Почетна / Култура / Песничке ватре златиборске: Рођендан Љермонтова на Шуматном брду

Песничке ватре златиборске: Рођендан Љермонтова на Шуматном брду

Логорску ватру крај споменика стрељаним партизанским рањеницима 1941. упалио је Љермонтовљев потомак, др Михаил Јурјевич Љермонтов

Забележио Светислав Тијанић

Песници из 22 земље (Азербејџана, Белорусије, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Ирана, Италије, Канаде, Македоније, Немачке, Пољске, Републике Српске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Турске, Француске, Хрватске, Чешке, Шведске и наше земље) извели су 18. септембра јединствен перформанс на Златибору, под називом „Песничке ватре златиборске“. Уз логорску ватру, крај споменика стрељаним партизанским рањеницима 1941, на Шуматном брду, њиховим наступом и уз учешће глумаца и оперских певача из Русије и Србије, обележен је велики јубилеј – 200 година од рођења великог руског књижевника Михаила Јурјевича Љермонтова. О месту овог славља, за неупућене – да подсетимо да су након пада Ужичке републике, 29. новембра 1941. године, и покушаја партизанских снага и Врховног штаба да се, заједно са бројним рањеницима, повуку што дубље на слободну територију на југозападу Србије, немачка казнена експедиција је сустигла колону са рањеницима и све до једног их зверски поубијала на Краљевим водама, данашњем најстрожем центру Златибора.
[restrictedarea] Пре Златибора, овај јединствени песнички караван наступао је у Београду, у оквиру Међународног београдског сусрета књижевника. На Златибору су га предводили песници Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, Љубивоје Ршумовић, председник Културно-просветне заједнице Србије, и др Михаил Јурјевич Љермонтов, потомак славног руског књижевног ствараоца. Он је потпалио логорску ватру на Шуматном брду, напомињући да је почаствован тим чином и читањем својих стихова на том светом месту, јер се један од његових ујака у Другом светском рату у Србији борио раме уз раме са партизанима против фашистичког окупатора. „Част ми је што баш на овом месту обележавамо 200 година од рођења мог славног претка Михаила Јурјевича Љермонтова. Зато овом песничком фестивалу желим дуго година постојања“, рекао је руски песник Михаил Јурјевич Љермонтов, доктор наука и члан Јавне коморе Русије.
Љермонтовљеве стихове говорили су глумица Јелена Николајевна Барзова, истакнута руска уметница која је током августа већ боравила на Златибору као члан жирија Међународног фестивала спортског филма, познати руски глумац и редитељ Николај Бурљајев, иначе аутор филма о великом руском песнику, као и Иља Числов, књижевник из Русије. У програму су учествовали и глумци Љиљана Благојевић, Биљана Ђурић, Дивна Марић, Слободан Љубичић и Момчило Мурић, и оперски певачи Галина Перић и Љубодраг Беговић. Овај јединствени песнички караван посетио је и Народну библиотеку „Љубиша Ђенић“ у Чајетини, где је дан касније одржано књижевно вече, и приредио митинг поезије у Музеју „Старо село“ у Сирогојну. Свој боравак на Златибору песници из 22 земље окончали су наступом у хотелу „Мона“.
Ову песничку манифестацију организовали су Општина Чајетина, Туристичка организација Златибор, Удружење књижевника Србије и Продукцијска кућа „Филм и тон“ из Београда. И она није случајно одржана на Златибору. Како истиче Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина, Руси већ годинама долазе организовано у Специјалну болницу „Чигота“ на Златибору, где користе медицински програм ове престижне установе, а општина Чајетина истовремено остварује солидну привредну сарадњу са Руском Федерацијом. Подсећајући да је недавно боравио у званичној посети Привредној комори и Министарству пољопривреде Руске Федерације, Милан Стаматовић каже:
„Теме разговора су се односиле на могућности реализације у туристичком смислу, али и на питања извоза пољопривредних производа из нашег краја на руско тржиште. Имајући у виду санкције које се уводе Русији, пружена је велика шанса Србији да искористи ту прилику. Уз то, велика је и историјска обавеза према Руској Федерацији, будући да је кроз историју, у тешким временима, Русија увек помагала српском народу. Иако је наша општина мало тржиште, свака помоћ је значајна, па ће тако Чајетина у наредном периоду уприличити већ договорене званичне посете представника Привредне коморе Русије, министра пољопривреде Русије и тамошњих туроператора. Жеља нам је да представимо наше потенцијале, као и да разрешимо неке проблеме који су до сада спречавали наше привреднике и извознике да пласирају своје производе на руско тржиште. Као мала локална самоуправа ми имамо велику одговорност да покажемо како добрим и поштеним односом, а пре свега са квалитетним производима и повољним амбијентом за туристе, може да се покрене земља из кризе, запосли становништво и да се позитивно послује. Зато су нам и овакви сусрети и манифестације заједништва добродошли, а да ће Чајетина озбиљно и организовано радити са Русијом, потврђује и наша одлука да, ускоро, на Златибору отворимо канцеларију за сарадњу са Руском Федерацијом.“

__________________________________________________________________________

ОРДЕН ЉЕРМОНТОВА
Златиборске песничке ватре, уз августовски Међународни фестивал високе етно-моде и Међународни фестивал спортског филма, спадају у нaјзначајнијe летошњe културне догађајe на Златибору, протекле су у топлој и пријатној атмосфери, дружењу песника са гостима на најпосећенијој српској планини и мештанима Општине Чајетина. Испред споменика на Шуматном брду уприличена је и мала свечаност. Орден Љермонтова, установљен поводом 200 година од његовог рођења, уручен је Радомиру Андрићу, председнику Удружења књижевника Србије, Милану Стаматовићу, председнику општине Чајетина, Живораду Ајдачићу, генералном секретару Културно-просветне заједнице Србије који је режирао комплетан златиборски догађај, и Јовану Марковићу, сценаристи и продуценту, директору Продукцијске куће „Филм и тон“ из Београда, која годинама остварује завидну сарадњу са културним посленицима Руске Федерације и представља истински мост културе Србије и Руске Федерације.

__________________________________________________________________________

ТЕЛЕГРАМ
На отварању ове манифестације прочитан је и телеграм министра културе Руске Федерације Александра Боцана – Харченка, упућен учесницима песничких златиборских ватри, који је напоменуо да је ово још један доказ историјског и културног братства Србије и Русије.
На Златибору су наступили и Гжегож Патушански и Егењуш Касијанович (Пољска) Џејмс Сатерленд (Велика Британија) Бенедикт Дирлих (Немачка) Јевгеније Чекурин, Сергеј Гловљук (Русија) Ранко Предојевић (Република Српска) Адам Пуслојић, Брана Вељковић, Душан Петровић, Манојле Гавриловић, Мијуљко Вукадиновић и Новица Соврлић са Космета (Србија) Салим Бабуаоглу и Еохан Заип (Азербејџан) Славомир Гвозденовић, Лучијан Аликсију и Ђорђе Вултуреску (Румунија) Клеопатра Лимпари (Грчка) Марија Кобец (Белорусија) Ранко Радовић (Канада) и Владимир Урошевић (Македонија).
[/restrictedarea]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *