Почетна / Колумне / Да ме метне ко за краља, ја бих знао како ваља

Да ме метне ко за краља, ја бих знао како ваља

Сетила се Светска банка, ММФ и остале харачлије да пензионери не угрожавају само буџет државе Србије већ далекосежно представљају опасност и за националну безбедност Америке

Пише Драгомир Антонић

Двадесет пет по туђем туру није ништа. Оне који такву наредбу издају не боли. Овакве казне су, наводно, некад имале за циљ да кажњеног опомену, а далекосежно и преваспитају, да дело због којега је кажњен више не чини. Затим је физичка тортура забрањена, као недостојна човека.

МЕРЕ МИНИСТРА ВУЈОВИЋА Мере које предлаже Душан Вујовић, актуелни министар финансија, неодољиво подсећају на некадашње кажњавање. Месецима се лицитира са колико би процената, десет, петнаест или двадесет, требало ударити пензионере. Месечно, јер су они, сви су изгледи, криви што у држави нема пара. Сада се сетила Светска банка, злочинци из ММФ и остале харачлије да пензионери угрожавају не само буџет државе Србије већ далекосежно представљају и опасност за националну безбедност Америке. Када нешто прети Америци, сва средства су дозвољена. Нико да се сети и да упита колику су штету НАТО убице предвођене Америком нанеле држави Србији током бомбардовања 1999. Све оно што се за десет година исплати пензионерима у Србији неупоредиво је мање него штета коју су они направили.
[restrictedarea]

НАС ДА ЗАТРУ, ПЛАН ДА УСПЕ Сада као брину о нама па шаљу, како би чика Јова рекао – „да ме метне ко за краља/ ја бих знао како ваља“ – неку сподобу која је забринута за моју будућност и будућност моје деце. Због његове „забринутости“ скоро два милиона пензионера би требало да цркне. Тим чином би исказали огромно поштовање према дотичном и његовим „генијалним“ решењима. Ми да се затремо, али његов план да се покаже успешним. Притом, ниједног тренутка се не сме сметнути с ума, да метнутом нису укинули плату коју је до постављења на ово место имао. Не, он је своја примања задржао и зато ниједна мера коју над нама спроводи њега не погађа. Да ли је петнаест или двадесет батина по туђој глави, њега није брига. Потпуно му је свеједно. Када са нама заврши, они који су га метнули у Србију и њену владу пребациће га на неко друго место. Колико ће гробова остати иза његових мера, неће га интересовати. За пребројавање уморених надлежни су други.

СУРОВО КАЖЊЕНИ Ово пишем јер су ме замолили професорка француског језика, стара 76 година, са пензијом од 34.000 динара, машински инжењер, 67 година, са пензијом од 38.000 динара, етнолог у пензији, 68 година, са пензијом од 36.000 динара. Сви су још, Богу хвала, здрави па не троше много на лекове. Такође, нажалост су и самци, јер су им брачни другови умрли. Један је разведен, а другима је канцер одузео брачног партнера. Сви имају децу. Укупно петоро. Њих двоје, који живе у Србији, незапослено је, а троје, који су у радном односу, не живи у Србији.
Њихови родитељи живе у становима које су откупили, а њихова величина иде од једнособног до двособног. Станови су у вишеспратницама и стари су преко 40 година. Комунални трошкови, „инфостан“, износе од 6.000 до 9.000 динара месечно. Струја у просеку око 3.000 динара месечно. Овоме још треба додати трошкове телефона, интернета, телевизије. Уз сву штедњу, трошкови се крећу од 10.000 до 15.000 динара месечно. Када се смање пензије, а повећа цена струје, не знам шта ће им преостати.
Радни век су провели у државним институцијама (просвета, фабрика, институт) радили вредно, доприноси за пензију су им редовно плаћани –и кад је дошло време, по сили закона, отишли су у пензију. Они питају мене, а ја њихово питање преносим, са надом да ће га неко од владара прочитати: какав су они злочин учинили да би сад били сурово кажњени?

ШТА КАЖЕ КРМЧИЈА СВЕТОГ САВЕ Оно што сам им као утеху могао рећи и прочитати им били су цитати из Крмчије или Законоправила Светог Саве. Крмчија је писана 1219. године. Бави се устројством и правилима Српске православне цркве, али и посебним темама као што су: учење о социјалној правди; заштита сиромашних и „часних домова“; старе, немоћне и са телесним манама особе; узајамне обавезе родитеља и деце; положај жене; заробљеници, изгнаници и заточеници; најамници и дужници итд. Цитираћу само једну реченицу која се односи на сироте и удовице, јер професорка француског је удовица, инжењер удовац, а трећи пензионер је сирот.
Реченица гласи: „Не чините зло ниједној удовици и сиротима, а ако им нанесете зло те вапијући повичу мени, чућу глас њихов и разгневићу се јарошћу и убићу вас мачем, и биће жене ваше удове и деца ваша сирота“ (Миодраг Петровић, Крмчија Светог Саве, стр. 37, Београд, 1990).
Не знам какве школе уче они које код нас стављају на одговорна места (сетимо се: Ђелића, Јелашића, Радовића, Кори Удовички, по други пут међу Србима) али бих волео кад би макар прочитали оно што су писали Свети Симеон, Свети Сава, краљ Милутин, цар Душан, цар Лазар, деспот Ђурађ Бранковић, деспот Стефан Лазаревић, Атанасије Стојковић, Доситеј Обрадовић, Лукијан Мушицки, Јован Мушкатировић, Димитрије Руварац и многи други, све до Николаја Велимировића и Јустина Поповића. Велика су знања имали, а свој род су волели.
За архиепископа охридског Јована заузео се Свети синод Српске православне цркве. За Радована Караџића, генерала Ратка Младића, Војислава Шешеља не заузима се нико. Препуштени су хашким тамничарима. Генерале који су бранили Србију на Косову и Метохији пребацују у разноразне европске затворе. Србија ћути. Нама остаје да се молимо за њихово здравље и да им Господ да снаге да издрже.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *