СВЕ ЈЕ ТАЧНО − НИШТА НИЈЕ ИСТИНИТО

Разумни људи на Западу морају учинити све да своје вође приведу памети. У противном, смак света ће нас стићи и зато неће бити одговоран календар Маја, Халејева комета или истањени озонски омотач. Биће по народној изреци „Бог створио – човек уништио“

Некад су се деца у Срба играла тутумиша. Тутумиш је колективна дечја игра. Изводи се у затвореном простору, где једном детету вежу марамом очи, остала се крију по просторији док их ово не ухвати, додиром позна кога је ухватио и изговори његово име. Тад се ухваћеном завежу очи и игра се наставља. Осим што је игра била забавна, она је децу учила да развијају чуло додира и слуха и да се уз помоћ њих оријентишу. Помагала је деци да одрасту.
Данас кад погледам ова чуда што сама себе називају светским, европским, регионалним лидерима, подсетим се некадашње дечје игре. Све је слично, само су правила мало измењена. Уместо појединцу, сад су очи завезане обичном свету. Многим народима у целини. Мањина је већини завезала очи. Мало системским законима, мало мантрањем о демократији, мало галамом о обесправљености господе педера и дама којима се мушка ствар гади, али увек уз помоћ органа репресије и медија – одатле, ваљда, и назив „медијски мрак“. Једини који нешто, наводно, виде јесу они који су мрак произвели. Уживају гледајући свет како опијен њиховим демократским, економским, реформским мерама и празнословљем тумара у општем безнађу. Мислећи да не видимо, из тога извлаче погрешан закључак да и не знамо, лидери и њихови помоћници нападају здрав разум безочним лажима. Користе стварне догађаје да би исплели фантастичне приче којих се не би сетио ни Барон Минхаузен. Све са циљем да оптуже онога кога су намерачили да покоре и опљачкају. Има безброј примера у људској цивилизацији, где се уз помоћ стварних догађаја намерно извлаче неистинити закључци којима ће се касније правдати сопствена недела и злочини. У Немачкој је 1933. запаљена зграда парламента. За то је оптужен комуниста Маријус ван дер Лубе, али никад није доказано да је учествовао у паљевини. Хитлер је тврдио да јесте и то је било довољно да се комунисти похапсе, касније ликвидирају Јевреји, окупира Европа и да не беше Руса и Црвене армије, данашњи Французи би јели куглоф, пиво би им било национално пиће, а Едит Пјаф и Жилбер Беко певали би тра-ла-ла уместо шансона.
[restrictedarea]

ТУТУМИШ ПРИЧА И ЊЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ Слична тутумиш прича организована је и 2001. у време неког од Бушових. Срушени су солитери у Њујорку, Буш је објавио рат терористима и Американци већ тринаест година ратују у Авганистану. Ирак су разорили. Данас се не зна ко све на том простору ратује. О концентрационом логору Гвантанамо и монструозном мучењу затвореника, или како је добитник Нобелове награде за мир Обама изјавио: „Мучили смо неке момке“, донели су одлуку да не дају изјаве. Верују да ако се о злочинима ћути, биће да се нису ни десили.
Због догађаја који су се десили, али где су недужни оптужени, страдали смо и ми Срби. Маркале у фебруару 1994, пијаца у Сарајеву на Велику Госпојину 1995, Рачак на Косову и Метохији у јануару 1999. само су неки од примера где се догађају даје потпуно неистинито тумачење. Деда Танасије, док би слушао острашћена објашњења неког догађаја о којем су писале новине – телевизије у његово доба у Чачку није било – знао је кад запенушани говорник заврши са изношењем сопственог мишљења, па каже: „Све је тачно, али ништа није истинито!“ Говорник би га у чуду погледао, једни би се нашли у неверици, а други који су разумели шта је Танасије рекао само би се смејуљили приносећи устима чашицу ракије.
Слично се дешава последњих месеци. У питању је Украјина, а на мети су Руси и њихов председник Владимир Владимирович Путин. Амерички владари су се распомамили и крајем прошле године изазвали рушилачке демонстрације у Кијеву, које су довеле до промене власти. Нису се ничег либили. Објављени телефонски разговори вођени између лепе и незаменљиве баронесе Кети Ештон и министра Естоније, коме ни име човек не може да запамти, показују да су противници тадашњег председника Украјине, а данас „демократски“ владари ангажовали снајперисте да убијају људе, који су на њихов позив изашли на улице. Није их било стид да убијају своје, само да би друге оптужили. Кад је неко у стању да убије стотину својих, колико тек може убити „туђих“? Зато се не смемо чудити окрутностима које су злочинци подржани од евроунијата и америчких војно-индустријских акционара извршили у Одеси и још их чине у областима где живе Руси. Њихова бестијалност засад је кулминирала несрећом малезијског путничког авиона, за чији пад су – не чекајући ни да авион удари у земљу – оптужили прво руске борце из Доњецка, затим Русе и на крају председника Русије Владимира Путина.

РУСИ, СВЕСНИ СВОЈЕ СНАГЕ… Мора се јавности, за коју вође пропагандног рата против Русије мисле да је слепа, доказати како зли Руси немају друга посла него да руше путничке авионе. Зато је кажњавање Руса оправдано. Они, свесни своје снаге, покушавају да трпељивошћу уразуме неразумне. Ако им то не пође за руком, ето свима нама на планети великих невоља. Разумни људи на Западу морају учинити све да своје вође приведу разуму. У противном, смак света ће нас стићи и зато неће бити одговоран календар Маја, Халејева комета или истањени озонски омотач. Биће по народној изреци „Бог створио – човек уништио“.
Данас је православни празник посвећен Преподобној Параскеви, у Срба назван Трнова Петка. Спада у женске празнике. Жене га веома поштују. Помолимо се Господу за часне Србе – Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића, архиепископа охридског Јована – које и даље држе у заробљеништву.
[/restrictedarea]