kraju vic u kome ima malo zbilje
    Čak Noris je samo dva puta pobeđen. Jednom u Rimu od Brusa Lija a drugi put na tenderu u Laktašima.
    Vaš napor da se dođe do istine o događanjima u Srebrenici i okolini pozdravljam.
    Patriote, reagujte, pritiskajte crveno. Crno nije dozvoljeno.

  2. Gospodina MILORADA DODIKA za predsednika svih SRBA. HVALA.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *