Политички хомосексуализам, данас и овде

Због чега у актуелним догађањима у Србији заправо није реч о „правима” хомосексуалаца, већ о наметању противпородичне идеологије земљи у којој се огроман број грађана тој идеологији супротставља а становништво изумире великом брзином – 400 хиљада људи је мање од пописа 2002. до пописа 2011.

Пише Владимир Димитријевић

Појам „политичког хомосексуализма“ је у употребу увела др Наталија Нарочницка, угледна руска историчарка и челница Фонда демократске перспективе, да би нагласила да савремена борба ЛГБТ покрета нема никакве везе са правима хомосексуалаца, него је реч о политичкој идеологији коју намеће глобалистичка Империја Вашингтон − Брисел, с тим да разори природну породицу, оствари планове о тзв. „златној милијарди“ и наметне културу смрти уместо културе живота.
[restrictedarea]

„ХОМИНТЕРНА“ Иза наметања политичког хомосексуализма, рекосмо, стоји Империја. То је јасно из изјаве једног од гаулајтера Новог светског поретка, Џозефа Бајдена, онога што је тврдио да су Срби „убице и силоватељи беба“, који је јуна 2014. рекао да је циљ власти САД да у целом свету наметну ЛГБТ идеологију као саму срж „демократије“ и да се Империје не тиче какве су традиционалне оријентације појединих народа и држава. Државе које не поштују права хомосексуалаца платиће цену своје „нехуманости“, додао је Бајден.
Пре неколико година, међутим, тим настојањима постављена је препрека. И та препрека се зове Русија. Још 2009, Русија је у УН тражила да се људска права тумаче у контексту традиционалних моралних норми, у чему су је подржале многе земље света. У Русији се води одлучна борба за заштиту породичних вредности, почев од државне подршке рађању, која је имала утицаја на поправку демографске слике. Рецимо, за свако друго дете добија се родитељски додатак у противвредности 10 хиљада долара, а за свако треће дете држава даје бесплатно земљиште за изградњу стамбеног објекта. Такође, 2013. донет је Закон о забрани рекламирања абортуса, као и Закон о забрани пропаганде хомосексуализма малолетницима. Због тог закона амерички председник Барак Обама и британски премијер Дејвид Камерон бојкотовали су отварање Олимпијских игара у Сочију 2014. Није реч ни о каквом прогону хомосексуалаца, јер у Русији је ова врста сексуалног понашања декриминализована. Реч је само о томе да они своје ставове не могу да пропагирају међу МАЛОЛЕТНИЦИМА, као што се то ради у САД и ЕУ. Агресивност идеологије хомосексуализма огледа се, између осталог, и у томе што тзв. „ЛГБТ популације“ нигде у свету нема више од два до три одсто, а они покушавају да свој начин понашања силом наметну већинској популацији.

А СРБИЈА? На ЕУ путу, Србији прете и „Хоминтерна“ и „Гејстапо“. У 80 одсто школа Војводине, под влашћу „великог Србина“ Бојана Пајтића, а кроз тобожње „здравствено васпитање“, наметнут је уџбеник где, између осталог, пише и следеће: „Људи могу имати више од једне везе истовремено“; „Људи могу живети заједно, повремено или стално, договорити се да буду моногамни или да имају друге сексуалне партнере“; „Не постоје препоруке ни границе када се може најраније почети са сексуалним односом. У данашње време разне земље имају различите норме. Најнижа је у Холандији, и износи 12 година“; „Појам НОРМАЛАН у сексу је релативан“; „Да ли ћете имати секс како бисте добили неки поклон или новац“; „Људи би требало да имају право да траже развод. Он, међутим, може донети осећај олакшања и среће“; „Планирање породице у ужем смислу је: право људи да имају жељени број деце (не више од 4); „Обрезањем glans-a пениса он постаје мање осетљив, па ово често доводи до продужавања сексуалне узбуђености“; „Хомосексуалност је романтична и позитивна варијација људске сексуалности“. Пајтићевци траже да се овај уџбеник, као обавезан, уведе у целој Србији.
МУП Србије је ове 2014. добио акциони план обуке полицијских службеника, а све у циљу стварања полицијских тренера и официра за везу МУП-а са ЛГБТ удружењима на свим нивоима. Акциони план подразумева и заједничко организовање округлих столова, семинара и других врста „едукативних“ активности у наметању политичког хомосексуализма. Подразумева и широку координацију и сарадњу са ЛГБТ удружењима ради одржавања „параде поноса“. Оно што је најзанимљивије у овом документу јесте да се активности из овог акционог плана финансирају из донација хомосексуалних и лезбијских удружења. На последњој страни документа може се видети да трошкове обуке сносе ЛГБТ удружења, где је специјално назначено удружење ЛАБРИС са којим је потписан меморандум о сарадњи… Дакле, хомосексуална и лезбијска удружења финансирају МУП Републике Србије, а МУП добија улогу ширења идеологије хомосексуализма заједно са њима!
Правни историчар, др Зоран Чворовић, с тим у вези каже:
„Србија је најбољи пример да је примена принципа позитивне дискриминације најефикасније средство не за унапређење, већ за уништење демократије као облика власти. Уместо да примена овог принципа буде изузетак, и то само у случају националних мањина како се не би подрио систем власти заснован на начелу један грађанин − један глас, позитивна дискриминација је постала правило на основу којега се у Републици Србији опредељују права и обавезе појединаца и формирају органи власти. Начело законитости, које подразумева да је закон, речју једне грађанске декларације, исти за све, било да штити, било да кажњава, погажено је у име принципа позитивне дискриминације. Тако се грађанска и демократска Србија претворила у тоталитарну државу у којој разноразне привилеговане мањине дискриминишу бирачку и пореску већину. Злоупотреба принципа позитивне дискриминације доживљава ових дана врхунац државном промоцијом привилегованог правног положаја интересне групе, која једино исправно може да се идентификује термином ‚политички хомосексуализам‘.“
Дакле, није реч о наводним правима хомосексуалаца, него о наметању противпородичне идеологије земљи у којој се не само огроман број грађана тој идеологији супротставља него где становништво изумире великом брзином – 400 хиљада људи је мање од пописа 2002. до пописа 2011, а школске 2014/2015. у први разред основних школа уписано је преко 6.000 ђака мање него школске 2013/2014.
Уместо да се хитно ради на унапређењу културе живота у Србији, пропагира се политички хомосексуализам тако што Министарство културе, на челу са „нестандардним“ министром Иваном Тасовцем, који нема пара за „класичну“ културу, даје 300.000 динара од новца пореских обвезника за изложбу „Заједничка снага“, која ће се одржати током трајања тзв. „Квир салона“; допушта да се деца предшколског узраста појаве у споту који најављује параду политичких хомосексуалаца.
Да ли ће власт у Србији имати довољно снаге да чује гласове разума и не послуша наређења Хоминтерне?

_________________________________________________________________________________________

„ГЕЈСТАПО”
У земљама Европске уније почео је сурови прогон свих који се не слажу са идеологијом политичког хомосексуализма. Године 2013, када су у Француској легализовали „истополне бракове“, полиција је изашла да гуши вишемилионске демонстрације, а људи су хапшени и затварани. Постоји низ случајева да су представници традиционалних хришћанских конфесија, који се не слажу са ЕУ-кратском ЛГБТ-филијом, извођени на суд и приморавани да се одрекну својих ставова. Под изговором „борбе против вeхабизма“, Француска прети да ће забранити све „екстремистичке“ организације, међу које је уврстила и традиционалне католике, лефевристе, који не признају Други ватикански концил, екуменизам и либерализам у сфери морала.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Globalno zaGEJavanje ili “Da li ce vlast u Srbiji imati dovoljno snage da cuje
    glasove razuma i ne poslusa naredjenje Hominterne” ? Cisto sumnjam.
    Kao i prethodna i ova vlast je sledbenik cuvene izreke ministra i premijera
    Francuske u doba III i IV republike(Henri Queuille-1884-1970) :
    “U politici ne postoji nijedan dovoljno hitan problem,koji odsustvo odluke
    ne moze da resi ! “

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *