Почетна / Култура / ХЕРЦЕГ НОВИ: МЕСЕЦ ТРГА ОД ЋИРИЛИЦЕ: Наше Богом дано писмо

ХЕРЦЕГ НОВИ: МЕСЕЦ ТРГА ОД ЋИРИЛИЦЕ: Наше Богом дано писмо

Леп колико и потресан, назив манифестације „Трг од ћирилице“ подсетио је да су до јуче цела Црна Гора и сви простори српског језика били трг од ћирилице. Данас су наши тргови, улице, па и градови на путу да ћирилицу забораве

Пише Катарина Брајовић

Пред иконом Свете солунске браће Ћирила и Методија, током читавог августа, на Тргу Херцега Шћепана, у порти Цркве Светог архангела Михаила, у Херцег-Новом, у организацији херцегновске Црквене општине Стари град, Издавачко-информативне установе „Светигора“ и Удружења издавача и књижара Црне Горе, одвијала се новоустановљена културна манифестација „Трг од ћирилице“.
Пред бројном и одушевљеном публиком наступили су ствараоци који својим делом баштине и настављају највишу српску традицију, опстајући на путу који су нам отворили словенски апостоли.
„Ћирилица није дошла пред нас као обично писмо, већ као Свето писмо. Свети Ћирило и Методије су прво исписали словенским језиком ријечи Библије, стварајући тако карику која нас је везала за небо“, рекао је на „Тргу од ћирилице“ игуман манастира Подмаине, отац Рафаило (Бољевић). За културну и духовну смотру која се одвијала под слоганом „Искони беаше слово и слово беаше Бог“ – ове речи нису само подсећање на историју од пре дванаест векова, већ и обавеза којој и данас треба широко изаћи у радосни сусрет.
[restrictedarea] Протојереј ставрофор Радомир Никчевић, први човек „Светигоре“, истакао је да је повод за покретање „Трга од ћирилице“ један од оних у нашој култури гласно прећутаних јубилеја кључних догађаја, 520-годишњица од објављивања „Октоиха“, прве трудом јеромонаха Макарија штампане књиге, чијег дела је „Светигора“ настављач. „До сада смо објавили велики број ћириличних књига духовног садржаја, па у томе почива разлог да прихватимо идеју митрополита Амфилохија и са његовим благословом да зачнемо овај догађај, надајући се да ће ћирилица обиљежавати овај трг традиционално“, каже прота Никчевић.

ПОТРЕБА НАШЕГ ИДЕНТИТЕТА Да је месец славе у част ћирилице више него прека потреба нашег идентитета, показују и догађаји у чијем контексту се одвијао овогодишњи програм. Док се у Хрватској подижу масовне побуне против употребе ћириличног писма у јавној комуникацији и са зидова здиру табле на којима се налазе наша писмена, на престоном Цетињу оснива се (још један) посебни Факултет за црногорски језик и књижевност, по налогу државне власти, са намером да се додатно оспори српска традиција Црне Горе и пред ћирилицом затвори свако око читалачко.
„Отварање Факултета за црногорски језик и књижевност са ‚чиргилицом‘ на Цетињу, престоном граду Црне Горе, где се од времена Црнојевића учио српски језик, представља прекид континуитета историјског, духовног, просветног и језичког бића Црне Горе. Против права и правде, тај по називу новокомпоновани језик (црногорски) уведен је насилно у Устав Црне Горе, а кад долази до таквих судбинских радикалних промена, онда то треба да буде из главе целога народа“, казао је митрополит Амфилохије, осврћући се на ову вест, не без туге, наглашавајући да ће Митрополија црногорско-приморска наставити вековно предање Црне Горе, Зете, Немањића, Балшића, Црнојевића који су штампали цетињски „Октоих“, прву ћирилску књигу која је прошла кроз Гутенбергову пресу.
„Треба имати у виду да су ове промене које се догађају у нашој култури, нашем језику и нашој просвети засноване на окупацији у време Првог светског рата, када је први пут, сећам се, у Даниловграду на силу од стране окупатора уведена латиница, као и у Другом светском рату, када је први пут у историји ‚Глас Црногорца‘ штампан латиницом, као и да је од стране окупатора наметнут монтенегрински језик. Наздравље свима који желе да иду овим путем“, рекао је митрополит.
Баш о прогону ћирилице на „Тргу од ћирилице“ беседила је и проф. др Јелица Стојановић, са Филозофског факултета у Никшићу, износећи податке о забрани употребе ћириличног писма у школи и јавној комуникацији коју је доносила аустроугарска власт како у крајевима којима је владала до краја Првог светског рата, тако и у крајевима које је окупирала током рата.
„Колико је леп назив манифестације ‚Трг од ћирилице‘, толико је потресан, када се зна да су до јуче цела Црна Гора и сви простори српског језика били трг од ћирилице. Данас су тргови, улице, па и градови заборавили ћирилицу. А без ћирилице ми нисмо ми и не можемо бити, а ако хоћемо да будемо, без овог Богом даног писма којим смо записани у историји, писма освештаног и заветног, оног чија је слика дубоко у нашој меморији, гену, сећању и памћењу, не можемо. Однедавно Црна Гора почиње историју од нулте тачке, која може без ћирилице, а нову историју треба писати латиницом, док ћирилица нестаје пред нашим очима. Истраживања показују да је у Црној Гори 95 одсто јавних написа различитог типа изведено латиничним писмом. Нажалост, нису окупатори и непријатељи ти који забрањују и прогоне ћирилицу данас. Данас ми сами прогонимо наше писмо. Или смо сами себи постали непријатељи“, рекла је проф. др Стојановић, наступајући на „Тргу од ћирилице“ у име Матице српске, друштва пријатеља у Црној Гори, приликом представљања издавачког програма ове установе.
Дубоки духовни траг на овом „Тргу“ оставили су и изабрани монаси, поставивши на трпезу саборности и високе тонове који не могу остати без одјека. На најаву доласка оца Бенедикта, игумана манастира Архангела Михаила и оца Рафаила, игумана манастира Подмаине, одазвало се изузетно много публике, баш оне кротке и послушне каква се у друштву писаца не виђа пречесто. Беху то махом оне часне жене жељне духовне поуке, која им се не пружа често из монашких уста.
„На нашем словенском, ћириличном писму, ми, словенски боготражитељи везани смо уз Света небеса. Имамо Божја слова да славимо славу у духу Светих апостола, да славимо Логос. Прво смо прозборили језиком Свете браће Ћирила и Методија и кроз језик и слово обасјало нас је и сунце правде. Обасјало нас је светло Логоса, то јест Сина Божјег, и од тих дана до ових наших дана, примамо наук уколико остајемо вјерни њиховим завјетима“, рекао је на „Тргу“ отац Рафаило Бољевић, настојатељ манастира будванског Подмаине, један од оних који и у монаштву и повучености из света говоре својим примером, опомињући и просветљујући.

ОПАСНЕ ГРЕШКЕ „Дошло је до читавог низа забуна које су уродиле низом опасних грешака“, каже отац Рафаило. „Читамо на ћирилици разне ствари и задовољни смо тиме, а то није оно чему она као писмо треба да служи, већ да буде карика која ће нас везивати за небо. А та карика јесте учење јеванђеља и цркве Божје. Зато данас имамо ћирилицу, али немамо Ћирила и Методија, имамо ћирилицу али немамо јеванђеље испред себе, у себи и свом уму. На литургији на словенском језику чули смо речи Господње и били сведоци дијалога модерног човека са младим Богом. Црква, мајка наша, позива нас да се ослободимо богатства, сујете, да будемо растерећени од празних имена и података, јер шта су фиктивна богатства? Шта имаш, брате мој, макар цео свет да је твој, шта си живео, шта си радио, ако си наудио души својој? То су позиви за нас, преко Ћирила и Методија, који су превели на словенски језик Свето писмо да бисмо ми разумели.“
Вече посвећено стогодишњици смрти Стевана Мокрањца, српског композитора, на „Тргу од ћирилице“, уприличено је наступом Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, које је изводило Мокрањчеве духовне песме и друге композиције, под диригентском палицом ђакона мр Михајла Лазаревића.
И Српско пјевачко друштво ове године слави јубилеј – 175 година постојања, поносно наглашавајући свој статус једне од најстаријих културних установа у нашем народу. „‚Јединство‘ пева већ 17 и по деценија, уз слоган ‚Пјесном срцу, срце роду‘“, рекао је бројној публици на „Тргу“ секретар Друштва Драган Ђуричић. „По Статуту, члан Друштва може постати сваки родољубиви грађанин, без икаква ограничења. Сви симболи нашег Друштва у складу су са именом. Наша застава је са заштитним ликом Светога Саве и у складу са нашим слоганом – надамо се да ћемо певати и користити и нашем Друштву и Српству“, рекао је Ђуричић.
А звук је неодољиво обузимао град и звездано небо над њим. Тако је било на „Тргу од ћирилице“ у првој години постојања. Следеће године, надамо се дужем и потпунијем извештају.

__________________________________________________________________________

Милово кајање
На „Тргу од ћирилице“, у галерији „Фреска“ овом приликом били су изложени и акварели познатог уметника Мила Павловића, што је догађај који се тешко могао очекивати на оваквој манифестацији. Наиме, сликар Мило Павловић црногорској јавности познат је и као доскорашњи председник Црногорског одбора такозване Црногорске православне цркве, невладине организације регистроване на Цетињу, и јавни противник (присуства) Српске православне цркве у Црној Гори, коју је називао и „окупаторском“.
Међутим, господин Мило Павловић, пред почетак Госпојинског поста, обратио се свештенику из Херцег-Новог, молећи да му се омогући исповед, причест и душе спасење како би се ослободио мука у које је доспео после свега што је радио против јединства СПЦ, опхрван тешким кајањем. Таква молба је прихваћена, иако је сам Мило Павловић против истог тог свештеника многе невоље покретао док је овај службовао на Цетињу. „То је ствар између вас и Господа“, рекао је свештеник преобраћеном сликару, кад је овај затражио да се објави како се покајао и вратио у окриље предачке вере. Но, као знак да је тај догађај донео смирај души грешнога уметника постављена је ова изложба пред публику са „Трга од ћирилице“, иако је само један акварел потписан ћирилицом, како су запазили неки од озбиљнијих посматрача. На отварању, о сликарском делу говорио је Ђуро Лубарда, сликар из Канаде и синовац нашег славног уметника Петра Лубарде. О другим делима Мила Павловића говорили су, и с тугом и с љутњом, мање хришћански расположени гости на „Тргу“. Па нека је и толико, опет је много!

__________________________________________________________________________

С ћирилицом у Европу
Председник Удружења издавача и књижара Црне Горе Радомир Уљаревић рекао је да су од свег срца подржали иницијативу „Светигоре“ за одржавање „Трга од ћирилице“, тим пре што је реч о манифестацији која афирмише ћирилично писмо. С овим пројектом конкурисаће, каже Уљаревић, и за донацију у оквиру Фонда „Креативна Европа“, наглашавајући да је Удружење на чијем се челу налази већ имало сличан пројекат, остварен уз помоћ и подршку ИПА фонда. Тај програм се односио на одржавање мини-сајмова књига под називом „Књига преко границе“, а и на очување ћирилице као писма које је угрожено у свим земљама где би требало да буде коришћено као основно писмо.

__________________________________________________________________________

Црква Светог архангела Михаила
Давнашња је била жеља новских Срба да подигну православну цркву у самом Старом граду Херцег-Новом, која се, сплетом историјских околности, остварила тек пре стотину година. Дакле, овим градом и данас доминирају Канли кула – турска тековина из 16. века, са одговарајућим именом – крвава, кад се преведе на српски, затим Сат кула, такође турски споменик из 17. века, са необичним додатком – у пролазу ове куле је „Црна богородица“, скулптура од нагорелог дрвета коју је сачинио Афран Хозић из Сарајева, па Цитадела коју су градили Млечани и Шпањола – тврђава коју су Шпанци обновили током једногодишње владавине овим градом, док је Аустроугарска за век владавине овим градом од њега направила трећи по величини фортификациони систем у својој царевини.
О изградњи цркве на Тргу Белависта писао је и Сима Матавуљ у својој приповетки „Бодулица“, помињући да је ту било и црквиште из Немањиног доба, а да је замисао Новљана да подигну нову својим прилозима, што је као писац реалиста позајмио из саме стварности.
У молби цару да им се дозволи изградња православног храма угледни Новљани пишу још 1871. године: „Још од старина, кад је ова варош подигнута, била је у њој српска православна Црква. Али кашње, кад су Турци освојили ове земље, порушили су исту Цркву, те јој се још данас развалине виде њене. Становници ове вароши о трагу неколико, купили су исто мјесто, али нијесу имали средстава да подигну речену Цркву, и тако су морали ићи да се моле Богу у цркве околнијех села, која су далеко од ове вароши, те кад су хрђава времена, не би могли поћи на службу Божију.“
О многим детаљима током готово педесетогодишње изградње ове цркве до самог освештавања, у годинама пред Први светски рат, монографију је саставио Небојша Рашо, уз помоћ грађана Херцег-Новог, који су приложили старе фотографије и своја породична сећања на прошла времена. Издавач је Друштво за архиве и повјесницу херцегновску. О томе се говорило и на „Тргу од ћирилице“, у порти Цркве Светог архангела Михаила.

__________________________________________________________________________

Печат Херцега Шћепана
Иако се у свакодневној комуникацији, међу Новљанима, место одржавања „Трга од ћирилице“ назива Белависта, званично је то Трг Херцега Шћепана, нашој историји познатијег као Стефан Вукшић Косача, херцог од Светога Саве, како је себе сам титулисао овај знаменити владар Хумске области из 15. века, по којем је и Херцег-Нови добио име. Славни предак још славније лозе Косача, међу којима је и Влатко Вуковић, јунак што се из боја на Косову вратио, а није јуначки погинуо и синовац Сандаља Хранића, бездетног борца и последњег мужа кћери Лазареве, лепе и духовне Јелене Балшић.
Херцег Шћепан, у нашем народу запамћен као велики градитељ и добротвор, није само име дао Херцег-Новом већ је у том граду подигао и прву индустријску конструкцију – сукнару, којом је требало да конкурише суседном Дубровнику. Велики војвода подигао је много цркава и манастира, од којих су многи и данас у Херцег Новом и околним местима. Естетика га је интересовала, посебно кад је реч о обликовању драгог камена, па су на његовом двору боравили многи мајстори на гласу у тадашњој Европи.
Ови подаци инспирисали су идејне творце и организаторе „Трга од ћирилице“, оца Радомира Никчевића, протојереја Херцег-Новог и првог човека „Светигоре“, и Радомира Уљаревића, издавача и председника Удружења издавача и књижара Црне Горе, да новонасталу манифестацију крунишу „Печатом Херцега Шћепана“, наградом не само за књижевне доприносе већ и за очување ћирилице и њене традиције. Више је него логично да се та награда нађе у рукама српског песника Матије Бећковића, што је потврдила и бројна публика на његовој књижевној вечери уприличеној поводом доделе овог признања.
Но, пред сами почетак програма, те вечери на „Тргу“ нестало је струје у целом Херцег-Новом. Иако је град готово 90 минута био у мраку, поштоваоци Матијине поезије нису попуштали. Остали су на својим местима, стрпљиво чекајући да светлост отвори књиге стихова а Матија своју песничку душу. Радост певања победила је мрак, а „Печат“ се нашао у рукама победника.

__________________________________________________________________________

Програм „Трга од Ћирилице“
„Трг од ћирилице“ отворен је представљањем књиге митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“, хронике записа о догађајима на Косову и Метохији којима је митрополит сведок. Ова књига о страдању и прогону преведена је на енглески језик и упућена на важне адресе представника међународне заједнице, с надом да ће митрополитово сведочење помоћи да схвате трагедију новог косовског страдања, сазнали смо у „Светигори“.
О историјату Цркве Светог архангела Михаила, крај које је одржана ова манифестација, говорили су Небојша Рашо, аутор историјске студије настале поводом века од освештања ове цркве, као и протојереј Никола Тодоровић. О свом претку Марку Војновићу, славном Новљанину који је у историји запамћен као адмирал руске флоте, говорио је Павле Војновић, његов директни потомак, представљајући књигу коју је на српском и руском језику објавила Издавачка кућа „Штампар Макарије“. Пред публиком у Херцег Новом своје налазе о старим ћирилским написима у источној Херцеговини представио је др Горан Комар, аутор истоимене студије.
У порти Цркве Светог архангела Михаила промовисана је и монографија „Српске памтише и саборнице – гусле“, антологија текстова о овом класичном инструменту, које је сабрао и публици представио гуслар Жељко Чуровић Лисански.
Представљен је и часопис за најмлађе „Ћирилко“, који издаје „Светигора“.
На „Тргу од ћирилице“ наступили су писци Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Радомир Уљаревић, Селимир Радуловић, Вук Крњевић, Бећир Вуковић, Гаро Јовановић, Будимир Дубак, Влајко Ћулафић, Милица Краљ, Милица Бакрач, Вишња Косовић, Катарина Брајовић…
Песнику Матији Бећковићу на „Тргу од ћирилице“ уручена је награда за животно дело – „Печат Херцега Шћепана“, рад академског вајара Ратка Вулановића.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *