Мирослав Лазански – Нови хладни рат

Када је један руски генерал упитао пре неколико година свог америчког колегу зашто се НАТО шири на Исток, и зашто успоставља нове базе близу руских граница, Американац му је одговорио противпитањем: „ А зашто сте ви Руси поставили своје границе тако близу наших база?”

Можда вицкасти одговор америчког генерала најбоље одсликава тренутно стање односа на релацији Москва–Вашингтон уочи великог самита атлантске алијансе у Велсу.

Рат у Украјини, нова војна инфраструктура НАТО-а која ће се градити близу руских граница, као и амерички систем противракетне одбране у Европи дефинитивно су били последњи ексери закуцани у ковчег америчко-руског стратешког партнерства. Споразум НАТО–Русија из 1977. године остаје мртво слово на папиру, Савет Русија–НАТО више нико и не спомиње као форум за разрешавање свих међусобних неспоразума.

Из Брисела долазе најаве о стационирању тешког наоружања у земљама чланицама НАТО-а близу руских граница.То би оружје требало да послужи НАТО снагама за брзе интервенције у случају изненадне кризе у подручју источне Европе. Бројност таквих снага требало би да буде око 10.000 војника из Британије, Норвешке, Холандије и три балтичке државе.

Но, прошлост је већ показала да су сви покушаји формирања таквих снага пропали, од наведених командоса једино Британци и Норвежани имају употребну вредност.

Нема сумње да ће се на самиту НАТО-а у Велсу проливати крокодилске сузе над Украјином, да ће Русија бити сатанизована и да ће „јастребови” водити главну реч. Украјина је добродошла за постројавање чланства и за нове војне буџете.

Нико неће питати ко је одобрио државни удар у Кијеву, зашто се игноришу напади кијевских снага на градове.

Може ли се игнорисати став 11 милиона Руса у Украјини, може ли неко њима да забрани употребу руског језика?

Може, али онда имате рат.

На нову војну инфраструктуру НАТО-а Руси ће одговорити предислокацијом својих снага за брзо реаговање, пре свега распоредом једне до две ваздушно-десантне дивизије у базе у Белорусији и у области Калињинграда. На амерички ракетни штит одговориће ракетама „искандер” у Белорусији и у области Калињинграда. Могућа је и поновна производња ракета СС-20.

Доћи ће и до ревизије руске војне доктрине из 2010. године у смислу да ће се руски „нуклеарни праг” још више снизити.

Укратко, добродошли у нову фазу хладног рата.

Мирослав Лазански
http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Novi-hladni-rat-Miroslav-Lazanski-uvodnik.sr.html

4 коментара

  1. Сада смо у питањима и одговорима око новог старог хладног рата.Америка и Нато стално воде ВРУЋ УБИТАЧНИ РАТ. За љубитеље нове америчке империје тоје,ALL RIGHT али није за нас Србе и Русе. НАЦИ-ФАШИСТИ јуришају у смрт која их чека КАДА РУСКИ МЕДВЕД
    КИКНЕ НАЗАД. Тада и нама Србима долази миран развој јер ћемо коначно бити заједно са браћом Русима БОЖЕ ДАЈ!!!

  2. Namera NATO snaga da rasporede 10.000 vojnika u zemljama isto;ne Evrope za mene je prava stvar.Ovo nije osamnaesti vek, zar oni stvarno misle da bi ta vojska ušla na teritoriju Rusije.To je isto kao što rade sa gomilanjem pomorske flote.Nato bi trebalo da zna da su te jedinice i pomorska flota prve žrtve u slučaju bilo kakvog pokušaja provociranja Rusije.Nisu smeli da udare Vojnički na Srbiju 1999. godine već su je kukavički gađali iz daljine a da udare na silnu Rusiju koju niko nikada nije i neće osvojiti.Na kraju želim da kažem neka samo tako nastave i neka im je bog u pomoći. Nikola Rambat

  3. Свака Вам част господине Лазански! Да је нама још оваквих паметних новинара а да немамо демократа, као што су Наташа Кандић, Соња Бисерко, Биљана Србљановић, Ненад Чанак, Чедомир Јовановић, … итд.

  4. Srbiji apsolutno nista nece znaciti novonastala situacija. Naprotiv, grozno je sto u Ukrajini ginu pravoslavci, braca, isti narod. A ameri i ostala klasa varalica truje i finansira lokalne, jeftine poltrone na vlasti. Kao i kod nas. Da li je moguce da su svi narodi zapadne i srednje evrope za sebe i svoj nacionalni interes pametniji i sposobniji od nas Srba, a i evidentno Ukrajinaca?!?
    Porazavajuce u svakom slucaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *