Почетна / БРОЈ 334 / ПРЕДРАГ МИОДРАГ: Појање векова кроз музику прошлости

ПРЕДРАГ МИОДРАГ: Појање векова кроз музику прошлости

Триле, тајанствени кодирани и парамузички систем, живео је по манастирима, за певницама од Студенице, Раче, Вољавче, по фрушкогорским манастирима, па преко Старе Србије, данашње Македоније, све до Хиландара

Разговарала Наташа Јовановић
Фотографије Милан Тимотић

Дешава се неретко да вековна искуства и културна наслеђа једног народа замру у свести нових нараштаја као да никада нису ни постојала. Чини се да је таква доскора била и судбина трила у црквеном појању. Разговор о овој теми мр Предраг Миодраг, професор Карловачке богословије и Високе школе – Академије СПЦ за уметност и консервацију, којој је посветио 40 година истраживања, почиње подсећањем на недавни сусрет са савременим српским историчарем уметности, философом, плодним писцем и религиозним мислиоцем, др Жарком Видовићем, који је пре неку годину зашао у десету деценију живота, а годинама пева у црквеном хору.
„Недавно ми се ‚исповеди‘ после отпеване Литургије. Вели, данима га прогоне мисли о српској прошлости која му у дубини бића одзвања као тужна музичка тема која се може исказати у свега неколико тонова. Те његове дубоке и загонетне мисли артикулисали смо као ‚Музичке теме српске прошлости‘.“
„‚Ти тужни тонови‘, прича деда, ‚јесу тонови страдања српског народа у прошлости, тако да се ми не уздамо у прошлост, него у будућност, у Христово Васкрсење. То је оно што на крају Символа вере исповедамо као веру у Васкрсење мртвих и живот будућег века. Ови тонови изражавају жртвено страдање у српској прошлости, с тим да ми жалимо претке који нису доживели смисао који тек долази. Тада ћемо са прецима славити и радовати се. То је музичка суштина Православља, дакле – радост! Јер, туга и жалост припадају прошлости, а вечна радост је заједничка у нашој вечној, заједничкој љубави са Господом.‘ Деда је при крају свог земног битисања и, стога на посебан начин, свакодневно има у мислима Србе, српску историју, Цркву и културу“…
На моје питање у каквој вези стоје ови „тужни тонови“ са темом нашег интервјуа, трилама, Предраг Миодраг одговара да су посредно и непосредно можда у врло блиској вези.
„Најстарији систем трила који смо поуздано истражили на рукописној грађи (то су зборници из 1845, 1860, 1863, 1865, 1867. године и даље све до тридесетих година XX века и до зборника са трилама наших савременика) једнако као и Осмогласник и Празнично пјеније који су штампани са трилама као уџбеници за Богословију 1875–1900 године, имали су свега три знака или триле за обележавање појаног текста. То су ти тужни тонови и три ноте које ми је деда напевао и које он, попут столетњег храста из мемоара проте Матеје, памти из тужне српске прошлости. Тужни јер су сведоци тужне и тешке српске историје, кад су нам туђини затирали прошлост и будућност; разметали кућне прагове, џамијали богомоље, палили књиге староставне. Стога оно мало књига што је претекло, па и ове нашем поколењу данас нечитке, најстарије српске ноте – триле – треба чувати, проучавати, одгонетати и ослушкивати појање векова у њима.
Сад под старост деда Жарко их ослушкује душом из дупље храста патријарха Арсенија Чарнојевића, па све до дуба-храста праоца и патријарха Авраама. Ја их одгонетам годинама и деценијама, још од младих богословских дана, и појем по њима сад овако, сад онако, као по нотама, лако и полако.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Један коментар

  1. Vama i vasoj porodici svaki uspeh i sve najbolje od fam. Tesic München.

    Thumb up 0 Thumb down 0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *