Почетна / Економија / Усијање финансијског рата

Усијање финансијског рата

Узроци овог рата налазе се у самој природи глобалног економског система. Америка неминовно губи лидерску позицију у свијету, свуда осим у домену војне моћи. Долар је све угроженији на позицији „свјетског новца“ а сама та чињеница има дубоке унутрашње посљедице по овог оронулог џина

Пише Момир Булатовић

Извјештавање о глобалним финансијским токовима све више личи на ратно дописништво. На коју год појаву да се обрати посебна пажња или на који год дио свијета да се фокусира − закључак је исти. Око нас бјесни финансијски рат који није почео јуче, нити ће се ускоро завршити. Штавише…
Оно што посебно брине јесте листа актера гигантског сукоба. У првим редовима овог (за сада) једва видљивог, али ужасно разарајућег рата су, ни мање ни више, него САД, Кина и Русија. Свака од ових држава је добро припремила своју позицију и спремна је да је упорно брани. При томе испољавају пуну свијест да је улог у текућем финансијском рату једнак улогу у сваком другом ратном сукобу, укључујући и нуклеарни.
[restrictedarea]

ХЛАДНИ МИР Деведесетих година прошлог вијека свијет је ушао у фазу хладног мира. Он је настао као резултат слома Совјетског Савеза и тада још увијек недовољно снажне Кине. Побједник Хладног рата – САД – као и увијек у историји човјечанства, наметнуо је услове мира. Наредних деценија свијет се управљао по једном правилу и једном интересу. Униполарност је донијела велике користи јединој и неприкосновеној свјетској сили, али истовремено је стварала услове да се то (цивилизацијски неприродно) стање почне мијењати. Незаустављив економски раст Кине и јачање Русије превели су дотадашње стање у други хладни рат који је отпочео у области финансија.
Логика хладног рата почива на „теорији одвраћања“. У доба првог, поводом Кубанске кризе шездесетих година прошлог вијека, двије нуклеарне суперсиле су се довеле до тоталног сукоба. Њихови нуклеарни потенцијали били су (и даље јесу) довољни да више пута униште сав живот на овој планети; у таквом рату не би било побједника па, ваљда стога, до њега није ни дошло. Но, да ли оно што је важило за први може бити примјењиво и на други хладни рат, односно на разбуктали свјетски финансијски рат, тим прије што и свијет глобалних финансија обилује оружјем за „масовно финансијско уништење“?
НОВО ОРУЖЈЕ У геополитичком стратешком надметању великих сила не користи се само кинетичко оружје или дипломатска „трговина коњима“. Финансије су постале веома убојито ново оружје. Економске санкције, замрзавање средстава на банковним рачунима или забрана банкарских трансакција, уз обавезујуће судске пресуде и заплијену новца и робе широм свијета, јесу оружја по слободном избору. Недавно је „Њујорк тајмс“ извијестио да је високи службеник у америчком министарству финансија задужен за замрзавање било чијих рачуна у банкама „омиљени ратни командант предсједника Обаме“.
Америка је недавно имала релативно успјешна искуства из финансијског рата против Ирана. Она је, током 2012. и 2013. године, избацила Иран из међународног система плаћања, што је значило да Иран не може да прима страну валуту (доларе) за нафту коју је извезао, или да плаћа увоз опреме за прераду и транспорт нафте. То се показало као „замало“ успјешна тактика. Американци су, децембра 2013. године, прогласили побједу и одмрзли милијарде иранских долара у оквиру нове политике детанта према овој земљи.
Одмах на почетку украјинске кризе, покушали су исти рецепт да примјене и на Русију. Подсјетимо се, банке на Криму су одмах престале да раде и свјетски медији су сладострасно наводили очекивања хаоса који ће неминовно услиједити. Наравно, није га било, јер је Русија проблем затворених западних банака ријешила експресним отварањем својих. Други удар је извршен преко берзи. Наиме, сама најава увођења санкција за руске банке и предузећа из стратешких сектора довела је до драстичног пада цијена акција на руским берзама. Први преувеличавајући извјештаји су говорили о паду берзе за двадесет одсто.
Ограничења руским банкама да се задужују у ЕУ и очекивање њихове несолвентности био је други пуцањ у исти циљ. Прошле године су руске државне банке продале своје вриједносне папире (задужиле се на финансијском тржишту) у Европској унији у износу од десет милијарди долара, што је представљало трећину њиховог задужења. Стога су очекивања била да ће санкције погодити најмање трећину „државних“ руских банака. Ни то се није догодило, будући да Русија има отворене понуде и ничим ограничене могућности да ликвидна средства обезбиједи или у Азији или на Блиском истоку.
Ипак, разумије се да су ови напади били тешки и да су нанијели приличне економске штете Русији. Али, у финансијским ратовима губе сви, само неко више, а неко мање. Један од већих губитника је био „Бритиш петролеум“ (БП) који има велике послове у руском енергетском сектору. Упркос најавама из ове фирме да послују профитабилно и да ће исплатити солидне дивиденде акционарима, цијена њихових акција је пала за три одсто приликом саме најаве санкција према енергетском сектору Русије. БП је током ове године значајно смањио своје инвестиције у Русији. Али, то се не односи на производњу, опрему, радну снагу… Оне су дио реалне економије која постоји и дјелује. БП продаје свој удио у реалном послу, и то коме другоме до руској компанији „Росњефт“. „Росњефт“ је, тако, за дванаест милијарди долара недавно купио 19,8 одсто руске афилијације БП-а. Скоро трећина БП производње у Русији сад долази из ове руске корпорације. Дакле, уколико би се наставило са санкцијама, није реално очекивати пад производње нафте на руским пољима, него све мањи удио страних компанија које имају уговоре о њиховој експлоатацији.

МОГУЋИ КОНТРАУДАР Да Русија није Иран, почиње да бива јасно и најтврдокорнијим јастребовима америчке казнене политике према свима, посебно према Русији. Америка се стога не гура у први план, чак ни у односу на „Газпром“ и изградњу „Јужног тока“. На њиховим аналитичким сајтовима „Газпром“ се ставља у унакрсну ватру, јавно се разглаба о потреби његовог уништења, али и савјетује опрез, јер Русија има могућности да узврати. И то не само да се ефикасно брани него и да успјешно нападне.
Упркос ратној реторици, Америка у овом рату није употријебила најтеже финансијско оружје. Она није избацила руске банке из међународног система плаћања, није замрзла њихова средства и није спријечила унутрашња плаћања Виса и Мастеркард кредитним картицама. Зашто? Ваљда зато што би на тако драстичан напад одговор морао бити сличан. Русија би могла приступити распродаји америчких државних записа по цијенама које би, ако не одмах уништиле, а оно добро уздрмале америчке јавне финансије. Друго, могла би конфисковати имовину и улоге страних корпорација на својој територији, од чега би имала добит од више стотина милијарди долара.
Прије мјесец дана „Бизнисвик“ је обавијестио о открићу компјутерског вируса названог „код за напад“ уграђеном у систем Насдак највеће америчке берзе акција. Прошле године, 22. августа, ова берза је пола радног дана била угашена због необјашњивог пада компјутерског система. До данас није понуђено увјерљиво објашњење шта је узроковало гашење тако моћног система. Да ли је то био хакерски напад из Ирана, да ли су ту „бубицу“ посадили Кинези или је било практично вјежбање из Русије? По наводима овог листа, неименовани високи службеник Националне безбједносне агенције (НСА) изјавио је да је вирус „у стању да искључи комплетну берзу“. По наводима истог листа, руски вирус је унутар Насдака откривен још 2010. године. Изгледа да му је тамо угодно и да умије стрпљиво да чега.
Финансијске ратне игре, дакле, нису ствар којом се баве футуристи и креатори видео-игрица. Оне се дешавају сада и свуда по свијету. Амерички финансијски играчи („инвеститори“) паниче пред могућношћу да њихове акције постану безвриједне уколико њихове дигитално забиљежене инвестиције буду избрисане у времену трептања ока. Уништење берзе није више у домену научне фантастике. Непријатељски вирус је већ постављен на мјесто са којег може да збрише трилионе долара са лица земље, и да од свег тог богатства не остане ни трага. Али, у овим страховима се може наћи утјеха и нада. И у овом рату има мјеста за „теорију одвраћања“. Овог пута то нису нуклеарни пројектили, већ страх од уништења берзи и плаћања преко банкарског система.

КОРИЈЕНИ РАТА Независно од било које појединачне кризе или грозног догађаја који шокира свјетску јавност, узроци овог рата налазе се у самој природи глобалног економског система. Америка неминовно губи лидерску позицију у свијету, свуда осим у домену војне моћи. Долар је све угроженији на позицији „свјетског новца“ а сама та чињеница има дубоке унутрашње посљедице по овог оронулог џина.
На чему се заснива чувено америчко богатство? У структури њеног БДП-а у 2012. години ставка „пољопривреда, шумарство, рибарство и лов“ представља само 1,2 одсто. Изненађујуће за државу која је донедавно била у прилици да храни цијели свијет. Грађевинарство учествује са 3,6 одсто, сектор информатике са 4,8, док је индустријска производња заступљена са свега 12,5 одсто. Образовање, здравство и социјална помоћ представљају 8,2 одсто америчког БДП-а. Па која је онда највећа индустрија? Погађајте!
Финансије, осигурање, посредовање код некретнина, рентирање и лизинг (збирно „финансијска индустрија“) чине 21 одсто њеног БДП-а. Свако разуман зна да се у овим дјелатностима не ствара никаква нова вриједност, ништа се не производи, али се веома ефикасно прерасподјељује. Ова се „индустрија“ назива и Сектор услуга заснованих на повјерењу. Овдје се, наиме, дебело наплаћује име и статус институције која гарантује да ће новац са једног стићи на други рачун. Банке би, по правилу, требало да профитирају из камате на дате кредите. Оне то, разумије се, и раде, али успутно, кроз нагомилавање разних трошкова, остварују зараду која се назива „некаматни приход“ и он представља огромних 35 одсто њихових укупних прихода.
Све ово захваљујући чињеници да је долар свјетска резервна валута. А шта би било када би он то престао да буде?
Својевремено је Сем Зел, по магазину „Форбс“ један од најбогатијих Американаца, у интервјуу Си-Ен-Би-Сију изјавио: „Моја највећа и једина финансијска брига је да долар изгуби улогу свјетског новца. Не могу да замислим ништа погубније за нашу земљу. Надам се и надам да се то неће десити, али се већ виде појаве на тржиштима које показују да повјерење у долар нестаје. Мислим да би се могло видјети смањење од 25 одсто нашег животног стандарда ако долар изгуби статус свјетске резервне валуте. Толико је то вриједно за нас.“ Слично тврди и Џим Роџерс, један од свјетски најуспјешнијих мултимилионерских инвеститора: „Долар није само на силазној путањи, он је у хаосу. Ако нешто не буде брзо урађено, вјерујем да би долар могао да изгуби статус свјетског новца и средства за размјену, што би водило до огромног опадања животног стандарда држављана САД као ништа што смо видјели у читавом стољећу.“ И многи други аутори се слажу у оцјени да би овакав развој догађаја имао десет пута теже посљедице од кризе из 2008. године. Не заборавимо, Америка се из ове кризе „извукла“ тако што је једноставно „штампала“ трилионе и трилионе нових долара. Е, сад све већи број људи одбија да се задовољи тим, у основи, безвриједним папирима. Коначно, може се закључити да чак ни Американци нису имуни на основне економске и финансијске законитости.

ТАЈНИ САСТАНАК Сваког сата сваког дана америчка влада потроши око двјеста милиона долара којих нема. Да, да, сваког сата и сваког дана, укључујући и недјеље, Божић и све друге празнике. Тако она у само два мјесеца позајми више новца него што износи годишњи профит стотину највећих америчких корпорација чије се акције котирају на берзи. Задуживање се убрзава и не назире му се крај. Јавни дуг Америке се удвостручио откад је њен предсједник Барак Обама и превазишао је 16 трилиона долара. Разне владине агенције и приватне компаније које је влада преузела „ради спасавања“ дугују додатних пет трилиона.
Реагујући на такво безумље, Кина и Русија су још 2010. направиле прве кораке у замјени америчког долара. Тада је договорено да се у билатералној трговини користе друге валуте и да се подробно испитају све могућности. Њихова међусобна трговина је била на нивоу од 50 милијарди долара, а долари им више нису били неопходни.
Прије неколико година, група најразвијенијих земаља, укључујући Кину, Јапан, Русију и Француску, одржала је тајни састанак, без САД, које нису биле ни присутне нити обавјештене. О састанку је извијестио британски „Индепендент“ (Роберт Фиск) а основна порука је била да ће нафта бити продавана не више за доларе, већ за корпу валута. Преноси се и изјава кинеског представника, који је рекао: „Ови ће планови промијенити лице међународних финансијских трансакција. Америка… мора да буде веома забринута. Знаћете колико ће бити забринута по грмљавини порицања коју ће ова вијест изазвати.“ Одмах по објављивању чланка амерички званичници и централни банкари су порекли постојање било каквог сличног плана.
Ипак, Кина је у протеклих неколико година потписала међународне валутне споразуме са Њемачком, Бразилом, Русијом, Аустралијом, Јапаном, Чилеом, Уједињеним Арапским Емиратима, Индијом и Јужном Африком. Званични став је дат посредством државне агенције „Синхуа“: „Мора бити уведена међународна контрола над издавањем америчког долара као што и нова, стабилна и сигурна свјетска резервна валута може бити опција да би се избјегла катастрофа створена од било које појединачне државе.“ Јапан и Индија су, такође, недавно потписали валутни договор држећи ближе своје валуте и смањујући њихову зависност од долара. Коначно, и сам ММФ је објавио извјештај о могућој замјени долара као свјетске резервне валуте, предлажући оживљавање своје креације, од прије чердесетак година, под именом Специјална права вучења.

ТАКТИКА НОЈА Стварно стање америчке економије је блиско катастрофи. У земљи која свим средствима и силом оружја намеће своје вриједности свијету 47 милиона грађана прима државну помоћ у храни. Може ли држава да буде у добром стању ако сваки шести њен становник не може да себи купи основну храну?
У тој истој држави 43 одсто домаћинстава годишње троши више новца него што зарађује, што значи да су суштински банкротирала. Американци су дужни за своје куће и станове 13,1 трилиона долара. Уз то, просјечно дуговање по кредитним картицама је, почетком године, износило 15.270 долара. Средњи приход по америчком домаћинству, по подацима званичних институција, данас је девет одсто нижи него 1999. године.
Званична статистика о стопи (не)запослености се уредно штима, али економисти се слажу у процјени да је најмање двоструко већа и рачунају је на 13,1 одсто. Држава је повећала корпорацијске намете, тако да бројни бизнисмени своје послове преносе у иностранство, чиме се чаролија названа „нестајање радних мјеста“ додатно убрзава. Амерички народ је сам изгубио повјерење у долар и тражи приступ другим валутама, укључујући и радикалне алтернативе попут виртуелног новца званог Биткоин. Током прошле године, вриједност Биткоина је порасла за осам хиљада одсто. Не зато што је овај виртуелни новац добар (то се још не зна) већ што је долар толико очајно лош (то се већ сигурно зна).
Америчка влада ништа од овог не жели да види. Умјесто смислене реакције на стварност која је окружује споља и испуњава изнутра, она се опредијелила за нови, небулозни експеримент са извјесно погубним посљедицама. Током 2010. Конгрес је усвојио закон H.R.2847, познат под скраћеницом FATCA. Закон је ступио на снагу 1. јула ове године. Он обавезује све банке широм свијета да сарађују са пореском управом (ИРС) Сједињених Држава уколико имају било коју трансакцију у америчким доларима. Будући да је долар и даље свјетска валута, то суштински значи да све банке широм свијета морају да сарађују са америчком пореском управом у свим видовима трансакција.
Намјера овог закона је, изгледа, спријечавање избјегавања плаћања пореза. Али, посљедице у економском смислу ће бити битно другачије. Банкама је, дакле, речено − ако на било који начин послујете са доларима, обавезни сте да нам дате пуни и неометани приступ свим тим трансакцијама, или морате да отјерате све америчке клијенте. Банке, стога, било гдје да су у свијету, приморане су да потроше богатство сегментирајући, означавајући и евентуално „опорезујући“ (до 30 одсто вриједности) доларске трансакције или… да такве послове не допусте. Изгледа да им је много ближа варијанта да отјерају доларске клијенте.
Овим ће се несумњиво убрзати процес напуштања долара као свјетске валуте што је, видјели смо, циљ бројних играча на свјетској сцени. С друге стране, обичном америчком грађанину је овим законом практично онемогућено да своју уштеђевину држи у било којој другој валути осим у доларима, којима сами не вјерују. Тим поводом, Портер Стансбери, стратешки финансијски аналитичар, резигнирано закључује: „Ово је чисти примјер контроле капитала. То је оно што разбијене и безнадежне владе чине када знају да ће вриједност њихове валуте бити срушена. Досада смо видјели, свуда по свијету, да владе повлаче такве потезе увијек и поново… непосредно прије него њихова валута депресира или пропадне. И то се сада дешава баш овдје у Сједињеним Америчким Државама.“

____________________________________________________________________________________

Колатерална штета
Овај рат је у своје токове увукао и наше грађане. Истина, нико нас ништа није питао, а већина није ни свјесна да је доведена у најгору могућу позицију сваког ратног сукоба − да буде колатерална штета. Наиме, од почетка примјене FATCA закона банке од свих клијената траже испуњавање одговарајућих образаца који се потом трансферишу америчкој пореској управи (ИРС). На страну што то није у складу са Уставом и сетом закона о људским правима. Уколико желите свој новац, морате ИРС-у да изјавите да ли сте (или нисте) амерички држављанин и да ли сте/нисте њихов порески обвезник. Такође, тражи се да се наведе разлог употребе новца. Суочен са таквим захтјевом, пријатељ овог аутора је недавно, преко своје банке, америчке порезнике обавијестио да дио своје уштеђевине (500 евра) мисли да користи „за швалерацију и остале сексуалне активности“. Љубазна службеница је указала да то образложење не може бити третирано као озбиљно, на шта је овај углађени господин узвратио да је то много озбиљније од намјере да неко поставља питање за шта ће он да троши своје паре. Али, не помаже ни духовитост, ни шарм, а најмање побуна. Тек када је написао „озбиљније“ објашњење, могао је да дође до свог новца.
Овдје, наравно, нема мјеста ни за какву шалу. Самим чином присиљавања на обраћање ИРС, чак и када нисте држављанин или порески обвезник Америке, људи се сврставају под њену надлежност. Јер, ИРС има право да сваког провјери, на сваког посумња да је параван за неке доларске моћнике и сваком блокира средства или их трајно присвоји због неке своје „основане“ сумње. Мале државе и њихове банке су овдје немоћне. Оне своје грађане не могу да заштите од судбине колатералне штете у финансијском рату. Запамтите, однедавно ваш новац на банковном рачуну није само ваш. Он припада ИРС-у.
Биће занимљиво видјети каква ће бити реакција банкарског система Кине, Русије, Индије…
[/restrictedarea]

 

2 коментара

  1. AHA KAKO IMA DA ZAVRSE BOGATASI KOJI POSEDUJU SAMO KES U DOLARIM! ALA IMA DA SE VRSE SAMOUBISTVA IZ ZASEDE NA ZAPADU! HEHEHE BRAVO PUTINE BRAVO CARE NE SAMO SVIH SLOVENA TI CES BITI CAR SVETA I CELE NASE GALAKSIJE SAMO NAPRED.




    0



    0
  2. e ovo je glavni razlog ludila zla,svetske bagre,..




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *