ПЕЧАТОВА ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА: Да ли је на делу „доларска“ пљачка планетарних размера

Као својеврстан коментар или наставак виртуелног дијалога са темама и садржајем текстова које објављује „Печат”, на адресу [email protected] стижу писма, и подстицаји читалаца. Објављујемо осврт на једну актуелну тему нашег читаоца, економисте из Београда – Велимира Одовића

Господин Момир Булатовић, у свом прилогу који је објавио недељник „Печат“, број 333, под поднасловом: „Долар је све угроженији на позицији светског новца“ између осталог наводи да се „Америка из кризе (мисли се на кризу из 2008. године) извукла тако што је једноставно штампала трилионе и трилионе долара“.
Морам рећи да ме ови наводи господина Булатовића неодољиво подсећају на недавну изјаву председника Руске Федерације, господина Путина, у којој је, између осталог рекао да „Сједињене Америчке Државе паразитирају на штампању долара“.
Амерички долар је после Другог светског рата добио статус „светског новца“. Ово се десило у очекивању да ће САД поверење добијено од целог света оправдати и бити достојан и одговоран гарант његове стабилности, односно да долар неће бити обезвређиван доштампавањем или на било који други начин. Нажалост, наведена очекивања су изневерена, јер су САД та очекивања једноставно претвориле у бизнис неслућених размера. Под контролу кадрова САД стављене су, такорећи, све кључне функције у међународним финансијским институцијама и организацијама, а штампање долара претворенo је у најуноснију индустријску грану, односно у „финансијску индустрију“. На тај начин САД су обезбедиле неконтролисано штампање „прљавих“ долара у неограниченим количинама, чиме се обезвређује вредност долара у свим облицима његове намене како као домаћег, тако и као светског новца, али и као новца уложеног у штедњу, разних депозита, па и новца поверилаца за добијене кредите и сл. „Прљави“ долари се штампају у потаји, далеко од очију јавности. Процедура је сасвим једноставна. Долари се штампају нормално, на њима не пише да су „прљави“, држава их користи за измиривање својих обавеза и на тај начин их легализује у платном промету. Но, како овим долази до обезвређивања долара, и ту су САД нашле своју рачуницу − оне једноставно све своје обавезе измирују обезвређеним доларима, на рачун својих штедиша, разних депонената, кредитора и др.
У намери да макар оквирно сагледамо обим обезвређивања долара неконтролисаним штампањем, ми смо на бази курсних листи које свакодневно објављује Народна банка Србије анализирали кретање курсева водећих светских валута: британске фунте, евра, долара и швајцарског франка према динару за период од 10. јуна 2010. године до 1. септембра 2014. године и утврдили да је у наведеном периоду раст курса долара заостајао за растом курса британске фунте за 14,33 одсто, евра за 9,34 одсто и швајцарског франка за 23,65 одсто. Ово практично значи да су у овим процентима обезвређена сва улагања наведених валута у доларску штедњу, депозите, одобрене кредите и сл, али и обавезе које САД имају према својим кредиторима.
Ако је ова рачуница тачна, онда не треба да чуди:
што САД претендују да владају целим светом и што сматрају да су они нешто друго у односу на остатак света;
што САД широм света ратују и имају војне базе;
што су САД најзадуженија земља света и што тренутно дугују 26 трилиона долара и што по свакој кредитној картици грађани САД у просеку дугују 15.270 долара;
што САД сваког сата у години троше по 200 милиона долара којих нема (из кредита);
што приходи САД од тзв. „финансијске индустрије“ учествују са 21 одсто у бруто друштвеном производу, наспрам учешћа пољопривреде, шумарства, водопривреде и лова са 1,2 одсто, грађевинарства 3,6 одсто, индустријске производње 12,5 одсто и сл. (према подацима за 2012. годину);
што у САД има 13,1 одсто незапослених;
што је животни стандард грађана САД опао од 1999. године до данас за 9 одсто и што се процењује да ће опасти за даљих 25 одсто ако долар изгуби статус светског новца;
што 50 милиона грађана САД, односно сваки шести од њих 300 милиона прима помоћ државе у храни да би могао да преживи.
Мислим да са овим набрајањем треба да се стане и да може да се закључи да је на делу планетарна пљачка депонената доларских депозита, штедиша, поверилаца итд, и треба очекивати да ће они покренути лавину разних захтева којима ће покушати да спасу што се спасти може, чиме ће САД довести до спознаје права.
На крају, сматрам да ни Уједињене нације не би требало да остану равнодушне према оваквом деловању САД, већ напротив, сматрам да би требало очекивати да оне под хитно наложе међународну истрагу о свим аспектима ове пљачке планетарних размера.

Један коментар

  1. Bravo za komentar, poštovani!
    To su i moje najintimnije misli. Iako nisam ekonomista i žmureći osećam da odavno trpimo posledice indoktrinacije smrdljivim neoliberalizmom. Oni koji su zaduženi da nas osvešćuju i o svemu tome istinito obaveštavaju to ne rade. Lažu nas.
    Što se ekonomske misli tiče inteligencija je nepoštena!
    Može li da se očekuje izlaz iz krize ako dolar nema zlatnu podlogu?
    NE! NE! Po stotinu puta ne.
    Ovo ekonomistima treba ponavljati kao mantru. Političarima takođe.
    Sve svoje aktivnosti izabrani moraju usaglasiti sa ovim.
    Racionalna ekonomska misao treba da pretpostavlja ekonomsku saradnju i nadmetanje u proizvodnji dobara. Kasnije tek o trgovini i raspodeli.
    Svet je mnogo lepši ako se polazi od, smatram, te činjenice o SAD kao svetskom parazitu. Treba tu dodati i značajan osvrt na one koji bezvredni dolar kao sretstvo plaćanja potenciraju kao što su na primer petroArapi i evropske kolonije.
    Ali i naslednici dolara, možda nekoliko valuta, neće li one biti još na gorem glasu od dolara?
    Ako se juan, jen, rublja ili nešto pedeseto izmetnu u dolar 2, dolar 3 i tako redom, pa to zemljanima ne treba.
    A time se dolazi do suštine.
    Može li se, a ekonomija teba da bude egzaktna nauka, doći do istinite definicije novca?
    Šta je, a šta treba da bude, kako, na koji način.
    Jedan dakle multidisciplinarni pristup odgovorima koji nas čekaju.
    Ako neko čije je pismo ćirilica, nekog lepog budućeg dana dospe do ljudskih naseobina na spoljnim velikim planetama to će biti onaj koji odlično poznaje kineski jezik.
    Kao neko ko ima prijateljicu kineskinju i poznaje kinesku kulturu i istoriju iznosim opet svoje intimne misli da me hvata strah pred onim što se ukazuje kao mogućnost razvoja tog već sada džina koji se naziva N R Kina.
    Prvobitno oduševljenje činjenicom da se naše zajedničke težnje maltene poklapaju i da nam ta zemlja pretstavlja jednu od dve naše uzdanice zamenilo je saznanje da oni nisu u druge slobodoljubive zemlje zaljubljeni već da nezadrživom snagom kao najezda skakavaca guraju napred svoje projektovane zamisli privrednog razvoja ali koji nije ništa drugo do suštinska kopija američkih ideja. Kapitalizam i taj novi socijalizam se suštinski poklapaju. Kad to razumem samo žalim za tim da u svetskom razvoju za sad nema vizije. Nema vizije! Pokretača ima, ali oni su braća američkih parazita.
    A šta je sa planetom, sa onima koji će preuzeti dizgine svetskog razvoja? Bojim se biće još gori ti novi šareni novci.
    Pitanje je dakle suštine novca.
    Velika tragedija koja nas čeka propašću dolara igleda biće samo šala pred onom zbiljom u kojoj će živeti naši potomci.
    Šta je dakle novac?
    Čemu služi?
    Ima li kakve zamene?
    Je li trampa jedina pravedna trgovina?
    Zašto nas lažu profesori ekonomije kada odgovore na pitanja daju toliko tupavo koliko bi ih davali i šverceri sa buvljaka? Pa oni barem moraju a imaju viziju ako ne znaju istinu.
    Pravilni odgovori na tih nekoliko pitanja bitno menjaju život 7 milijardi ljudi pod ovim plavim nebom.
    Ko gospodari iz senke?
    Zašto?
    Do kada?
    Ja nisam pristalica zavere.
    O meni će kao neznalici I o mom neznanju učeni ekonomista na ovo napisano reći kao i moji Piroćani
    “Sve mi ‘edno ko na čoravoga d’n i noč”
    Provodim dan u razmišljanju o nekim problemima matematike koji me sve više kako vreme prolazi zaokupljaju kao što je pitanje Šta je broj i nekim problemima ekonomske misli ništa manje bitnim a to je ŠTA JE NOVAC?
    Ta poslednja pritanja Koji je smisao života i Postoji li bog treba srušiti sa stola i postaviti pravo, o novcu.
    Osećam da će neki moj daleki potomak da plače jer o prirodi novca ništa ne zna. Mogu da o struji ne znam ništa ali mi je dovoljno iskustvo drugih da znam kako da je koristim i kako da se od nje zaštitim. Ako hoću znanje o struji pravac Bulevar Revolucije 73 prizemlje, levo ( živa li je draga tetka Mica? )
    A o ekonomiji, ko će me poučiti?
    I ko o tome uopšte zna neku istinu?
    Svi imaju svoje laži.
    Ja ne vidim, ja osećam da mi serviraju istine kao kolače.
    A ja kao pravda, slepa boginja imam povez preko očiju.
    Probao sam da okusim te kolače istine.
    Oni smrde!
    Izvinite, JA NE ŽELIM DA JEDEM GOVNA!
    I rado bih istukao, kao Brus Li Čaka Norisa, sve one koji o tome nešto više znaju a lažu iz samo njima znanih razloga. Sve dok se sa njih od te tuče diže prašina ne bi mi bilo dosta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *