КЕВИН АНЕТ: Девети круг пакла

Саговорник „Печата“, кандидат за Нобелову награду за мир 2013, иницирао је и помогао успостављање институционалног правног основа за процесуирање најодговорнијих у мрачном послу отмица деце − мреже ITCCS судова, састављене тренутно од представника из 21 земље, који су предузели опсежну истрагу о глобалној трговини децом

Разговарала Биљана Ђоровић

Нестанак деце у свету и њихова даља судбина представљају нај-мрачнију страницу хумане повести. Она остаје несазната захваљујући контроли свих полуга система од стране глобалног поретка, који има задатак да прикрије размере ове појаве као и главне учеснике − повлашћене „елитне“ педофиле и сатанисте, а уз њих и оне који зарађују огроман новац на жртвенику дечје невиности.
Званичне статиске показују да у свету годишње нестане најмање 8 милиона деце. Осам-сто хиљада деце нестаје у САД – око 2 000 дневно или на 40 секунди по једно дете. У Британији, где 13 милиона CCTV камера пратити сваки покрет, на свака три минута пријави се нестанак једног детета. И док је популација ПИН-нумерисана, датабазирана, кредитно оцењена, надгледана од суседа, Фејсбука, Твитера и имејлова, ГПС, мобилних телефона, сателита, према званичним статистикама из 2012, у ЕУ годишње нестане око милион деце. У Србији годишње нестане 1 500 људи, од чега 200 деце. Владимир Чичаревић, председник Удружења „Родитељи несталих беба Србије“, изнео је прошле године у „Куриру“ податак да се у Србији месечно украде више од 20 беба, као и да је у последњих 40 година нестало око 10 000 новорођенчади.
[restrictedarea]

Где одлазе и каква је судбина нестале деце?
Саговорник „Печата“, Кевин Анет, кандидат за Нобелову награду за мир 2013, иницирао је и помогао у успостављању институционалног правног основа за процесуирање најодговорнијих у овом мрачном послу − мреже ITCCS судова, састављене тренутно од представника из 21 земље, који су подузели опсежну истрагу о глобалној трговини децом и њеним жртвама како би се кривично гонили и казнили најодговорнији. Анет је, поред Дејвида Ајка (разоткрио педофилски ланац у Британији анализирајући карике које су омогућиле да „многа од милиона деце која нестану сваке године заврше на сатанистичким жртвеницима богатих и славних“) најзаслужнији за разоткривање праве позадине и размера овог стравичног злочина, који се некажњено одвија стотинама година.

Господине Анет, када сте започели своју активност разобличавања најодговорнијих у ланцу трговине и ритуалних жртвовања деце?
Све је почело 1992. када сам као протестантски свештеник добио намештење на западној обали Канаде у Уједињеној цркви (St. Andrew‘s United Church) у Порт Албернију. Тада је отпочео мој рад са урођеничким народом у заједници и тада сам почео да добијам информације и директно сагледавам шта је прави узрок високог процента зависности од дроге, високе стопе самоубиства и насиља у породици међу урођеничком популацијом, откривши да је то директна последица живота у црквеним школским интернатима за Индијанце, у које су деца одвођена након отимања од родитеља.
О злочинима над индијанском популацијом у Канади сведоче моја књига „Више није скривен: Геноцид у Канади, прошлост и садашњост“, као и мој филм „Непокајници“, снимљен 2006, где урођеници говоре о годишњој стопи смртности од 50 одсто деце која су похађала католичке и англиканске школе за Индијанце, као и о организованом нестанку, тортури, експлоатацији и убиствима жена и деце на западној обали Канаде. Ради се о обимној документацији, која говори о силовању, содомизацији, дављењу, изгладњавању до смрти, закопавању тек рођених живих беба што је било резултат силовања, медицинским експериментима, усмрћивању електрошоковима, смрскавању лобања, заражавању бацилом туберкулозе… од чега је страдало преко 50 000 деце у школама St. Michael‘s Indian School, Kuper Island Indian School и Ahousat Indian School.

Ваш филм „Непокајници“ добио је 2006. награду за најбоље редитељско остварење на Независном филмском и видео фестивалу у Њујорку и награду за најбољи документарни филм на Независном филмском фестивалу у Лос Анђелесу.
Да, филм је добио бројне награде, али црква ми је одмах уручила отказ, породица ми се распала, изгубио сам брак и право да виђам своју децу. Одузето ми је право да наставим рад на докторату који је за тему имао геноцид над урођеничком популацијом у Канади. Но, у ствари, то је помогло да објавим истраживања у својој првој књизи „Скривени од историје − Канадски холокауст“. Читаоци могу сва моја истраживања пронаћи на страници hiddennolonger.com. Она су већ годинама на интернету, тако да нису успели да спрече да истина незадрживо почне да продире.

Прикривање злочина над урођеницима у Канади и организована завера ћутања и прогона оних који се баве истраживањем ових злочина захтевали су проналажење правног основа који би институционализовао вапај за правдом. Захваљујући вашим напорима, широм Запада се успоставља мрежа међународних трибунала за злочине цркве и државе (ITCCS). Где је успостављен први суд ове врсте?
Први Трибунал за злочине цркве и државе (ITCCS) успостављен је у Ирској 2010. Две године касније, овај суд је окупио велики број пензионисаних судија и адвоката у Европи како би се формирао Међународни суд правде заснован на природном праву, (The International Common Law Court of Justice − ICLCJ). Оснивачка повеља Међународног суда правде заснованог на општем (обичајном) праву усвојена је 1. септембра 2012. и указује да је то први суд у историји основан како би донео пресуде против институција Ватикана и енглеске круне. По природном праву, грађани имају право да оснивају своје судове и воде истражне поступке, уколико постојећи судови то не раде или уколико саучествују у прикривању злочина – какав је случај са заташкавањем ових злочина над децом. Оснивачка сврха ITCCS јесте да обједини преживеле у геноциду и мучењима деце и да формира снажан политички, духовни и правни покрет за укидање Ватикана и влада одговорних за историјске и текуће злочине против деце и човечности.
Оригинална ITCCS федерација састављена је од судова из Ирске, Енглеске, САД, Канаде и Италије, укључујући и организације: Заборављене жртве (Антрим, Ирска) Пријатељи и рођаци несталих (Канада) и Уједињени против црквеног терора (САД). До септембра 2013, ITCCS се проширио на двадесет шест земаља и на преко педесет повезаних група. Целокупан рад Суда преводи се на тринаест језика.

Прво суђење Међународног суда правде заснованог на природном праву (ICLCJ) које је почело у Бриселу 6. новембра 2012, бавило се геноцидом над урођеничком децом у Канади од стране Ватикана, енглеске круне и других. Како је гласила пресуда и како је текао судски процес?
Радило се о оптужници за злочине геноцида подигнутој против канадске владе, Уједињене католичке и англиканске цркве у Канади, Цркве у Риму и Лондонске цркве. Коначном пресудом од 25. фебруара 2013, која је једногласно донета, Суд и његових педесет и осам грађана поротника под заклетвом осудили су тридесет оптужених за извршење или прикривање геноцида. Међу оптуженима су били тадашњи папа Бенедикт, Јозеф Рацингер, бивши кардинал Тарцисио Бертоне, Елизабета II од Виндзора (краљица Британије) и канадски премијер Стивен Харпер.
Након исцрпне презентације доказа злочина цркве и државе у Канади, као и одбијања оптужених да одговоре или оповргну доказе, што има велику правну тежину, сви су проглашени кривима за кривично удруживање и геноцид и осуђени у одсуству на 25 година затвора и конфискацију целокупног богатстава и имовине, поседа и институција. Грађани су издали налоге за хапшење, а 4. августа 2013. Ватикан и енглеска круна проглашени су за транснационалне криминалне институције према међународном праву, и по закону дерогирани. Сви докази су представљени на сајту iclcj.com и доступни јавности.
Оптужени су осуђени, дакле, по два основа: за извршење или прикривање злочина против човечности и учествовање у криминалној завери за његово спровођење. Током овог судског процеса, папа Бенедикт је поднео оставку. Водећи кардинал Тарцисио Бертоне је такође поднео оставку и још двојица процесуираних ватиканских званичника су урадила исто. Овим чином, они су признали своју кривицу.

Процеси којима се Суд сада бави у вези су са „Деветим кругом ритуалног жртвовања“. Шта је „Девети круг“, када је овај култ установљен и ко чини његову мрежу? Шта повезује убиства деце у Енглеској, Ирској и Белгији?
Жртвени култ „Девети круг“ стар је најмање две стотине година. Суд (ICLCJ) је покренуо историјски процес за злочине трговине децом и култних ритуалних убистава. Поведена су два судска поступка против садашњег папе Франциса. Током другог заседања Суда у Бриселу, одржаног 17. августа 2014, пет судија и 27 чланова пороте из шест земаља, укључујући САД, разматрали су доказе о нестанку преко 50 000 деце у Канади, САД, Аргентини и Европи која су била жртве „Деветог круга ритуалног жртвовања“. Током заседања, главни тужилац Трибунала представио је документ католичког Језуитског реда под називом „Magisterial Privilege“, датиран на 25. децембар 1967, где се каже да је сваки нови папа дужан да учествује у „Деветом кругу“ сатанских ритуалних жртвовања живорођене деце, укључујући и пијење њихове крви. Документ је написан на латинском језику, прибављен је из тајних ватиканских архива и јасно указује на то да су језуити вековима имали утврђен план да ритуално убијају киднаповану новорођенчад и потом пију њихову крв. План потиче од идеје о стицању спиритуалних моћи испијањем крви невиних, што је требало да осигура политичку стабилност папства у Риму. Почевши од 1773, овај план се спроводи од стране Римокатоличке цркве, језуита, сваког папе и кандидата за папу који, да би постао папа, мора да буде део ових жртвених ритуалних права, која укључују силовање, тортуру и убиство новорођене деце и адолесцената. Имамо сада пет сведока, једног Американца и четири Европљана, који су били део ових сатанских ритуалних жртвовања – они су као деца одгајани у католичким, сатанистичким породицама. „Девети круг“ се редовно одржава свакога месеца, обично за време пуног Месеца. Ритуали се обављају у земљама у којима уживају велику заштиту и где Католичка црква има велику моћ, какве су Холандија, Белгија и Ирска. У Канади се одржавају у подземним одајама највеће католичке катедрале Мари Рен-д-монд у Монтреалу.

Крајем прошле недеље на сајту ITCCS постављено је сведочење Ан Мари ван Блијенбург, која говори о начину на који се ритуална пракса жртвовања деце спроводи, у чему учествују и европске краљевске породице и друге „елите“, укључујући Џорџа Сороша.
Супруг Ан Мари ван Блијенбург је члан „Ндрангете“, италијанске мафије која снабдева децом и адолесцентима чланове култа „Деветог круга ритуалних жртвовања“, а укључене су и забаве лова на децу у којима учествују богати: припадници краљевских породица, политичари и водећи католички кардинали и папе. Ан Мари је двадесет година провела у браку са Кисом ван Корларом, који је заједно са тројицом своје браће формирао криминалну организацију познату као „Octopus Syndicate“ – што је заправо холандски сленг за „Ндрангету“, једног од највећих трговаца оружјем у свету, а бави се и трговином деце и људима − за коју су радили од 1960. до данас и према сведочењу Ан Мари, чији транскрипт можете у целини прочитати на нашем сајту, по наређењу холандске краљице Беатрикс, „Octopus Syndicate“ је организовао тортуру, силовања и убиства деце. Назив: „октопод“ сугерише да су његови пипци свуда: у влади, војсци, полицији, правосуђу.
Према сведочењу Ан Мари, правнице по професији, деца се за ове ритуале у највећем броју прибављају из поправних домова за малолетнике у Холандији, дрогирају и постављају на олтар. Сви учесници култа у обавези су да злостављају и силују децу, а укључено је и одсецање делова тела. Након тога се она убијају, најчешће неким од ритуалних ножева за жртвовање. Тело се сече на комаде и у појединим ситуацијама конзумира. Дакле, канибализам је део ових ритуала као и испијање крви деце. Чланови ритуала који не желе да учествују у томе убијају се на лицу места, тако да култ служи и као тест провере лојалности чланова и да не би причали о овим стварима. „Ндрангета“ доводи и политичаре и остале високе званичнике како би их потом уцењивали. На тај начин ова организација обезбеђује контролу политичара и богатих људи у Европи.
Ан Мари је током јуна дала четири независна сведочења пред Судом. Она је неколико пута била присутна на локацијама где су се ова убиства одигравала, два пута у кући у холандском граду Зволе, као и у шуми у околини Брисела. Међу личностима које је препознала као учеснике у овим ритуалима су принц Јохан Фрисо, његова супруга Мејбел Висе Смит, његов психијатар Димон, белгијски краљ Алберт, мултимилијардер Џорџ Сорош, Хер Донер, бивши министар правосуђа, Ернст Хирш Балин, бивши министар правде, министар унутрашњих послова, члан парламента и Сената, професор права на Амстердамском универзитету и Универзитету Тибург, Ван ден Емстер, који је годинама био шеф свим судијама у Холандији, Дик Берлијн, бивши начелник одбране холандске армије, Карла Ерадус, председница Амстердамског суда, Марк Рут, холандски премијер… Mишљење Ан Мари је да ови ритуали служе за уцењивање привучених учесника као и да би се окупила педофилска „елита“ Европе, која регуларно учествује у ритуалним силовањима и убијањима деце.
Сведочење Ван Блијенбургове показује да су ове активности веома добро организоване. У време када су деца ловљена и убијана у шумама у околини Брисела, оне су биле окружене белгијском војском, што потврђује да су влада и белгијска краљевска породица директно укључене у овај злочин.

Да ли Џорџ Сорош, кога називају и „краљем Источне Европе“, регуларно учествује у овим ритуалима?
Немамо податке о томе. Према сведочењу Ан Мари, Сорош је пријатељ Мејбел, супруге другог сина краљице Беатрикс, принца Јохана Фрисоа, која га је довела на овај сатанистички пир. Принц Јохан умро је у болници прошле године и ми верујемо да је био убијен како би га спречили да говори о овим стварима које су почеле да излазе на видело. Принц је, по сведочењу Ан Мари, био ментално поремећени ноторни педофил, чије је потребе плаћала његова мајка.
Према Ан Мари и осталим сведоцима, „Малтешки витезови“, чланови тајног католичког реда којем припадају сви водећи политичари у Европи, део су култа „Деветог круга жртвовања“. Међу осталим личностима које је Ан Мари споменула као регуларне учеснике налази се и принц Бернхард, оснивач групе „Билдерберг“.

Пред Судом у Бриселу покренут је и процес против папе Франциса за злочин трговине децом и учествовање у ритуалним убиствима „Деветог круга жртвовања“.
Вођена су два процеса против Хорхеа Бергоља, садашњег папе Франциса, Џастина Велбија, кантерберијског надбискупа који се заједно са краљицом налази на челу Енглеске цркве, и Адолфа Пешона, главнокомандујећег генерала у Реду језуита. Сва тројица су проглашена кривим по овим тачкама оптужнице на основу докумената и сведочења људи који су их идентификовали као учеснике у поменутим ритуалима.
ITCCS и његови судови организовали су истрагу поводом покушаја кардинала Шона Брејдија да заташка масовно ритуално жртвовање новорођених беба у католичком дому у Чуаму у Ирској. Остаци тела преко 800 беба откривени су пре неколико месеци у цистерни повезаној са католичким домом. До каквих је закључака Суд дошао?
Случај у Чуаму у Ирској доспео је у медије током последња три месеца, када су пронађене кости 800 новорођених беба у цистерни, повезаној са католичким сиротиштем. Католичка црква у Ирској има дугу традицију смештања неудатих девојака које су остајале у другом стању у специјалне домове – заправо фабрике, где су радиле до краја живота. Одмах по рођењу, одузимали би им децу и продавали их на црном тржишту за велике своте новца. Ова деца су продавана и за потребе ритуалних жртвовања. Један наш извор информација, припадник полиције у Даблину, омогућио нам је да сазнамо да су костури беба подвргнути форензичкој анализи, која је показала да су тела била раскомадана и обезглављена, као и да су на њима присутни и остали знаци који говоре да се радило о ритуалним убиствима. Кардинал Шон Брејди, који је поднео оставку 9. септембра, учествовао је у заташкавању доказа: подмићивао је политичаре и вршио притисак на полицију да не истражује овај случај. Докази до којих је дошао ITCCS у Ирској показују да је Брејди, 1970-их, приморавао малолетне жртве силовања католичких свештеника да потписују изјаве у којима су порицали да се то одиграло.

Какво је званично објашњење овог случаја?
Званичници кажу да је нејасно шта се догодило, да истражују и да ће деци подићи споменик. Исто то су урадили и у Канади. Никада нису коментарисали своје злочине, већ су само радили на томе да их заташкају.

Треба ли да било кога изненади изјава католичког надбискупа Роберта Карлсона, оптуженог за саучесништво у трговини децом коју су спроводили свештеници у Дијецези у Минеаполису почевши од 1980-их, који је пре неколико месеци рекао на суду да „није био свестан да је силовање злочин“?
Карлсонова изјава да није знао да је силовање деце злочин не би требало никога да изненади. Политика Католичке цркве карактерише силовање − не као злочин, већ као грех, за који се може добити опроштај и тако изнова понављати. Ради се о менталитету ових људи, који верују да није злочин повређивати децу. Не ради се ни о каквом изузетку, већ о начину на који мисле. Први католички свештеник који је пре две године осуђен на затворску казну и затворен био је филаделфијски бискуп Вилијам Лин − оптужен да је штитио и прикривао силоватеље деце. Но, он је пуштен после шест месеци и суд је одбио да именује папу као неког ко одобрава овакву политику. Влада САД је заштитила Ватикан, но судови општег права су доказали да су они најодговорнији за ове злочине.

На Суду је 15. септембра почела истрага активности и улоге великих корпорација у трговини децом и обављању сатанистичких обредних ритуала у њиховим седиштима. Које корпорације су до сада оптужене? Да ли су и оне чланице култа „Девети круг жртвовања“?
Суд ће истраживати деловање и улогу корпорација „Каргил“, „Синклер“, HSBC, „Камеко уранијум“, као и криминалну групу „Ндрангета“. Сан Вели у Ајдаху током одржавања великог годишњег филмског фестивала збирно је место за трговце децом из читавог света и ту се реализују главни „пословни“ договори око овог, једног од најуноснијих „бизниса“, на чијем тржишту се тек рођена беба продаје по цени од 20.000 евра. Наши извори, посебно из САД, који су одгајани у породицама сатаниста, сведоче да се у седиштима ових корпорација редовно практикују сатанистички ритуали. Један од извора, жена која живи у Њујорку, сведочила је да је била одведена у „Каргил“, највећу компанију за производњу хране у САД и једну од највећих у свету, где је присуствовала ритуалним обредима силовања и жртвовања деце у подземним просторијама корпоративног седишта у близини Минеаполиса у Минесоти, у којима су учествовали највише позиционирани службеници корпорације. Она је такође сведочила да неке од највећих банака, попут „ЈП Моргана“, HSBC, „Банке Америке“, перу новац за „Ндрангету“ и картеле који се баве трговином дрогом широм света. Половина новца од трговине дрогом улаже се у трговину људима, тако да трговина дрогом и људима „иду руку под руку“, при чему постоји директна веза између ових корпорација и „Деветог круга жртвовања“.

Тимови ITCCS судова за директну акцију веома успешно су спречили одржавање ритуала „Деветог круга жртвовања“ планираног за 15. септембар у католичким црквама у Монтреалу.
Радило се о операцији коју смо предузели ујутру 15. августа. Група од шест тренираних, специјално обучених припадника службе обезбеђења из Европе, мотрила је на кућу у Утремону, богаташком кварту у Монтреалу, у којој је у поноћ било предвиђено одржавање овог ритуала. Они су ухапсили двоје људи: старију жену која је признала да је планирано одржавање ритуала и одвела их у просторију испод подрума где су се налазили олтар на којем су биле мрље од крви чије су узорке узели за анализу, дечја одећа, порнографски материјали и различита средства која се користе за тортуру и убијање. Тим је радио у сарадњи са одређеним елементима полиције у Монтреалу, који су омогућили да се акција изведе. Сви докази – крв, делови одеће и снимљене изјаве учесника култа „Деветог круга жртвовања“ – послати су у ITCCS као доказни материјал за следеће заседање Сталне комисије Суда, која ће се бавити злочинима трговине децом и ритуалног жртвовања. Истина мора изаћи на видело.
Наравно, они нас не остављају на миру. Централна команда ITCCS у Бриселу издала је 15. септембра специјално саопштење да се истурени играчи Суда, чији је идентитет познат, суочавају са новим претњама и нападима после објављивања сведочења Ан Мари ван Блијенбург, које је говорило о жртвеној ритуалној пракси краљевских породица и „елите“. Два истраживача у Белгији су одведена у полицију без налога и задржана два дана како би открила идентитет службеника Суда. Тринаестог септембра умало нисам погинуо у свом аутомобилу на ауто-путу у Британској Колумбији, пошто су отказале кочнице. Но, ови напади су најбољи доказ успеха које постижемо разоткривајући убице деце који се налазе на највишим позицијама. Надам се да ћу средином октобра бити у прилици да посетим и Србију, где бих одржао предавање, приказао филм „Непокајници“ и покренуо иницијативу за оснивање огранка ITCCS. Има неколико битних разлога за оснивање огранка овог суда у Србији. Један од најбитнијих је процесуирање одговорних за усташке злочине почињене на територији НДХ. Други разлог је разоткривање најодговорнијих за нестанак деце у Србији. Трећи је процесуирање одговорних за промену свести, пропаганду и контролу ума, које се, како сте ми рекли, континуирано и неометано спроводе над вашим народом.
[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Пре него што се ради интервју са неким требало би проверити да ли та особа јесте оно за шта се издаје. Овде је то пропуштено. Реч је у најмању руку о неозбиљном човеку који је измислио неколико организација у којима је једини члан или у појединима има и до десетак других. То је све. Заиста неозбиљно да са човеком који без трунке доказа износи овакве тврдње изађе интервју. Тако би могао да се направи разговор и са Наполеоном или неким сличним несрећником у некој од институција затвореног типа.

    1
    1
  2. Илија Петровић

    Мора бити да господин Јанковић још није успео да начини свој први (и једини)интервју, пошто троши време на проверу да ли је његов могући саговорник “оно за шта се издаје”.
    По прилици, он би у ову Анетову причу поверовао тек ако му уз њу приложе неко изгубљено, силовано, убијено, жртвовано… дете, а можда би му и то био доказ да Анету не треба веровати.
    Е, господине један Јанковићу!

    2
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *