Москва спрема контрасанкције

Федерализација Украјине, гаранције за неприступање НАТО-у и значајно поправљање положаја рускојезичног становништва нису неприхватљиви услови за здраворазумске људе у Европи

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Ситуација на ратишту у Новоросији се компликује. Пре свега за оружане формације из Кијева, с обзиром да су снаге самоодбране Донбаса и Луганска већ одавно прошле путем до пакла и назад, немилосрдно гоњене од бројније и боље опремљене украјинске армије. После повлачења из обруча у Славјанску и Краматорску, јединице под заповедништвом Игора Стрелкова збиле су редове и већ нанеле неколико озбиљних удара кијевским снагама. Почеле су и масовне предаје, а читави батаљони украјинске војске спас од сигурне смрти траже на територији Русије, земље коју њихови кијевски лидери називају агресором. Сведочења пребеглих војника, међутим, показују да Русија све њих прима крајње братски, хранећи их, лечећи и гарантујући им безбедност – све до повратка у домовину. Где их, по правилу, дочекују са кривичним пријавама због дезертерства.
[restrictedarea]

ПРЕЛОМ У ГЛАВАМА Москва пак на делу демонстрира принцип, који заступа одувек, да су сви грађани Украјине део истог, руског света, независно од тога да ли су, својевољно или не, доспели под утицај владајуће фашистоидне идеологије. То ствара прелом у главама многих обичних грађана Украјине, које већ деценијама убеђују да у Москви само сневају како да их све униште и поморе глађу. Зашто би их Русија уопште примала на своју територију када би могла, не трепнувши, да их остави новоросијским снагама да их заробе и елиминишу? Тако је почетком недеље забележен до сада најмасовнији прелазак границе, чак 438 војника, међу којима и 164 припадника Државне пограничне службе Украјине. „Русија нам је дала спас. Враћамо се кући са потпуно промењеним утисцима о руској армији и Русији“, кажу исцрпљени војници и истичу „братски пријем“ у суседној земљи. Они сведоче да су у последње две-три недеље остали без хране, горива и муниције, да су их надређени из Кијева прецртали из бројног стања и оставили у обручу који су приредиле снаге самоодбране. О карактеру војске Игора Стрелкова сведочи и то да нису желели по сваку цену да их униште. Све супротно од кијевских генерала и њихових западних саветника, који већ месецима немилосрдно сатиру све што им се налази на путу.
Како објаснити феномен масовне предаје украјинских војника? То је свакако велико изненађење за оне који прате искључиво кијевске и западне изворе информација, одакле се саопштава о великим успесима украјинске војске, непрекидним офанзивама, разбијеним терористима итд. Наравно, захваљујући великој количини савременог оружја и бројчаној надмоћи, Кијев је успео да заузме неколико насељених места, али по цену значајних жртава и у сопственим редовима и међу цивилима. Исто тако, настрадало је и доста припадника самоодбране, али треба знати да то махом нису професионални војници, већ рудари, сељаци и просто омладина, као и људи старији од 60 година.
Са друге стране, све више Украјинаца избегава позиве за регрутацију не само зато што их чекају глад, сиромаштво и смрт већ и због тога што тај рат не осећају као свој. Многе од њих било је лако намамити на протесте против бившег председника Виктора Јануковича бајкама о лагодном животу у „европској Украјини“. Сасвим друга прича је позив у рат, где треба убијати свог комшију, пријатеља или рођака. И озбиљно ризиковати сопствени живот. Побуниле су се и мајке, супруге и сестре мобилисаних војника, блокирају путеве, војне одсеке и административне зграде. Поврх свега, државна каса је потпуно опустела, новца нема, као ни руског гаса, а талас рестрикција и великих поскупљења већ је почео. А јесен и зима тек предстоје. Тиме се објашњава жеља Кијева да што брже и без обзира на жртве оконча сукоб и порази устанике, јер су ентузијазам и ресурси за вођење рата у великој мери исцрпљени.

ОДНОС СНАГА Истина, територија под контролом снага самоодбране преполовила се двоструко од почетка „антитерористичке операције“ Кијева. Устаници сада контролишу само оно што могу реално да бране и притом чисте преостале „џепове“ са остацима украјинских снага. Према подацима руске агенције „РИА Новости“, украјинске снаге наступају са седам батаљона, који броје око 40 000 војника, док су снаге Новоросије подељене у девет јединица са око 20 000 припадника. Кијевске трупе неупоредиво су боље наоружане и располажу авијацијом, разноврсном оклопном техником и вишецевним ракетним бацачима. Све то, изузимајући авионе и хеликоптере, имају и борци Новоросије, али у знатно мањој количини, што још од почетка рата њихову тактику чини дефанзивном.
Само украјинска Национална гарда признаје губитке од 332 погинула и 1 293 рањена, али то треба узети са резервом, јер је готово извесно да су губици много већи. Са друге стране, медији процењују да су устаници имали више од 1 200 погинулих, али је у овом случају танка линија између војних и цивилних губитака. Устаници су до сада изгубили само 10 комада тешке технике и то приликом повлачења из опкољеног Славјанска. Украјинска војска је изгубила 29 авиона, четири беспилотне летелице и 19 борбених хеликоптера, као и више од 509 транспортних и оклопних возила. Према подацима УН, изгубљено је 1 129 цивилних живота, а 3 442 је рањено, док је 230 000 житеља Доњецка и Луганска побегло у Русију и друге делове Украјине.
Руски експерти процењују да би украјинска армија ускоро могла да буде ојачана са још око 100 оклопних транспортера и тенкова из сопствених залиха, тактичким балистичким системима и преносним противавионским и противтенковским системима. Украјинци рачунају и на помоћ НАТО када је реч о оклопној техници и тенковима, али и о авионима, муницији, минобацачима и пешадијском наоружању. Из САД се очекују панцирни прслуци, прибор за ноћно осматрање, средства везе, термовизори, роботи деминери, радио-станице и прехрамбени пакети. Европске земље помажу Украјини јуришним авионима и транспортним хеликоптерима. Такође, Кијев може да рачуна и на хиљаду америчких војних инструктора и на још толико из приватних војних компанија. За све то, он је званично већ потрошио више од милијарду долара, а одобрено је још двоструко више у наредном периоду, а ова средства одузимају се од науке, просвете и здравства.
Чиме тачно располажу одбрамбене снаге Новоросије и каква би појачања и из којих извора могле да добију – руски експерти не наводе. Чињеница је да Стрелков и његове снаге заплењују много украјинске технике. Све то омогућује и покриће за дискретно снабдевање другим каналима. Међутим, против добро опремљене украјинске војске, која уз то добија и помоћ са Запада, неопходно је више савременог оружја, као и обучени људи који умеју ову технику да користе. То доводи Русију у деликатну ситуацију да такву помоћ мора да пружи ако не жели да Доњецк и Луганск падну и да се НАТО базе појаве крај Ростова и Севастопоља. Са друге стране, Москва и даље на располагању има „енергетско оружје“ у виду испорука гаса Европи. У условима наметнутих санкција са Запада, она може да одлучи да ову могућност искористи.

СНАГА „ЕНЕРГЕТСКОГ ОРУЖЈА“ Тако могу почети проблеми у испорукама, када Москва престане Кијеву да плаћа транзитну таксу за коришћење гасовода са образложењем да се најпре измири дуг од пет милијарди долара. Друго, могуће је и смањење испорука Европи, па и увођење „гасних санкција“, односно тотални прекид снабдевања. Не треба бити пророк па закључити какав би то изазвало колапс. Зато је многим европским земљама, а поготово Немачкој која веома зависи од руског енергента, у најбољем интересу да се украјинска криза и насиље што пре окончају. Федерализација Украјине, гаранције за неприступање НАТО-у и значајно поправљање положаја рускојезичног становништва свакако нису неприхватљиви услови за здраворазумске људе у Европи. У супротном, украјинско-европска криза најпре ће постати енергетска, а затим безбедносна.
Сукоби ће почети да се преливају у таква осетљива подручја као што су Кавказ, Молдавија, а могуће и на Балкан. Економска и политичка ситуација у читавој Европи постаће неиздржива, каишеви ће морати много јаче да се стежу, а буџети за одбрану да јачају. Чак ће и најразвијеније земље морати болно да засеку у социјално ткиво а штрајкови и отпуштања биће све чешћи. Посебно ће бити погођена немачка привреда, која је свих претходних година добро пливала – захваљујући одлуци Кремља да Берлину пружи највеће могуће повластице. Томе сада долази крај. Немачка, Француска, Италија и друге земље сада саме одлучују између покорности Вашингтону и европске, односно сопствене стабилности. Русија је за ту игру спремна – са огромним ресурсима, нуклеарним оружјем и крупним и поузданим партнером на Истоку, Кином, па ће санкције релативно лако преживети. Преживели су Руси и неупоредиво горе ствари у последњих сто година. Европа нека се припреми.
[/restrictedarea]