Почетна / Култура / Излог књиге: Од романа до живота

Излог књиге: Од романа до живота

Поводом новог, за јубилеј стогодишњице Великог рата приређеног, издања књиге „Јунаци ‚Српске трилогије‘ говоре“, која је претходила такође познатој и драматизованој књизи Антонија Ђурића „Солунци говоре“

Пише Владимир Димитријевић

Издавачка кућа „Прометеј“ из Београда објавила је књигу „Пробој Солунског фронта“ познатог српског писца и новинарске легенде „Политике“, Косте Димитријевића. У ствари,то је ново, за јубилеј стогодишњице Великог рата приређено издање књиге „Јунаци ‚Српске трилогије‘ говоре“, која је претходила такође познатој и драматизованој књизи Антонија Ђурића „Солунци говоре“. Дело је настало на основу казивања јунака славног Јаковљевићевог романа. Професор Драгослав П. Ђорђевић, др Синиша Ђаја и пуковник Светислав Крејаковић говоре како о својим ратним искуствима, тако и о начину на који је Јаковљевић њихове доживљаје уметнички обрадио. Како је својевремено записао критичар „Политике“: „Испуњена од прве до последње странице непосредним исповестима скромних јунака ‚Српске трилогије‘, књига Косте Димитријевића је значајан и веран докуменат о пробоју Солунског фронта, као и вредно пажње дело о методу Јаковљевићевог стваралачког поступка.“
Иначе, сам Стеван Јаковљевић Димитријевићу је рекао: „У ‚Српској трилогији‘ нема измишљених личности и догађаја, описани су сви моји ратни другови са којима сам делио добро и зло, па сам зато, да им се одужим, задржао у роману и њихова права имена.“
[restrictedarea]

ПРЕЋУТАНА ПРОШЛОСТ Данас изгледа невероватно, али у она, тобож „либерална“ времена, фељтон на основу књиге о јунацима „Српске трилогије“ био је забрањен у „либералном“ НИН-у. Фељтон је кренуо, и после другог наставка – крај. Зашто? Зато што је Компартија, за којом се „цијели народ креће“, устала против величања солунских бораца, називаних „солунашима“, помена српских војвода и команданта, престолонаследника Александра Карађорђевића. Ипак, Коста Димитријевић је успео да дело штампа 1971. и оно је, без икакве рекламе, распродато у пет хиљада примерака.
О том добу, у својим сећањима на Предрага Р. Драгића Кијука, који се усудио да књигу представи у Студентском културном центру где је радио као уредник трибине „Сведочанства“, говори сам Димитријевић: „Веома га је заинтересовала тада објављена моја ратна хроника ‚Јунаци Српске трилогије говоре‘, чије је штампање после другог наставка у старом НИН-у било политичком одлуком обустављено, нарочито због слике српских владара и војвода, тако да је чак издавач Радмило Стефановић одговарао пред Градским комитетом и био смењен. Поред поменутих јунака хронике, у петак 26. новембра 1971. године у 18 часова учествовали су на трибини ‚Сведочанства‘ књижевници Божидар Ковачевић, Благоје Живковић, Војислав Минић, др Тоде Чолак, као и аутор, док је Пеђа надахнуто изговорио поздравну беседу. А њега је, посебно, заинтересовао ратни дневник Ђорђевића, који је његов земљак Јаковљевић објавио у свом чувеном роману ‚Српска трилогија‘, као и дневник о освајању Кајмакчалана др Синише Ђаје док смо, касније, посетили и пуковника Крејаковића, присутног погибији великог јунака, војводе Вука, на Груништу. Деценију касније више од половине моје ратне хронике уврштено је у репрезентативни зборник ‚Голгота и васкрс Србије‘.“

КАКВИ СУ БИЛИ СРПСКИ ЈУНАЦИ? Професор Драгољуб П. Ђорђевић се сећао свог каплара Милована, коме је, јер је био прави представник српских сељака – хероја, проверавао борбени морал разговором. Каплар је сматрао да Срби „Швабурију” могу победити и ако нас савезници издају, и упркос надмоћном наоружању непријатеља – Срби су хероји јуриша, и чак ако нас потерају до сињег мора: на мору ће им помоћи „вранцуске“ лађе. А онда га Ђорђевић пита: „Шта ако те, док се укрцаваш на брод, погоди швапска авионска бомба?“ Милован, као из топа: „Могу и да ме убију непријатељи, па ми ипак ништа не могу, јер ја што знам – знам.“
Данас, кад смо пометени и самопорекнути, као да ни у шта нисмо сигурни, вреди се сетити каплара Милована и са њим поновити: „Могу да покушавају да нас сломе, али што знамо − знамо.“
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *