ПЕЧАТОВА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА: Да ли је на делу „доларска“ пљачка планетарних размера

Као својеврстан коментар или наставак виртуелног дијалога са темама и садржајем текстова које објављује „Печат”, на адресу [email protected] стижу писма, и подстицаји читалаца. Објављујемо осврт на једну актуелну тему нашег читаоца, економисте из Београда – Велимира Одовића

Господин Момир Булатовић, у свом прилогу који је објавио недељник „Печат“, број 333, под поднасловом: „Долар је све угроженији на позицији светског новца“ између осталог наводи да се „Америка из кризе (мисли се на кризу из 2008. године) извукла тако што је једноставно штампала трилионе и трилионе долара“.
Морам рећи да ме ови наводи господина Булатовића неодољиво подсећају на недавну изјаву председника Руске Федерације, господина Путина, у којој је, између осталог рекао да „Сједињене Америчке Државе паразитирају на штампању долара“.
Амерички долар је после Другог светског рата добио статус „светског новца“. Ово се десило у очекивању да ће САД поверење добијено од целог света оправдати и бити достојан и одговоран гарант његове стабилности, односно да долар неће бити обезвређиван доштампавањем или на било који други начин. Нажалост, наведена очекивања су изневерена, јер су САД та очекивања једноставно претвориле у бизнис неслућених размера. Под контролу кадрова САД стављене су, такорећи, све кључне функције у међународним финансијским институцијама и организацијама, а штампање долара претворенo је у најуноснију индустријску грану, односно у „финансијску индустрију“. На тај начин САД су обезбедиле неконтролисано штампање „прљавих“ долара у неограниченим количинама, чиме се обезвређује вредност долара у свим облицима његове намене како као домаћег, тако и као светског новца, али и као новца уложеног у штедњу, разних депозита, па и новца поверилаца за добијене кредите и сл. „Прљави“ долари се штампају у потаји, далеко од очију јавности. Процедура је сасвим једноставна. Долари се штампају нормално, на њима не пише да су „прљави“, држава их користи за измиривање својих обавеза и на тај начин их легализује у платном промету. Но, како овим долази до обезвређивања долара, и ту су САД нашле своју рачуницу − оне једноставно све своје обавезе измирују обезвређеним доларима, на рачун својих штедиша, разних депонената, кредитора и др.
У намери да макар оквирно сагледамо обим обезвређивања долара неконтролисаним штампањем, ми смо на бази курсних листи које свакодневно објављује Народна банка Србије анализирали кретање курсева водећих светских валута: британске фунте, евра, долара и швајцарског франка према динару за период од 10. јуна 2010. године до 1. септембра 2014. године и утврдили да је у наведеном периоду раст курса долара заостајао за растом курса британске фунте за 14,33 одсто, евра за 9,34 одсто и швајцарског франка за 23,65 одсто. Ово практично значи да су у овим процентима обезвређена сва улагања наведених валута у доларску штедњу, депозите, одобрене кредите и сл, али и обавезе које САД имају према својим кредиторима.
Ако је ова рачуница тачна, онда не треба да чуди:
што САД претендују да владају целим светом и што сматрају да су они нешто друго у односу на остатак света;
што САД широм света ратују и имају војне базе;
што су САД најзадуженија земља света и што тренутно дугују 26 трилиона долара и што по свакој кредитној картици грађани САД у просеку дугују 15.270 долара;
што САД сваког сата у години троше по 200 милиона долара којих нема (из кредита);
што приходи САД од тзв. „финансијске индустрије“ учествују са 21 одсто у бруто друштвеном производу, наспрам учешћа пољопривреде, шумарства, водопривреде и лова са 1,2 одсто, грађевинарства 3,6 одсто, индустријске производње 12,5 одсто и сл. (према подацима за 2012. годину);
што у САД има 13,1 одсто незапослених;
што је животни стандард грађана САД опао од 1999. године до данас за 9 одсто и што се процењује да ће опасти за даљих 25 одсто ако долар изгуби статус светског новца;
што 50 милиона грађана САД, односно сваки шести од њих 300 милиона прима помоћ државе у храни да би могао да преживи.
Мислим да са овим набрајањем треба да се стане и да може да се закључи да је на делу планетарна пљачка депонената доларских депозита, штедиша, поверилаца итд, и треба очекивати да ће они покренути лавину разних захтева којима ће покушати да спасу што се спасти може, чиме ће САД довести до спознаје права.
На крају, сматрам да ни Уједињене нације не би требало да остану равнодушне према оваквом деловању САД, већ напротив, сматрам да би требало очекивати да оне под хитно наложе међународну истрагу о свим аспектима ове пљачке планетарних размера.