Архитекте кризе у Украјини

Британски премијер Дејвид Камерон и министар спољних послова Вилијем Хејг, уз асистенцију Брисела, а потом и „малу помоћ” пријатеља из НАТО, ударни су део „креативног тима” у којем су препознати идејни творци украјинског сукоба

Пише Зоран Милошевић

Посланик Европског парламента и лидер Британске партије независности, у више наврата говорећи о кризи у Украјини, истицао је да су њене главне архитекте британски премијер Дејвид Камерон и министар спољних послова Вилијем Хејг. Асистенцију у овом послу пружио је и Брисел, односно Европска унија, предлажући Украјини неприхватљиве услове за потписивање Асоцијације о придруживању. Потом се подстицању кризе придружио НАТО. Но, можда су најважнију улогу у њеном креирању имали Камерон и Хејг, истиче Најџел Фараџ за портал londonru.com.
Камерон је, између осталих идеја за кажњавање Русије „због помоћи сепаратистима у Украјини“, предложио да Европска унија блокира банкарски систем плаћања SWIFT у Русији како би је међународне банке оставиле без новца. Ова мера се сматра једном од најрадикалнијих и нанела би огромну штету не само Русији него и целој Европској унији. Такође, Камерон је аутор идеја о низу санкција којима жели да разори руски државни буџет и народ остави без плата и пензија, наводи група аутора за портал globalconflict.ru.
[restrictedarea]

„ПОРОДИЧНА СТВАР” Зашто је Камерон постао главни архитекта кризе у Украјини и истовремено, непријатељ Русије?
Свакако једно од занимљивијих мишљења је оно које заговара портал polismi.ru − да је то урадио пошто је припадник породичног (олигархијског) клана Ротшилди-Варбурзи-Камерони, који одавно постоји, а кризу у Украјини је испровоцирао ради интереса поменутих породица. Клан има дугу, али не баш часну традицију.
Актуелни премијер Велике Британије је потомак Емила Левите (прадеда) који је хазарског порекла, а био је „немачки капиталиста“ (из области финансија). Британско грађанство стекао је 1871. године и у овој држави је обављао функцију директора Краљевске банке Индије, Аустралије и Кине, која је потом преименована у Стандард чартерд банк (Standard Chartered Bank) 1969. године. Један од Емилових синова, Артур Левита, био је берзански брокер и оженио се рођаком краљевске породице, Стефи Купер. Сер Ивен Камерон (ово презиме су потом преузеле Левите) други прапрадеда, био је шеф Лондонског представништва Банке Хонгконга и Шангаја и играо је главну улогу у организацији давања кредита од стране породице Ротшилда Јапану током Руско-јапанског рата. Прадеда, Јуен Алан Камерон, био је партнер трејдерске компаније „Панмур Гордон“ (Panmurе Gordon) а и службеник у Корпорацији иностраних власника обвезница (Corporation of Foreign Bondholders) и у Комитету власника кинеских облигација (које је организовао тадашњи шеф Енглеске банке Монтегју Норман у новембру 1935. године). Бројни Камеронови рођаци били су шефови у „Панмур Гордону“, па и отац, деда и прадеда.
Норман је био близак рођак другог председника Рајхсбанке Хјалмара Шахта, који је био присталица Адолфа Хитлера и члан Нацистичке партије, те министар привреде (такође, био је и у Хитлеровој влади на месту председника Рајхсбанке). На тај начин, Шахт је играо кључну улогу у реализацији политике која се приписивала Хитлеру. Норман је, такође, био близак са Шахтовом породицом (био је кум једном од његових унука). Обојица су били чланови Друштва енглеско-немачког партнерства и Банке за међународна улагања.
О Нормановој улози приликом предаје чешког злата нацистичком режиму у марту 1939. године постоје уверљиви подаци, које је сакупио и објавио историчар Дејвид Блазер. Наиме, он је утврдио да је Норман намерно предао злато из Чехословачке у Банку за међународна улагања, јер је био близак са руководством немачке Рајхсбанке. У јесен 1939. године, два месеца после почетка Другог светског рата, он је подржао предају чешког злата Хитлеровој Немачкој. Срце Хитлерове војне машине био је хемијски гигант „И.Г. фарбен“ (I.G. Farben) којим је руководио службеник Ротшилда, Макс Мориц Варбург. Године 1938. Варбург је отишао из Немачке у САД, по савету Хјалмара Шахта, Нормановог друга, за кога су радили Камерони. Године 1929. у Америци је била отворена филијала гиганта „И.Г. фарбен“ − „Aмерикен И.Г. кемикал корпорејшн“ (American I.G. Chemical Corporation) преко које је америчка банка „Ј. П. Морган“ (J. P. Morgan) давала кредите „И.Г. фарбену“ у Немачкој, а која је била главни спонзор нациста. Фирма „И.Г. фарбен“ је дала највећи допринос нацистичком покрету јер је 1939. године, на пример, обезбеђивала 90 одсто стране валуте и 85 одсто производа војне индустрије неопходне за припрему Немачке за светски рат. Није познато под којим условима и како је створен овај концерн 1927. године, али се зна да је то урађено на земљи у власништву Ротшилда, а финансијску помоћ је концерну пружила банкарска групација „Дилон, Рид и ко.“ (Dillon, Read and Cо.) у власништву Варбурга, пише портал voprosik.net.
Камерон је, поред осталог, покровитељ и Џона Озборна, друга Натанијела Ротшилда, једног од најутицајнијих људи у свету. Кад је постављен на место премијера, Камерон је помогао Озборну да добије веће дужности у влади. Иначе, Озборн је познат по томе што је против даље интеграције Велике Британије у Европску унију, а био је својевремено ватрени заговорник напада на Ирак, као и давања већих права сексуалним мањинама. Међу најутицајнијим Ротшилдима је управо друг Дејвида Камерона са студија, Натанијел Ротшилд. Другим речима, старе везе и данас функционишу.

ПЛАНОВИ РОТШИЛДА Но, да би се разумела криза у Украјини и утицај породичног клана Ротшилди-Варбурзи-Камерони на њу, мора се разумети случај руског олигарха Михаила Ходорковског, који је ухапшен 2003. године због неплаћања пореза у износу од милијарде долара, а недавно је, превремено, пуштен из затвора. Током истраге, испоставило се да је компанија Ходорковског, „Јукос“, заправо припадала Џејкобу Ротшилду. Интересантно је да је до момента хапшења Ходорковски (заправо Ротшилди) контролисао 200 депутата (посланика) руске Државне думе, па је хапшење значило и крај његових немалих политичких амбиција. Било је очигледно да је Путин предвидео ситуацију коју су тачно својевремено описале британске новине „Сандеј тајмс“ насловом „Ротшилди – нова власт у Русији“.
Покушај овладавања Русијом од стране Ротшилда и Ходорковског ишао је преко Фонда „Отворена Русија“, а у Савету директора Фонда били су Хенри Кисинџер и Џејкоб Ротшилд. Ротшилди су Михаилу Ходорковском наменили улогу председника Руске Федерације како би даље стварали хаос у држави, ставили је под контролу САД и домогли се њених природних богатстава, војнопроизводног комплекса, научника и других ресурса. Ходорковском је било намењено место председника Руске Федерације јер је, између осталог, обећао предају свих руских извора нафте западним компанијама, наводи белоруски портал imperiya.by.
Поред Ротшилда и Камерона, међу архитекте кризе у Украјини уписао се, како истиче белоруски портал, и моћни клуб „Билдерберг“ (који је, у неку руку, експозитура западне олигархије). Који су интереси овог клуба да подстакне кризу у овој држави?
Према мишљењу Олега Чувакина изнетом за руски војни портал topwar.ru, интерес „Билдерберг“ клуба у Украјини јесте присвајање ресурса и њена имплементација у пројекат „неолибералне реформе Русије“, те одстрањивање са власти Владимира Путина. Очигледно, интереси клана Ротшилди-Варбурзи-Камерони су имплементирани у ставове „Билдерберга“.
Борба Руса за права њихових сународника у Украјини све се више претвара у борбу са светском олигархијом и од исхода ове битке умногоме ће зависити и даља судбина човечанства.
[/restrictedarea]

Један коментар

  1. plakao je gospodini na samu pomisao da ce se skotska otcepiti.imam jednu publikaciju stampanu kao propagandni pamflet nemacke u drugom svetskom ratu. engleska kao zemlja kolonija i trgovac robljem. politika je cudo nemacka i engleska danas kao i uvek pale i zare svetom cak engleska i vise. pa zar i lenin nije njihova izmislotina.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *