Добар човек

Милорад Вучелић, главни уредник

Верујем да је амерички амбасадор у Београду Мајкл Кирби „наш пријатељ и добар човек“.
Али ме и поред тог уверења последњих дана обузима извесна зебња. Наш пријатељ Мајкл Кирби демонстрирао је, и поред све своје доброте, катастрофално историјско незнање у вези са Русијом, Украјином, СССР-ом, Србијом и ослобођењем од фашизма. Ајде, рачунамо, нека то прође некако, реч је о пропуштеном градиву из школе, учењу из лоших уџбеника, посвећености одржавању геј параде, непосредном америчком интересу и негованој мржњи америчке администрације и западних влада према Владимиру Путину. Немам ни трунку одобравања, али разумљив ми је тај однос према руском председнику. Радиш као Американац и западњак четврт века по свету шта ти падне на памет, уопште не зарезујеш Уједињене нације, а онда искрсне један велики државник на челу велике државе и каже ти: Доста је било. Нећете више моћи тако! И не само да то каже него то на делу и покаже.
Амерички амбасадор је, када је украјинска криза у питању, вероватно упућен и у тајне извештаје о непрекинутој сарадњи својих обавештајних служби са оним украјинским нацистима и Хитлеровим сарадницима које није стигла да уништи Црвена армија на свом победоносном путу. Историја се са њиховим наследницима поновила у Новорусији. Све му се то, можда, некако побркало и помутило у глави, па ни он, а богами ни велики број његових званичних домаћина, и не зна(ју) да је српски народ имао и те каквог учешћа у борби против фашизма. А добро знамо ко је поднео највећи терет те борбе.
Додамо ли реченом и увид у то кога све Кирби од „обичног“ света, великог броја званичника, уредника и новинара угошћава у Београду, разумемо да њему и нема ко то да каже и објасни. Пометња је готово неминовна, нарочито ако је реч о добром човеку.
[restrictedarea] По расположењу тих београдских кругова и по ономе што од њих слуша, није искључено да је амерички амбасадор, као добар човек, забринут за Путинову безбедност приликом посете Београду, па се зато онако дипломатски увијено пита: Шта ће Путин у Београду! Не треба бити злонамеран, можда човек просто стрепи због његове безбедности, а не сме то отворено да каже да не би нарушио или повредио суверенитет земље у којој службује. Зна сигурно амбасадор велике западне силе много више него ми. Боји се, биће, неких негодујућих демонстрација које нас могу задесити, баш као што је то било пре неки дан у Москви. Тамо је пет хиљада окупљених ништа, а овде је то много. Шта ако ови са београдске геј параде јурну на нашег најугледнијег и најдражег госта? Ко ће тој сили стати на пут?
Пошто су Руси, а посебно Владимир Владимирович, склони томе, како каже амерички амбасадор у Београду, да нападају неког и руше му територијални интегритет, може се догодити да Руси јурну у Нови Пазар и помогну лидеру СДА Сулејману Угљанину и санџачком муфтији Муамеру Зукорлићу да отцепе Санџак од Србије. Стрепи Кирби од те сецесије а уз помоћ Русије. Неће човек да потура америчку силу и младост у одбрану и на грудобран Србије, као што је то уверљиво и доследно, а за вечно памћење овог народа, урађено на Косову и Метохији.
Шта ако Руси, склони нападима на земље и народе, јурну на Војводину и помогну Борису Тадићу, Бојану Пајтићу и Ненаду Чанку да отцепе Војводину од Србије? Поготово што се зна какав и колики углед и поверење ова тројка ужива у Москви. Ако већ код нас нема јавних трагова да неко брине због војвођанерског и санџачког сецесионизма, брине Кирби. Брине он и о Прешевској долини. Баш као што брине и о томе да рудна рента за воду (као најдрагоценији ресурс на планети) коју код нас користе западне компаније на челу са „Кока Колом“ остане само један одсто. Због тога што он, као и његови претходници, о томе брине, код нас то нема ко ни да помене. Али зато се рудна рента од нафте коју плаћа НИС од три одсто не скида са јавног и политичког нишана. Ако је она мала, онда је извесно да је ова друга три пута мања. И зашто онда о томе нико наш јавно не брине? Очигледно је да о чему год Кирби брине, ми не морамо, или не треба, или не смемо да бринемо. То је одиста оспокојавајуће. Нарочито ако верујемо, а верујемо, да је Кирби добар човек.
Све речено је охрабрујуће и надам се да је довољан доказ да смо позитивно настројени и пуни поверења у сва настојања и упозорења овог доброг амбасадора.
Али, не лези враже. Морамо, и поред свега, признати да у његовом случају није искључена извесна збрка, као што је била ова око историје, као и читав низ неугодних и тешких последица које из те збрке могу изаћи.
Американци су са делом својих савезника кренули у рат против Исламске државе, Калифата и Ал Каиде. Почело је са бомбардовањем Сирије. Дабоме, као што смо то већ искусили у Републици Српској и Србији, без било каквих консултација са том државом, Уједињеним нацијама и уз отворено противљење Русије. И може се догодити да Кирби, када угледа Зукорлићев батаљон униформисаних младића у „походу на Хаџет“ у Новом Пазару, то побрка са одредима ИД и дојави команди америчких војних снага. И ето нам белаја.
Потенцијална велика опасност лебди и над Сарајевом. Руши се крст на Златишту изнад Сарајева подигнут у спомен српским жртвама. Извесни Мирза Хартић у правом маниру исламског џихад ратника узвикује: „Погинућу, али крста неће бити.“ И не само да узвикује него упорно покушава да га сруши. Када Кирби види таквог активисту Ал Каиде како руши симбол хришћанства, није искључено да му се причине снаге ИД и да и то дојави својој војној команди. Узме ли се у обзир онај позамашни списак муџахедина које је Запад ангажовао и издатим документима легализовао, могућа је општа збрка која може потом произвести деловање америчке авијације.
Морамо узети у обзир и општу пометњу са званичним географским картама Европске комисије из Брисела, по којима је потпуно нејасно колика је и где је Србија, и бити спремни да по ко зна који пут због те збрке настрадамо.
Због свега тога неопходно је, и драгоцено је, да се на седнице српске владе што чешће и у великом броју позивају и добри Мајкл Кирби и сви други западни амбасадори, а посебно Мајкл Девенпорт, који је не само предобар него просто заљубљен у Србе и Србију. Потребно је да им се што пре разбистри та збрка у глави ко смо и где смо.
Прилику да помогне овом разбистравању, имаће, а то се и очекује од ње, и нова политичка странка, Српска народна партија, чији је оснивач Ненад Поповић.
Од наше ЕУ, у коју су званичници Србије фатално заљубљени, не долази ниједна пара за настрадале у катастрофалним поплавама. Не да нема обећаних 50 милиона евра помоћи из неких фондова него нема ни једног јединог цента нити ће га скоро бити. А што би они из ЕУ били брижнији од наших министара и директора јавних предузећа који брину о енергетици и железницама, о чему разложно и уверљиво пише Никола Врзић („Преко наших леђа“) у овом броју „Печата“.
Коме се још није разбистрило у глави, нека се сети оне сликовите народне пословице:
Не липши магарче до зелене траве.
[/restrictedarea]

6 коментара

  1. Dobar čovjek ne pristaje da radi takve prljave poslove.
    Aca – medeni je njegov marioneta kojeg je on / oni / deveo/li na vlast da uništi ovo što je još ostalo od Srbije i zato ta priča o dobrom čovjeku.
    Kome to nije jasno ili je lud ili radi za njih kao što to danas radi tzv srpski parlament, vlada i diploma-predsjednik…

  2. Da poverujem Vucicu da nam je ovaj prijatelj.Mila majko nasta li tek lice oni koji nam nisu prijatelji.

  3. Да можда не али влада цени које добар а мање потребан а много бољи од тог Кирбија. Силесија силе у центру Београда даби чувал
    заштићену мањину са гостима није шала АМБАСАДОРИМА чије су земље
    100 Срба за једног окупатоског убили,и амбасадор земље ускрсног и
    78 дневног бомбардовања Србије.Целодневна окупација центра Београда. Зашта даби група заштићена могла да риче и да та рика стигне у Брисел на време.

  4. … добро речено, али можда и сувише компликовано за оне, који мисле да им памет није потребна, пошто имају – силу ? Јасније би било : ” Јенки гоу хоум енд лет ас алоун !” ?!

  5. Konačno gospodine Vučeliću, dugo smo to čekali od Vas.

  6. Godinama gledamo pravi defile,raznoraznih dušebrižnika,važnih i manje važnih s jednim,jedinim ciljem,odvesti srbe i Srbiju u bezdan.Niko do sada nije obavio zadatak do kraja,ali,tu su,zdušni domaći pomagači.Satanizacija,parade srama,ultimativno od Evrope i izopačene Amerike,i gle,šačica ljudi,od 200-300 a najaviše,čak 2000.Nečuveno obezbeđenje,policija,helihopteri,sve to plaća gladni narod.Taj “dobri”čovek Kirbi ipak ima uzaludan posao,tvrd su srbi orah,kad svi misle,umrla je Srbija i srbstvo,ona se uzdigne iznad svih zala,ostaje i opstaje.Ali je sada ipak došlo vreme,”Biti il ne biti”.Oprostite,moram se ovde dotaći zverskog prebijanja nedužnog čoveka,kako je moguće u policiji imati pobesnele zveri.Odakle nam to ludilo?Treba im velika kazna,a zatim,posao u rudniku.Nisam Vučićev glasač ni simpatizer,ali taj događaj je loš i sraman,neljudski.Ti ljudi nisu dostojni biti građani ove zemlje,koji su to ubilački porivi?Ponos Srbije su košarkašice,odbojkaši,ne treba promovisati bolesne izopačenosti.Ugrožena prava,čija kome,nek se zabave teškim radom,a ne da primaju novac od nekog ko želi prikazati nakaznu Srbiju.Šta je znalac Kirbi postigao,osim troška nepotrebnog,u prljave svrhe.Koga mi to kopiramo-zašto?Nije ovde mesto,ali ću reći,svi treba da zahtevamo uvođenje redovnog vojnog roka,da mladi budu zreliji,ne da lutaju po kafićima,zabavljaju se na internetu,isprazni dani i mozgovi.I,naravno,da ih uče naši oficiri,a ne neki tamo iz Ohaja.Druga je naša odbrambena doktrina,jer mi nikada nikog ne napadamo,uvek se samo branimo,pozicija nam je uvek ista.Toliko na osvrt o “dobrom”čoveku.Hvala Vučeliću i izvanrednim saradnicima,koji nam otvaraju oči,bistre um,daju nadu u beznađu.Živela Srbija i Rusija,živeo Pečat i nadživeo poput Davida sve Golijate.Živeli-Hvala.Luna.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *