Почетна / Свет / Генетски модификована Украјина

Генетски модификована Украјина

Асоцијација са ЕУ је чланом 404 предвиђала да Украјина дозволи ГМО као и „ширење биотехнологије“. На овоме су посебно инсистирали произвођачи генетски модификованог семена и хране

Пише Зоран Милошевић

Украјинска криза има више аспеката, али је један, мало познат, привукао велику пажњу (међународне) јавности – то је питање генетски модификованих организама (ГМО) и хране. Са овим је, такође, повезан произвођач таквог семена, компанија „Монсанто“. Наиме, Окландски институт из Калифорније (САД) објавио је 28. јула 2014. године чланак под насловом „У сусрет Западу – Светска банка и ММФ у украјинској кризи“ на свом порталу oaklandinstitute.org, одакле се виде услови за давање кредита Украјини од стране Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у износу од 17 милијарди долара. Један од услова је да се ова земља „отвори за генетски модификоване организме, односно храну“.
[restrictedarea]

ЧЛАН 404 Крајем 2013. године, као што је познато, тадашњи председник Украјине Виктор Јанукович отказао је уговор о асоцијацији са Европском унијом, са којим је аутоматски био повезан кредит од 17 милијарди долара од ММФ-а. Услови за добијање кредита тада су били тајна, али сада више нису. Наиме, за време Јануковичеве владе било је забрањено коришћење генетски модификованих организама и хране, али непотписана асоцијација са ЕУ је чланом 404 предвиђала да Украјина дозволи ГМО као и „ширење биотехнологије“ (може ли човек после овог сазнања бити за Европску унију?) На овоме су посебно инсистирали произвођачи генетски модификованог семена и хране, као и произвођачи трактора са Запада, који су пошто -пото хтели да уклоне законе о забрани ГМО.
Наиме, украјинске власти биле су свесне потенцијала државе у пољопривреди, пре свега због изузетног квалитета земље, као и традиције (Украјина је била позната као „житница Европе“). Пољопривредници су 2012. године произвели 20 милиона тона нормалне пшенице, па је представницима пољопривредних компанија пошла „вода на уста“. На пример, компанија „Монсанто“ је у мају 2013. године објавила план да ће у Украјину уложити 140 милиона долара за производњу немодификованог семена пшенице, због забране коришћења ГМО. Међутим, већ у октобру 2013. године шест великих пољопривредних предузећа припремило је пројекат измене украјинског Закона о биобезбедности. Њиме се предлаже легализација генетски модификованог семења у пољопривреди, наводи портал en.interfac.com.ua, које је наводно прошло „проверу“ у САД-у (у суштини, ГМ семење никада није прошло независну и дуготрајну проверу ни у једној држави). Цео пројекат измене Закона о биобезбедности уграђен је и у споменути непотписани уговор о асоцијацији Украјине са ЕУ, као и у услове за добијање кредита од Светске банке и ММФ-а. Поред ове уцене у којој су учествовале САД, ЕУ, Светска банка, ММФ и НАТО, била је још једна, на чему је управо инсистирала компанија „Монсанто“ – забрана продаје земље у Украјини приватним лицима, а правдали су је „даљим развојем пољопривреде у овој земљи“ и обнародовао ју је 13. децембра 2013. године потпредседник компаније, Џезуз Мадрац, наводи портал globalresearch.ca. Другим речима, појединци у Украјини више не би имали право да поседују земљу!
У марту 2014. године лист „Интернешенел бизнис тајмс“ пренео је следећу изјаву Моргана Вилијамса, председника и извршног директора Радног савета САД – Украјина: „Пољопривредна производња у Украјини може постати златна кока, али постоје још велике препреке попут пословне климе, коју је потребно променити, а посебно одстранити владу из бизниса.“ Пуч који је потом изведен у Кијеву ово је очигледно учинио.

МОНСАНТО И НАТО Оно што је јавности још непознато јесте веза компаније „Монсанто“ и НАТО-а. Наиме, захваљујући Викиликсу знамо да је Министарство спољних послова САД-а од 2005. године започело кампању приморавања влада по свету да прихвате ГМО, односно да уклоне законе који су то спречавали (невладина организација „Фуд енд вотер воч“ је америчке званичнике који су лобирали за ГМО назвала „генетски модификовани амбасадори“). За медије и јавност је велико изненађење било сазнање да се за ширење ГМО ангажовао и НАТО, чији је функционер Џејмс Грин (бивши шеф Радне групе НАТО – Украјина) ушао у све структуре (укључујући медијске) које подржавају ширење ГМО, а портал www.usubc.org истиче да је једна од мисија алијансе да помогне уклањање закона који забрањују коришћење ГМО, односно довођење на власт кадрова који подржавају употребу модификоване хране и семења.
Ове компаније, између осталог, воде борбу са свим државама које покушавају да сачувају природни фонд семена. Према плану „Монсанта“ и НАТО-а, ниједна држава не сме да има сачуван овај фонд. Све се прикрива причом о „зеленој револуцији“, која се претвара у „зелену смрт“, ако се та идеологија усвоји, јер већ у другој генерацији посејано семе даје неплодно растиње. Другим речима, ако се поново посеје генетски модификовано семе, нићи ће само биљка, али без плода, тако да произвођач сваке године мора да купује семе од компаније „Монсанто“. Поред тога, ова компанија води беспоштедну борбу против независних произвођача органске хране, али и дискредитује такву храну путем медија. Трећи проблем са ГМО је да се шире уз помоћ ветра и уништавају суседне нормалне биљке.
Искуства САД-а и Канаде у вези са ГМ семењем говоре да оно уништава гусенице и друге ситне животиње, које су у симбиози са пшеницом и кукурузом. Пре око 17 година, преко уговора, корупцијом и уценама пољопривредника од стране банака, почело је сејање ГМ пшенице и кукуруза. У Канади данас не постоји нормална пшеница. Особеност овог семења је у томе што кад дâ плод, оно се не може следеће године посејати (као обична пшеница или кукуруз). Заправо, може, али неће родити. Нићи ће биљка без плода. Да би семе дало плод, произвођач мора да поново исто купи од монополисте. Уколико би покушао да одустане, наишао би на невероватно добро разрађен механизам опструкције (од кредита, продаје и сл).
Уколико нека земља постане зависна од „Монсанта“, он може тамо изазвати глад (са различитим циљевима „регулисања“ броја становника на планети) затим извршити притисак на политичку елиту неке државе, извршити „меки“ геноцид непокорених народа итд. Такође, „Монсанто“ води што јавну, што прикривену борбу против ознака на производима да садрже ГМО, иако већина становника жели да то зна. Повећање алергија код људи повезује се са ГМО. У САД-у постоји званични податак да 70 одсто становника болује од алергија, број се повећао за шест пута и повезан је са коришћењем неприродне (генетски модификоване) хране. Да би људи могли да без здравствених последица једу ГМО, морају и сами постати генетски модификовани…
Употреба ГМ семења после пет година доводи до повећања потрошње пестицида у односу на потрошњу на обичним пољима. На пример, 2011. године у САД-у на пољима засејаним генетски модификованим семењем потрошено је 35.000 тона више пестицида у односу на 2010. годину, наводи портал krowohlebka.livejournal.com. Такође, генетски модификовани кукуруз сорте SmartStax производи 4,2 кг Бт токсина по хектару. Ови токсини не представљају опасност по здравље човека, али представљају за макрофлору, јер после сакупљања плода на пољу остаје биомаса са високим садржајем Бт токсина, што може имати дугорочне еколошке штетне последице (о ГМО и „Монсанту“, „Печат“ је објавио неколико одличних чланака, па их треба поново прочитати).

ГМО ПРОТИВ ПУТИНА Заговорници ГМО (чак и из НАТО-а) посебно се баве финансирањем и ширењем лажи против руског председника Владимира Путина, кога сматрају главном препреком за њихово распрострањивање (видети протал www.theglobeandmail.com). У ту сврху компаније које производе ГМО, само месец дана (март 2014.) после пуча у Кијеву, формирале су медијску групу за блаћење Путина и поправљање имиџа Украјине на глобалном плану. Кључна личност у овом пројекту је Оксана Монастирскаја (раније радила у Светској банци, а сада је представник „Монсанта“ у Украјини).
Према подацима украјинских медија, „услови Светске банке, ММФ-а, САД-а и ЕУ“ довели су до повећања страних инвестиција у овој земљи, пре свега у пољопривреди, јер су бројне компаније искористиле хаос у држави да купе велике површине земље. Такође, „услови“ су довели до укидања низа закона који су спречавали да корпорације имају превелику власт у пољопривреди.
Пошто су ГМО у Украјини намењени, поред осталог, за тровање и контролу руског народа (одатле би се пребацивали у Русију) то је омогућавање њихове производње у Украјини нашло одјека и код руског премијера Дмитрија Медведева, који је на ову политику реаговао упозоравајући Вашингтон и Кијев да неће дозволити производњу, односно увоз таквог семења и хране у Русију. „Ми смо способни да обезбедимо нормалну храну, а не генетски модификовану. Уколико се Американцима свиђа да једу такву храну, нека једу. Ми то не морамо. Имамо довољно земље и знања да обезбедимо себи нормалну храну“, преноси телевизија „Раша тудеј“.
Да ли је, онда, чудно што је компанија „Монсанто“ (као и њој сродна „Хил и Нолтон“) главни заговорник и финансијер обнове Хладног рата, као и ширења НАТО-а на руске границе, те демонизације Владимира Путина?
Човечанству остаје да се бори за своју слободу, која укључује и право на природну храну. Наравно, саставни део борбе је и нада да ће Путинова Русија на крају победити, јер ако се то не деси, тешко човечанству које постане зависно од таквих компанија као што је „Монсанто“ и од њених савезника.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *