Битка против беба

Са озбиљним невољама Срби се суочавају буквално од најмањих ногу, односно од самог доласка на свет, које данашњим родитељима, због папрених цена беби опреме, све више представљају несавладиву тешкоћу

Пише Миодраг Зарковић Фотографије Милан Тимотић

Београђанка Борка С. удала се почетком прошле године за Норвежанина и преселила се код њега у Осло. Како то већ често бива са свежим супругама, убрзо је затруднела, да би, како још чешће бива са трудницама, девет месеци касније на свет донела сина. Породила се крајем 2013. у норвешкој престоници, чиме су она и њен изабраник, за неверицу, успели да уштеде приличну своту новца.
Норвешка је, дабоме, међу најскупљим државама на свету. Од како су, шездесетих година прошлог века, почели да ваде нафту из мора, Норвежани су умногоме подигли животни стандард, а упоредо са њим и цене. Тако, на пример, векна хлеба у Норвешкој кошта 26 круна, што, по курсу од 8,2 круне за један евро, износи око три евра. Полулитарска конзерва пива стаје око четири евра, а пакла цигарета од 11 евра па навише. Све је, дакле, упадљиво скупље него у Србији – осим опреме за децу.
Што се тиче потрепштина за бебе, као што су, рецимо, пелене, Норвешка је много јефтинија него наша земља:
„Просто нисам могла да верујем када сам упоредила цене код нас и у Норвешкој“, каже Борка. „Ми за сина купујемо шведске пелене ‚Либеро‘, које су најбоље, а и најпопуларније, јер их тамо сви узимају. Једно паковање оних првих пелена кошта, кад се прерачуна, мало више од два евра, односно, око 250-260 динара. Али овде, у Србији, где иначе често боравимо јер је и мој муж одушевљен Београдом, пелене су неколико пута скупље. Исте те пелене које ми користимо у Норвешкој, буквално исто паковање, у Београду кошта 1.300 динара! Била сам шокирана када сам то увидела. Као да су просечне плате веће у Србији, а не у Норвешкој.“
[restrictedarea]

ПЕДЕСЕТ ПУТА Ако се у поређење уведу и просечне плате, онда цела рачуница постаје још мање објашњива. Просечна плата у Норвешкој, наиме, износи око три и по хиљаде евра, по чему је највећа у Европи после Швајцарске (вредело би узгред напоменути да и Норвешка и Швајцарска упорно одбијају да се прикључе оној „спасоносној“ државоликој творевини званој Европска унија). Србија је, нажалост, на супротном крају те скале, пошто су овдашње месечне зараде међу нижима на Старом континенту и у просеку износе око четири стотине евра.
Према томе, у Србији запослени зарађују девет пута мање него у Норвешкој, али су зато код нас пелене скупље и до шест пута од пелена у Норвешкој. Када се све претвори у апсолутне вредности, односно малопродајна цена увеже са куповном моћи, испада да су пелене у Србији чак и до 50 пута скупље него у Норвешкој.
У преводу: нема се, може се!
Поређење са Норвешком можда је најдрастичније, али свакако није једино које указује на забрињавајуће услове за младе родитеље у Србији. Очеви и мајке у нашој земљи принуђени су да за своје бебе издвајају много више пара него родитељи у другим земљама на континенту. И то важи за практично све што је неопходно за одојчад: поред пелена, у Србији су баснословно скупи и кревети, постељина, беби одећа и обућа, чак и храна за најмлађе. Новорођенче је овде постало својеврсни окидач за тектонски поремећај у кућном буџету, са којим многи и не могу да се носе, због чега се, нажалост, парови у Србији све ређе одлучују да имају више од једног детета, или да уопште имају децу. А и они који се одлуче за пород, све учесталије бирају да се беби опремом снабдевају у околним државама.
„Немам у овом тренутку некакво конкретно поређење између цена у Србији и у другим земљама, али би било јако важно да кажем да многи наши чланови сведоче како одлазе преко границе, у суседне државе као што је на пример Мађарска да би тамо куповали не само беби опрему него и играчке“, каже за „Печат“ Сања Грандић, уредница интернет портала Удружења „Бебац“, које окупља управо младе родитеље.

МАЛА ВОЈСКА Са седиштем у Сремској Каменици, Удружење „Бебац“ (права невладина организација, за разлику од оних НВО паразита чији се представници практично и не скидају са малих екрана и са новинских страница, одакле без оклевања соле памет целој нацији) има преко сто хиљада чланова, што је мала војска, нарочито у српским условима. Захваљујући толикој бројности – која, истини за вољу, не подразумева само чланове из Србије већ, како каже Сања Грандић, такође и из Босне и Херцеговине и Црне Горе – Удружење „Бебац“ је пре неколико година успело да издејствује извесно побољшање услова за младе родитеље:
„Реч је о акцији ‚Па-па ПДВ‘, чији је циљ био да се укине ПДВ на беби опрему. Власти су нам унеколико изашле у сусрет, тако што је уведен повраћај ПДВ-а. Али, тиме није решен чак ни тај проблем са порезом, пошто, према одредбама измењеног закона, није свим родитељима одобрен повраћај, већ само онима који испуњавају одређене услове (везане за примања и непокретну имовину – прим. аут.). Такође, тај повраћај се односи само на родитеље, али не обухвата остале који купују поклоне за бебе: бабе, деде, тетке, стричеве и осталу родбину. Што ће рећи да је ситуација сада нешто боља него раније, али је далеко од идеалне. То све показује да је потребно наћи системско решење, а не неко делимично које ће се касније користити у сврхе политичког популизма. Док се то не деси, родитељи у Србији ће се осећати занемарено и запуштено, за разлику од многих других земаља у којима је, напротив, држава та која поспешује родитеље и помаже им у одгоју деце на разне начине“, каже Сања Грандић.
На питање који би позитиван пример могла да понуди као нешто на шта би се ваљало угледати, Сања Грандић помиње Финску:
„Тамо свака породиља добија од државе, након порођаја, на поклон предивну кутију, која је скроз попуњена најпотребнијим стварима за бебу, а када се испразни, може да се претвори у привремени креветић. У ствари, родитељима је остављено да се одлуче да ли ће радије да приме новчану помоћ, или ту кутију. Не знам тачно колика је та новчана помоћ у односу на вредност кутије, али поуздано знамо да се већина родитеља у Финској одлучује за кутију, која остаје и као лепа успомена. Просто, није све у новцу, битне су и друге ствари као што је пажња, а Финска је очигледно нашла начин како да родитељима стави до знања да брине о њима и да јој је стало до њих.“

ДУБОКИ КОРЕНИ ПРОБЛЕМА У Србији су, од петог октобра наовамо, а нарочито у последњих шест-седам година, често биле уприличаване неколике акције које су, посредно или непосредно, за циљ наводно имале повећање наталитета: разне су се „битке за бебе“ овде водиле, а 2012. је тадашња власт била прогласила чак и за „годину беба“. Али, подаци попут ових које износи Борка С, или Сања Грандић, говоре о слици која, напротив, као да ради на томе да се рађа све мање и мање малишана. Пре ће бити да Србија води битку против беба, него за њих.
Невоље са којима се суочавају новопечени српски родитељи биле су повремено предмет занимања јавности, односно, средстава јавног извештавања. Али, чланци или емисије којима је указивано на проблеме и нелогичности нису до сада успевале да доведу до осетнијих побољшања и олакшица на рачун мајки и очева. Притом, требало би имати у виду да оволико дивљање цена – а, подсетимо се, пелене у Србији су и до 50 пута скупље него у Норвешкој – тешко да може да буде последица искључиво „слободног тржишта“. То извикано слободно тржиште несумњиво сноси одређени део кривице (као уосталом и за сваку другу друштвену аномалију данашњице) али толике разлике напросто упућују на барем теоретску могућност да је корен проблема ипак дубљи и да залази у оно што набеђени „стручњаци“ пречесто одбацују као „теорије завере“.
Била завера или не, теоретска или доказана, тек, чињеница да у нацији, чије се бројно стање годишње смањује за тридесетак хиљада, због папрених цена беби опреме родитељи разапињу кожу на добош, говори да је ђаво однео шалу и да је крајње време за хитне друштвене промене, првенствено у погледу бриге о најмлађима.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *