ХИТЛЕРОВА ЕУ

Waffen SS за Европску унију (…или како је ЕУ већ била лајтмотив нациста)

Превела и приредила Ана Милакара

Швајцарски недељник „Велтвохе“, у бр. 25 у Уводнику главног уредника Рожеа Кепела под горњим насловом износи историјат идеје ЕУ, ослањајући се на писање британског новинара и аутора књиге „Кужни извори Европске уније“ (The Tainted Souree, The Undemocratic Origins of the EU) Џона Лафланда.
Џон Лафланд је и аутор књиге − критике суђења Слободану Милошевићу у Хагу, под насловом „Травестија“ (The Trial of Slobodan Milošević and the Corruption of International Justice , „Pluto Press“, London, 2007).
Роже Кепел подсећа и истиче оно што данашњи поборници „европске идеје“ никако не би требало да изгубе из вида. Наиме, немачка војна организација Waffen SS је у јануару 1944. у Паризу организовала велику изложбу под слоганом „Waffen SS боре се за Европу“ како би за своју ствар придобилa нове чланове. На изложби су показане слике бораца Waffen SS одреда из целе Европе. То није било случајнo, већ је одговарало прекограничном распореду ове војне организације. Заправо, једна од последњих јединица Waffen SS, која је у пролеће 1945. бранила немачки Рајхстаг у Берлину против јуришајућих Руса, била је под командом једног Француза и она се, као алузија на Карла Великог, звала Division Charlemagne.
[restrictedarea] „Борба за Европу“ био је слоган уписан на барјацима јединица! Waffen SS све до самога краја. То нипошто није била очајничка пропаганда уочи последњег слома. Британски новинар Џон Лафланд је ову изванредну књигу написао још пре 17 година „о кужним изворима Европске уније“. Ту се није радило о тези да се данашњи заговорници ЕУ изједначе са фашистима или нацистима, али је Лафланд пронашао да је − ИДЕЈА о једној уједињеној Европи, о Европи без националних држава, о Европи наводне политичке хармоније и величине − већ била лајтмотив нациста.
Сам Хитлер је раних тридесетих година говорио о неопходности европског уједињења против нарастајућих „азијских и атлантских сила“. Поред тога, постоји једна књижица под насловом „Европа“, коју је Хитлер написао, а предговор његов министар иностраних послова Фон Рибентроп.
Лафланд је нашао читав низ узнемирујућих цитата водећих националсоцијалиста, који појачавају утисак да идеологија Европе као једног континенталног савеза без националних држава спада у само језгро Хитлерових тежњи.
Артур Зајс-Инкварт (Arthur Seyss-Inquart) нацистички комесар за окупирану Холандију, одржао је 26. јула 1940. једно предавање за Организацију Партије у иностранству: „Нова Европа солидарности и сарадње међу свим својим народима, Европа без незапослености, без економских и монетарних криза, Европа планирања и поделе рада (…) наћи ће сигуран темељ и достићи брз пораст благостања, чим буду одстрањене привредне границе.“
Да ли говори данашњих функционера ЕУ за „европско унутрашње тржиште“ звуче стварно другачије?
Хитлер је у својим говорима стално користио појам „европска солидарност“, за коју се надао да ће је достићи када уништи бољшевизам. Фирер је за мање државе као што је Швајцарска имао презрив израз „отпад малих држава“, које треба „ликвидирати“.
Позната је изјава Хитлеровог шефа пропаганде Јозефа Гебелса, такође страственог „Европљанина“: „Уверен сам да за педесет година више нико неће размишљати у категорији земаља.“ Борба против независних националних држава у име далекосежних „идеала“ дала је, како истиче Лафланд, легитимитет освајачком рату националсоцијалиста.
Која је намера таквих историјских поређења? Да ли се желе Брисел са Берлином, председник Комисије ЕУ Јункер ставити у исту раван са масовним убицом Хитлером? То би било апсурдно.
Лафланд подвлачи нарочито два мотива: прво, он жели да покаже да не греше они који се боре против укидања националних држава у једној уједињеној Европи. Пре је обрнут случај. Друго, он пре свега жели да покаже да иза „самоласкавих химни Европи“ а против националних држава стоји једна антилиберална традиција неконтролисаних, штавише агресивних захтева за доминацијом и влашћу.
Лафландова књига није ништа изгубила од своје актуелности.
[/restrictedarea]