Београд испратио Вука Бојовића

„Пријатељу, одмори се у миру. Био си много тужан и уморан, и хвала ти за све што си учинио за Београд“

Пре 30 година овај Зоо-врт био је тужно и трагично место… Сећам се гласова животиња које су биле као тужни позив у помоћ… А онда је дошао вајар у „логор за животиње“ и све преокренуо. Сањао је да повеже Ратно острво и Калемегдан гондолама и да пола Зоо-врта буде тамо, а пола овде. Био је узбуђен због тога као да ствара ново, велико вајарско дело. Тугу за њим данас овде осећају и животиње… Пријатељу, одмори се у миру. Био си много тужан и уморан, и хвала ти за све што си учинио за Београд.
Овим речима, од Вука Бојовића се опростио драмски писац Душко Ковачевић на комеморацији у Београдском зоолошком врту, када се, тачно у подне протекле недеље, окупило више од 150 људи, међу којима су били и породица, пријатељи и поштоваоци, да одају почаст преминулом директору Зоо-врта.
Уз минут ћутања и много топлих речи, упамћене су и оне које је изговорио Бојовићев пријатељ и песник Бранко Стевановић : „Отпловио је наш капетан, мирно, тихо и у сну. Био је окружен људима које је безусловно волео и разумео, али његов лични живот одвијао се између два велика губитка… У трећој години живота одузели су му оца, а у 73. сина… Обећао је на Николиној сахрани да ће ускоро да му се придружи… Узалуд смо се надали да ће једном у животу прекршити своје обећање.“
Дан касније, у понедељак, 22. септембра, на вечни починак на Новом гробљу у Београду Вука Бојовића је испратило више стотина не само суграђана већ и поштовалаца и пријатеља из целе земље. Описујући огроман ред који је стајао пред одром покојника и многе познате и славне који су у том реду били виђени, новинари су кратко забележили: „Пола Београда је дошло на сахрану Вуку!“
Бојовић је преминуо у 74. години. На функцији директора Зоо-врта био је од 1986. године.