Почетна / ТВ коментар / Хвала ТВ Војводини

Хвала ТВ Војводини

Да нам није покрајинског Јавног сервиса, не бисмо знали каква се непочинства дешавају у Суботици

Пише Миодраг Зарковић

Захваљујући благовременом извештавању „Радио-телевизије Војводине“ (РТВ) јавност у Србији упозната је са бујањем фашизма на северу државе. Тачније, у Суботици, где су дотичном фашизму у част већ уприличене одређене свечаности, а градски оци намеравају да одобре још неке.
Реч је о посебној, противсрпској врсти фашизма, која се ослања на покојног филозофа Радомира Константиновића и његова мржњом према Србима набијена дела. Нарочито је Константиновић познат по књизи „Филозофија паланке“, написаној пре 45 година, у којој је Србе, попут ниже расе, извређао непрегледним низом грозоморних стереотипа о њиховој наводној заосталости, забрађености, глупости, ускогрудости, простоти…
Од како је Константиновић, рођени Суботичанин, преминуо пре три године, у његовом завичајном граду увелико трају покушаји да му се укажу разна постхумна признања, а да је дара превршила меру, сазнало се у извештају РТВ-а од недеље 7. септембра.
Наравно, не треба од РТВ-а очекивати превише: „честити“ и „разборити“ какви већ јесу, врли извештачи ове куће не препознају у Константиновићу оно што делом и мишљу он заиста представља (фашистичку мржњу према једном народу) него, напротив, некакав пример за углед. Тако аутор поменутог прилога, Кристијан Такач, назива Константиновића „познатим филозофом и књижевником“ са „Филозофијом паланке“ као „капиталним делом“ и тугује због тога што му за живота није додељено звање почасног грађанина. Затим се теши:
„Суботица ће се ипак на адекватан начин одужити познатом филозофу и књижевнику, и то организовањем манифестације ‚Дани Радомира Константиновића‘, у октобру, месецу када је пре три године преминуо. Тим поводом је конституисан и савет за обележавање његовог наслеђа, на чијем је челу Латинка Перовић.“
Потом реч добија наведена Латинка Перовић, мирођија у свакој србомрзачкој чорби, која за Константиновића каже да је био „мислилац који је критички промишљао историју српског народа“, а онда опет новинар: „Дани Радомира Константиновића подразумевају пре свега озбиљно изучавање његовог лика и дела, а разматра се и установљавање награде која би носила његово име.“
После такође незаобилазног Живана Берисављевића, потпредседника поменутог савета (ко ли само плаћа све то?! Можда баш ти Срби које је Константиновић онолико презирао и клеветао?) на крају прилога Кристијан Такач закључује:
„‚Дане Радомира Константиновића‘ у Суботици организоваће Градска библиотека. Константиновић, дакле, за сада неће добити звање почасног грађанина, али, како је најавио градоначелник, разматра се идеја да се на његовој родној кући постави табла, или да нека улица у Суботици носи његово име.“
Тако да је фашизам, хвала на питању, жив и здрав. Ништа му не фали. Осим Улице Радомира Константиновића.
***
Ако мислите да ником нормалном не би ни на памет пало да умањује величанствену победу српских кошаркаша над Бразилом, у праву сте: тога се сетила само Б92. На сајту ове куће, у извештају са утакмице пише да су „одлучујући моменат меча“ биле оне две техничке грешке досуђене Бразилцима у трећој четвртини. Заиста „генијалан“ коментар за утакмицу завршену са 28 поена разлике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *