Нова нада за Украјину

Лидери Русије, Белорусије, Казахстана, Украјине, као и представници ЕУ до касно у ноћ у уторак разматрали су ситуацију у Украјини и повратак Донбаса мирнодопском животу. Према постигнутим договорима, ускоро ће бити припремљен план прекида ватре на истоку земље и биће обновљена делатност контакт-групе Украјина-Русија-ОЕБС. Ипак посебан акценат био је стављен на даље кораке за превладавање економских неслагања. Од главног се могу издвојити одлуке о активизацији рада групе Царински савез-ЕУ-Украјина о асоцијацији Кијева и Брисела, као и спремност да се наставе преговори о гасу.

Главна интрига је разрешена пред ноћ: Владимир Путин и Петар Порошенко који су се срели очи у очи провели су за преговарачким столом око два сата. Експерти од самог почетка нису очекивали од овог сусрета посебан пробој. Али подвлачили су да су преговори у таквом саставу неопходни. Шеф државе је истакао да је састанак у таквом формату био користан. Ја, истина, не знам чиме ће се то завршити. Али у сваком случају имали смо могућност још једном да формулишемо наше забринутости, рекао је Путин.

За време састанка украјински председник тако и није свом руском колеги пружио доказе мешања Русије у унутрашње ствари своје земље, о чему говори на сав глас кијевска пропаганда. Порошенко о томе ништа није рекао. Треба сматрати да није рекао зато што предмет за такав разговор не постоји. И то је очигледна илустрација да је информациони рат који је Кијев покренуо против Москве, заснован на намерном извртању реалности, другим речима, на лажи.

Треба схватити да у току састанка са Порошенком није истицао и није могао да истиче никакве захтеве за прекид ватре, могуће договоре између Кијева, Доњецка и Луганска. Русија може само да доприноси томе да створи атмосферу поверења. И она ће чинити све ради тога, пошто преговарачки процес треба почети што је могуће пре. Заједничку мисао учесника минског сусрета изразио је председник Казахстана Нурсултан Назарбајев.

Ја бих позвао стране да објаве привремено примирје у време хуманитарне операције. Потребна је деескалација конфликта. Важно је постићи мировно регулисање ситуације и одустати од војних варијанти, због којих гину цивили. Потребан је предах. То ће омогућити да се спасу животи жена и деце који су постали таоци војно-политичке конфронтације. Ми осуђујемо насиље и позивамо стране на што скорији прекид ватре. У тај процес треба активно да буде укључен ОЕБС, који може да буде гарант поштовања међународних договора.

Грађански рат у Украјини једном ће се завршити, и о послератном свету треба мислити већ сада. Зато је Владимир Путин скренуо пажњу учесника минског састанка на општи интеграциони потенцијал четири државе, тако тесно везане једна за другу, да најмањи покушај да се раскину ове везе претвара се у трагедију, што је и показала Украјина. Председник Русије је истакао:

Украјина, као што се зна, тесно је интегрисана у економски простор ЗНД. У суштини, упоредо с Русијом, Белорусијом и Казахстаном она је неодвојиви део великог јединственог привредног комплекса у свету који је стваран вековома. Компаније наших земаља су израдиле тесне кооперационе везе у свим базичним гранама: у горивно-енергетском комплексу, у нуклеарној енергетици, у хемијској индустрији, авиоградњи и машиноградњи, грађевинарству, пољопривреди. Успостављени су јединствени производни ланци. Формиране су читаве технологошке алијансе. Обим руског капитала у банкарском систему Украјине достиже 32%. Земље Царинског савеза су кључни трговински партнери Украјине са међусобном разменом од 50 милијарди долара. На тржиште Царинског савеза одлази 30% украјинског извоза. И треба отворено рећи да су то, углавном, испоруке у Русију. Формирана је солидна правна база сарадње, већ у савременим условима.

Штета по руску економију од реализације споразума Кијева и Брисела може да достигне преко 100 милијарди рубаља, губитке ће сносити и Белорусија, и Казахстан. Русија у тој ситауцији не може да седи скрштених руку и биће приморана да предузме узвратне мере, укинувши повластице за увоз из Украјине, подвукао је руски лидер. Украјина, сматра Путин, може да остане ускраћена за милијарде евра због одустајања од заједничких техничких норми са ЗНД и адаптације према стандардима ЕУ. Русија се нада да ће се западне земље с поштовањем односити према мерама које Москва предузима ради заштите своје економије, изјавио је председник РФ:

2011. године, у оквиру ЗНД, био је потписан споразум о зони слободне трговине. То се десило уз активну позицију саме Украјине. Управо она је била иницијатор споразума. Наставља се припрема Споразума о слободној трговини услугама, реализација државних наруџбина, цевододном транзиту. Према нашем мишљењу било би сврсисходно значајно увећати сарадњу. Ипак поставља се питање да ли је могуће да се све то постигне ако реално проради Споразум о асоцијацији Украјине са ЕУ. Русија је више пута указивала да усвајање од стране Кијева пуног обима захтева о тарифној либерализацији које садржи Споразум, прелазак на техничке и санитарно-ветеринарске норме ЕУ, неизбежно негативно ће се одразити на обим и динамику трговинско-инвестиционе сарадње у евроазијском региону.

Упоредо са тим Русија је расположена за дијалог. Како се чини, Москва је уверена да ће компромис бити пронађен, при томе овде ће прву виолину играти економија, а не политика, тим пре не доктринарство, сматра Владимир Путин:

Залажемо се за то да успоставимо тешњу сарадњу између ЕУ и Евроазијског економског обједињења, да започнемо тражење путева дотицања оба интеграциона процеса. Надам се да су сви учесници данашњег састанка присталице стратешког циља: стварања јединственог економског простора од Лисабона до Владивостока. Русија је спремна да разматра све варијанте наше сарадње, засноване на поштовању узајамних интереса. Спремни смо да разменимо мишљења о акутној кризној ситуацији насталој у Украјини, која се не сме разрешити путем даље ескалације војног сценарија, без уважавања насушних интереса Југоистока и без мировног дијалога са његовим представницима.

Атмосфера минског састанка омогућава експертима да тврде да актуелна есклација међународне напетости може да буде превладана. Шефови држава су се суздржали од ефектних изјава, пошто су расположени за озбиљан рад на превладавању актуелне кризе. То улива наду да ће Украјина стећи дугоочекивани мир, а евроазијски простор добити нови стимуланс за свој развој.
опширније: http://serbian.ruvr.ru/2014_08_27/Nova-nada-za-Ukrajinu-4861/