Почетна / Свет / Руси долазе

Руси долазе

Док Запад не крије да кијевску страну у грађанском сукобу снабдева ратним материјалом и новцем, Москви се забрањује да сународницима у Украјини допреми макар храну, основне лекове и воду за пиће

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Руске снаге, у овом случају хуманитарне, долазе коначно у Украјину, односно у Доњецку и Луганску Народну Републику, познате под заједничким називом Новоросија. Хуманитарна мисија руског председника Владимира Путина напаћеном становништву Новоросије, сада се то јасно види, дуго је и темељно припремана. О томе сведочи и њена величина: скоро 300 потпуно белих камиона до врха натоварених са укупно 2.000 тона робе, углавном хране, воде, лекова и других потрепштина за оне којима је рат узео све. Узалуд су Американци, преко своје амбасадорке Саманте Пауер, у Савету безбедности УН упозоравали да Русија не сме да упућује помоћ сународницима у Новоросији – ипак нису успели да ју спрече. Посебно је апсурдна тврдња да ће Русија слање хуманитарног конвоја да искористи ради „успостављања присуства на југоистоку Украјине“, ако се има у виду да је Запад санкције увео управо због наводног руског присуства. Како се може успоставити нешто што, према тврдњама Американаца, већ постоји?
[restrictedarea]

ИШЧЕКУЈУЋИ ТРИКОВЕ (УКРАЈИНАЦА) Требало је времена да се на једном месту скупи 300 теретних „камаза“, затим да се они сви префарбају у бело, прекрију специјално припремљеним белим церадама, као и да се прикупе и утоваре хиљаде тона драгоценог терета. То све указује да је припрема операције трајала бар 10-15 дана, односно од тренутка када је Запад увео трећи, најоштрији талас санкција Русији. У последње време приметно се повећао степен антируске хистерије, где се свака акција Москве, макар и крајње хуманитарне природе, представља као инвазија, интервенција, агресија… Док Запад више и не крије да једну страну у грађанском сукобу, кијевску, снабдева неопходним материјалом и војном опремом, као и свежим новцем и реверсним испорукама руског природног гаса, дотле се Москви забрањује да својим сународницима у Украјини допреми макар основне лекове и воду за пиће!
Остаје, наравно, да се види какве су још трикове спремили Украјинци, имајући у виду да су у последњи час поново истакли захтев да руски камиони не смеју ући на њихову територију, већ да хуманитарни терет треба истоварити на граници. Али, ако само један метак, најмањи комадић шрапнела буде полетео према руским хуманитарцима, то ће бити отворени напад на Русију, са несагледивим последицама. Јер, после увођења западних санкција, дошло је време да Москва одлучније заигра у Новоросији, а треба знати да је директна војна интервенција могућа, али је то тек последњи на списку корака који јој стоје на располагању.

МИР НА ИСКУШЕЊУ Европски мир ових дана је на највећем искушењу у последњих неколико деценија. Доношењем руских узвратних економских мера, односно „контрасанкција“ које је објавио Путин, ушло се у спиралу међусобног кажњавања Русије и Запада, што је званични почетак новог хладног рата. Циљ ове конфронтације, као у правом рату, јесте уништење противника, с том разликом што војне формације сукобљених страна не улазе у директну борбу. За сада. Руска влада увела је тоталну забрану за говедину, свињетину, живинско месо, рибу, млечне производе, воће и поврће из САД и свих земаља ЕУ, Канаде, Аустралије и Норвешке. Наравно да је то само почетак, јер праве, енергетске санкције, још нису увели – ни Запад, ни Русија.
Са западне стране, по Кремљу би најболније ударили ако би забранили промет руске нафте, јер је то убедљиво највећа извозна ставка. Москва би још већу штету нанела Европској унији ако би обуставила (или драстично смањила) извоз природног гаса, јер сада покрива 30 одсто укупне потрошње (и две трећине увоза) европског континента, укључујући и Турску. У новчаном еквиваленту, читав извоз руског гаса за Европу, не рачунајући Турску, прошле године је износио око 50 милијарди долара и Русија би тај удар – чак и у целости – свакако преживела без драматичних потреса. Европа, међутим, не би. Са друге стране, руски извоз нафте је вишеструко већи, али Запад би тешко могао да компензује њен недостатак, поготово ако би био праћен истовременим завртањем гасних славина. У том случају, на енергетском тржишту Европе настали би веома крупни потреси, стопе ионако непостојећег раста би још дубље потонуле, а стотине хиљада, па чак и милиони људи остали би без посла.
Увођење енергетских, нафтно-гасних санкција, иако би Американци политички, а вероватно и економски од тога профитирали, носи опасност убрзаног преласка од хладног ка „врућем“ рату. И док Русија оклева са завртањем гаса Европи, свесна да је реч о изузетно ефикасном, али веома опасном оружју, дотле се кијевски премијер Арсениј Јацењук не устеже да прети управо стопирањем транзита енергената преко украјинске територије. Како тврде руски експерти, управо Вашингтон притиска Кијев да уведе Русији гасне санкције, с обзиром на то да су и премијера Јацењука и председника Петра Порошенка на највише државне позиције довели управо Американци. Јацењук тврди да би његова влада од тога „изгубила седам милијарди долара“, али не би најгоре од свега било то што Кијев тај новац нема.
Прави проблем је у томе што би прекид испорука гаса целу Европу увео у вртлог нестабилности и довео на праг великог рата. Јер, ко би у општој хистерији која би тада настала имао довољно стрпљења и разума да размисли чији се интереси крију иза антируских повика – држ‘те лопова? Посебно ако се зна како функционише западна (америчка) пропагандна машинерија у таквим околностима. Зато веома забрињава што је украјински парламент у уторак, у првом читању, усвојио Закон о санкцијама Русији, укључујући и забрану транзита енергената, чиме је створена правна основа за увођење таквих мера. Следећи корак ће бити формална одлука о њиховом почетку, што је у надлежности Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, који је под великим утицајем америчких специјалних служби. Чак и ако не стопира транзит руског гаса, Украјина ће га неовлашћено захватати онолико колико јој буде потребно, посебно када дође хладније време, што ће, наравно, принудити Русију да смањи испоруке. Тако ће, на овај или онај начин, испоруке гаса преко Украјине бити угрожене ове зиме.
Међутим, затварање само украјинске гасне транзитне магистрале не би у старту имало крајње катастрофалне последице, јер би и даље функционисали правци преко Белорусије, као и гасовод „Северни ток“, који повезује Русију и Немачку дном Балтичког мора. Преко Украјине је прошле године испоручено нешто више од 80 милијарди кубних метара гаса, док је отприлике још толико пуштено преко белоруског гасовода „Јамал-Европа“ и „Северног тока“. Уколико украјински гаснотранспортни систем буде ипак блокиран, остаје могућност да Брисел одобри пуштање „Северног тока“ пуним капацитетом, што би донело још око 30 додатних милијарди кубика годишње, али би остао дефицит од 50 милијарди. Ипак, са пуним складиштима – а све европске земље последњих месеци активно упумпавају природни гас где год могу – енергетски биланс на континенту би се колико-толико поправио, па би зима прошла без тоталних рестрикција, бар у Западној Европи. Међутим, Јужна и Југоисточна Европа не би биле тако добро заштићене, све док се не изгради „Јужни ток“, али је тај пројекат такође блокиран због притиска Вашингтона.

СПОРО СЕДЛАЈУ… Многи на Западу препознали су куда води пут конфронтације. У познатом америчком часопису „Нешенел интерест“ отворено упозоравају да се Русија вратила на главну светску сцену и да се зближава с Кином. Предвиђа се да Запад у наредним годинама неће моћи да реши бројне крупне међународне проблеме, ако на питању Украјине у потпуности сруши односе са Москвом и једни друге буду третирали као непријатеље. Аутори упозоравају да главни задатак Запада треба да буде сасвим супротан – претварање Русије у савезника у решавању украјинске кризе. Примена „економског оружја“ против Русије може негативно да утиче на све стратегије привредног раста западних земаља, а таквом ситуацијом може најпре да се окористи Кина, док ће се многе државе у свету окренути алтернативним изворима раста, пре свега БРИКС-у, истичу амерички новинари.
Приметно је, међутим, да Запад не жури са „претварањем Русије у савезника“. Брисел појачава санкције по захтеву Вашингтона, а Москва одговара контрамерама. За то време, од кијевских бомби – укључујући забрањену фосфорну и касетну муницију – у Новоросији гину стотине цивила, а Запад ћути и прави се да то не види. Украјинске власти производе тоталну хуманитарну катастрофу на истоку сопствене земље, где милиони грађана седе у подрумима без струје, воде и хране. А Запад опет ћути и нема никога ко би, ако не би осудио такво понашање, онда макар упутио хуманитарну помоћ. Не, цивили са истока Украјине су сви редом терористи и заслужују да умру од глади и жеђи, или да буду искасапљени бомбама, па макар то били жене и деца, јасна је порука из Брисела и Вашингтона. Зато треба разумети Путина када подигне 300 камиона и упути „хуманитарну инвазију“ као помоћ сународницима којима прети геноцид. Како каже стара пословица: „Руси споро седлају, али брзо јашу“.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *