Никола Перовић: Даћу живот за Новорусију

Србија треба да буде поносна на своје хероје које слави цела Новорусија. Ми се овде не боримо за туђе интересе, како то многи покушавају да представе. У Новорусији се данас решава и српско питање

Разговарала Наташа Јовановић

Пожелео сам да сазнам шта се заиста дешава у том мутном вртлогу грађанског рата, који сам, уз некоректне примедбе коментатора и дописника западне штампе, пратио у француским медијима. Сваки дан до нас су долазили извештаји о Русима, агресорима и терористима који поробљавају туђу земљу, бесправно анектирају делове територије, немилосрдно воде свет у најстрашнији окршај… О украјинској војсци, која следи фашистичке обрасце, што је било очито сваком ко је иоле упућен у срж конфликта, о цивилима, старцима и деци које су засипале хунтине бомбе није било ни речи. Тамо негде, схватио сам, у гнезду свих Прасловена, историја је почела да пише нове странице. Осетио сам да ми је место уз православну браћу. Као православац српских корена из Црне Горе, осетио сам да људи у Новорусији пролазе кроз иста страдања кроз која су прошли Срби у Крајини и на Косову и Метохији. За мене је Новорусија идеал слободе и правде, а људи који се боре за њу су искрене патриоте, који желе уједињење са својом матицом и исправљање велике историјске неправде, каже у разговору за „Печат“ Никола Перовић, српски добровољац у Украјини, недавно за своје заслуге и храброст одликован од војске Новорусије.
[restrictedarea]

Вести о примирју затекле су вас на фронту. Како су реаговали борци Новорусије?
Ноћ пре објављеног примирја била је дуга и тешка. Текла је ноћна офанзива новоросијских снага на Мариупољ. Борбени морал је био задивљујућ. Знате, када имате Бога и правду на својој страни, онда је сваки улазак у борбу лак и са смислом. Онда, како нас је учио Александар Невски, не мислимо на колико силу идемо, већ коју светињу бранимо. На фронту су нас затекле вести о примирју, које смо доживели као мали одушак до следећег окршаја, и то не зато што ми не бисмо одмах положили оружје да је Кијев прихватио седам тачака, већ зато што је јасно да хунта неће одступити а да са собом не повуче и све проруске главе своје дојучерашње браће. Друго, примирје је било и наш мали тријумф! Јер, ДНР и ЛНР су прихваћене као равноправни саговорници. После овога, кијевскопучистичка хунта не може да тврди да има посла са терористима. Нису ли они сели са њима за преговарачки сто?

Били сте француски професионални војник. Сада сте први српски добровољац који је стао на страну Новорусије. Како је текао ваш пут од Авганистана до Донбаса?
Иако сам рођен у Француској, никада нисам покидао везе са својом матицом. Мислим, пре свега, на оне духовне везе због којих ја данас с правом могу да кажем да сам Србин. Чини ми се да, откада знам за себе, са тог извора пијем воду. Отуда не чуди моје интересовање за сва дешавања у Србији. Истина, у француској војсци сам провео пет година, од тога седам месеци у Авганистану. Био сам припадник елитне јединице француског 13. планинског пешадијског батаљона, специјализованог за ратовање у планинским условима. На авганистанском ратишту стекао сам и искуство и одликовања, али ме је увек, као Мехмедпашу, пресецала нека црна линија, неки необјашњиви бол у грудима када помислим да војујем туђи рат, далеко од своје земље и свог народа.
Данас, када је поред континенталне бригаде, званично оформљена Француско-српска бригада, која симболизује пријатељство између Србије и Француске, моје срце је пуно. Са мном по руским градовима војују и моји пријатељи Французи. Сви смо на линији борбе за правду. Узгред, ја у себи носим и то лично, интимно задовољење што сам коначно на линији словенске браће.

Чиме мотивисани су се војсци Новорусије прикључили добровољци из других земаља?
Борце у Новорусији, који су стигли као добровољци из других земаља, воде храброст и част, родољубље и православље. Они су напустили своје домове и лагодан живот да би се борили за слободу и правду, пружили братску помоћ руском народу који брани своја огњишта, језик, културу, веру, идентитет, традицију и људско достојанство. У Донбасу тренутно има Срба, Шпанаца, Норвежана и Француза, сви се боре, раме уз раме, са проруским снагама..
Овде морам да станем и кажем да сам искрено погођен насловним странама новинских гласила у Србији, која износе неистине о наводно плаћеним добровољцима који ратују за Русе за новчану надокнаду. Срби нису пси рата! Срби су хероји Новорусије! Нас је искључиво водила братска љубав према руском народу, вековне везе и заједничко историјско искуство. Ми Срби смо овде да бисмо се одужили за сваку кап руске крви која је пала за слободу Србије. Овде, са нама, боре се и руски добровољци, попут команданта Стрелкова, који су током 90-их година притекли у помоћ српском народу у Крајини, Републици Српској, на Косову и Метохији. Да ли ће неко рећи да су и они били пси рата?

Недавно је један српски добровољац ухапшен, па пуштен на слободу. Да ли знате нешто о томе?
Да, то је Дејан Берић, српски добровољац, који се пре месец дана нашао у украјинском заробљеништву. Имао сам то задовољство да га упознам и разменим са њим своја размишљања. Дотакли смо се и претњи које стижу из Србије да би хапшењима и законима српски борци могли бити санкционисани. Лично мислим да Србија треба да буде поносна на своје хероје које слави цела Новорусија. Ми се овде не боримо за туђе интересе, како то покушавају многи да представе. У Новорусији се данас решава и српско питање. Зато ћу дати свој живот за живот Новорусије.

На челу сте и једне патриотске организације која више година делује у Француској. Какав је ваш програм и да ли сте имали сарадњу са нашим националним организацијама?
Име наше организације је „Unite continental“. Она је основана у Француској, има завидно чланство и својим радом покушава да потакне људе на размишљање у каквом свету живимо. Начелно, ми се боримо против америчког империјализма и подривања националних суверених држава. Заговарамо „не“ Европској унији. Коначно, такво је и расположење већине Француза, о чему сведочи чињеница да је на изборима за Европски парламент Марин ле Пен са својим Националним фронтом однела убедљиву победу. Са те тачке смо се обраћали и српској јавности, стално подсећајући на то да чланство ниједне земље у ЕУ није условљено одрицањем од дела своје територије, па на такве уступке ни Србија не сме да пристане. Што се тиче сарадње са патриотским организацијама у Србији, она је више пута потврђена. Са Српском радикалном странком заједно смо водили кампању за слободу и праведно суђење др Војиславу Шешељу, а искрену сарадњу имамо и са Српским сабором „Заветници“.
[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Данијел

    Свака част! Ово је прави српски херој.
    Понос Србије!

  2. Не могу да верујем да ниједан медиј не жели да пренесе истину о српским добровољцима, док Влада Србије и њен премијер ове дивне, храбре, младе људе називају плаћеницима, они се боре за истину и слободу и постају узор многима у Србији.

  3. Neka te bog cuva sine Palicu svecu za tvoj zivot i sdravlje vrati se ziv i ponosan sto si SRBIN

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *