Да ли Москва мења тактику у Новорусији?

Држање руских званичника према устаницима на југоистоку Украјине није увек лако растумачити, али је појединим руским аналитичарима пошло за руком да саставе необичну и занимљиву теорију

Пише Зоран Милошевић

Кaдровске промене у Новорусији говоре да је Кремљ пошао на размену – добровољни одлазак оних који су били на курсу уласка Новорусије у састав Русије, за наставак подршке, наводи руски портал globalconflict.ru у чланку „Промене у Новорусији: Москва мења тактику“, од 19. августа.
Кадровске промене у руководству Доњецке Народне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР) сведоче о скривеним процесима. Да би се они разумели, потребно је погледати шта се догађало од почетка марта. Наиме, после повратка Крима у састав Русије, њено руководство је не једном изјавило да не намерава да припаја друге делове Украјине, а појаву грађанског рата тамо оценило је као „унутрашњи конфликт“. Друго, да је Москва хтела да изда Новорусију, она би одавно била згажена од украјинских фашиста. То значи да Кремљ има други циљ. Поставља се питање који.
[restrictedarea]

МОСКВА СЕ НАДА МИРУ На почетку сукоба руски медији су устанике називали „заговорницима федерализације“ и говорили да Украјина треба да изврши уставну реформу којом би се преобразила из унитарне у федералну државу. Но, последњи овакав став у руским медијима објављен је 26. јуна, истиче портал vesti.ru, што је повезано са састанцима неколико контакт група које су се бавиле решењем украјинске кризе и то је показивало да се Москва надала да би се проблем руског становништва у Украјини могао решити мирним путем. Но, сви мировни покушаји су пропали, дајући времена кијевској хунти да прегрупише војне снаге, мобилише резервисте и прими додатну помоћ од НАТО. Првог дана јула украјински фашисти су свом снагом кренули на руске устанике и после неког времена заузели Славјанск и околину. После тога, у руским медијима синтагма „заговорници федерализације“ је нестала. Зашто? Москва је схватила да хунта неће никада пристати на федерализацију Украјине и да ће водити рат до краја, што је захтевало и нови приступ Русије.
Наиме, циљ „антитерористичке операције“ Кијева на југоистоку Украјине, према анализи Национално-патриотских снага Русије и експерата Центра помоћи сународницима Фонда „Руски“ и Међународног центра за геополитичке анализе, која је објављена на порталу communitarian.ru, јесте наставак геополитичког напада САД са савезницима и избијање на руске границе. Да би се то остварило, потребно је: изменити свест становника Украјине, пре свега западних региона, у смеру агресивног антируског става; формирати на територији Украјине фашистички режим; успоставити контролу над гасоводом како би се стекао додатни геополитички утицај на Европску унију и Русију; имати повод за увођење НАТО армаде на територију Украјине; не дозволити мирно решење кризе на југоистоку Украјине ради увлачења Русије у војни конфликт, а ако то не успе, покренути војну акцију на Крим; довести на територију Русије „интернационалне“ борце из Сирије и Ирака. У случају да све ово није могуће, организовати хуманитарну катастрофу како би се покренуо милионски талас избеглиштва у Западну Европу и Русију.

НОВА ОФАНЗИВА ХУНТЕ Зато је Игор Стрелков 5. јула прегруписао све снаге устаника и изјавио да су спремни за одсудну одбрану Доњецка. Средином јула устаници наносе важне поразе украјинској војсци, али 17. јула је оборен малезијски авион, после чега су САД почеле отворено да дотурају оружје Кијеву под образложењем „борбе са терористима“. Хунта поново прелази у офанзиву, која се претворила у позициони рат. Почетком августа Русија је покушала да испослује нови договор, који је и изазвао последње кадровске промене. Наиме, већина руских олигарха не жели победу Новорусије, а они имају огроман утицај у друштву. Да је то тачно, посведочио је професор В. Ј. Катасонов, председник Руског економског друштва, објављујући на порталу communitarian.ru податке о приватном капиталу руских олигарха, и закључио да они новац износе у САД и ЕУ, на територију руских противника. При томе, руске банке саботирају препоруке председника Русије да то спрече. За пола текуће године руски олигарси су из земље изнели 417 милијарди долара, што је једнако целокупним девизним резервама. Такође, и физичка лица износе свој капитал из Русије. Само у првом кварталу 2014. изнели су 12 милијарди долара. Зато Катасонов сматра да у условима економског рата Централна банка и Министарство финансија раде против Русије, имитирајући заштитне мере, али их суштински не предузимајући.
Да би, дакле, Кремљ избегао конфликт са олигарсима, пошао је на компромис који значи да нема чврстог плана за Новорусију, већ да ће се све радити на основу тренутне ситуације, а на другој страни, олигарси неће подржати покушај државног удара, тј. смену актуелног председника Владимира Путина.
Кадровска решења прате ову руску политику. Наиме, човек који је заменио Стрелкова, Александар Бородај, није ништа изјављивао о стратешким циљевима ДНР, па ни о томе да она треба да уђе у састав Русије. На другој страни, Стрелков је изјављивао да се све може завршити тек када се истера хунта из Кијева.
Жеља Русије да Украјина крене федеративним путем није остварена и тренутно Москва даје до знања да би била задовољна и „посебним статусом“ ДНР и ЛНР у оквиру Украјине. Зато процес коначног формирања државних структура ових република није завршен (нема ни Народне банке као најважнијег индикатора независности) а то значи да Русија нема шта да призна.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА Уколико кијевска хунта не пође на компромис, Русија ће признати ДНР и ЛНР и то би био незаустављив процес. Зато је ново војно руководство Новорусије објавило свој план – стављање под контролу границе са Русијом до самог Азовског мора. У том смислу је и изјава министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, од 18. августа, цигла уграђена у тај план. Наиме, Лавров је изјавио „да Кијев поставља неразумне услове и води државу ка распаду“.
Блокада ДНР и ЛНР од стране украјинске војске изазвала је љутњу Москве, која је Кијеву дала последњу шансу да се све реши компромисом. Зато је Стрелков „отишао на одмор месец дана“, тачно колики је рок Кијеву да крене у преговоре. Но, кључни индикатор који ће показати да Москва иде ка признавању ДНР и ЛНР биће стварање Народне банке ових република. То је граница после које повратка нема, наводи Јевгениј Чернипев.
Према Патриотским снагама Русије, главни циљеви Новорусије су следећи (и они не смеју бити одбачени): онемогућавање извршења циљева кијевске хунте и очување Украјине у историјским оквирима руске, евроазијске цивилизације. Да би се то постигло, потребно је разобличење хунте као фашистичког режима и стварање услова за слободно изјашњавање народа Украјине; успостављање економских односа на бази заједничке користи, те стварање услова за несметану доставу гаса у Западну Европу; учвршћивање ванблоковског статуса Украјине уз гаранције Русије, Немачке и Француске.
Да се политика Москве „ломи“ и да још нема коначног става, сведочи и утицајни белоруски портал imperiya.by, који је објавио чланак 15. августа, поводом оставки Стрелкова и Бородаја, о новој стратегији Кремља. Све је почело 11. маја када је организован референдум о самосталности ДНР и ЛНР, који су припремиле снаге повезане са украјинским олигархом Ринатом Ахметовим. Смисао референдума је био у томе да доњецки клан преузме потпуну власт у региону и тако уцени Кијев да пође на економске „уступке“. Ту Ахметоваљеву групу предводио је Губарев, а у Луганску Болотов. Кијев је мирно посматрао шта се догађа, јер је знао да су у игри „економске привилегије“, а не стварни сепаратизам. Но, ненадано се умешао Игор Стрелков са својом групом која није бројала више од 100 људи, а која је 12. маја заузела полицијску станицу у Славјанску. Ова група је била искрени противник хунте у Кијеву. Тако се догодио референдум 11. маја, а 12. маја преврат Стрелкова, којим је из власти одстранио Ахметова (Губарев је потом пришао Стрелкову, а његова улога је била одлучујућа јер му је ауторитет у Доњецку био неприкосновен). Тако се власт у новој републици нашла у рукама двојице старих другова – Стрелкова и Бородаја.

ДУГИН ОПТУЖУЈЕ Но, да би се државност Новорусије утемељила, било је потребно да реалну власт преузму људи рођени на територији Новорусије, а не у Русији (тамо су рођени и Стрелков и Бородај) − зато су морали да оду. Такође, саопштење Министарства спољних послова Русије од 22. августа говори да се Русија не мири са дискриминисаним положајем Руса на југоистоку Украјине, што значи да нису у праву критичари политике Москве да је предала Новорусију. Наиме, познати руски геополитичар и донедавни професор Универзитета „Ломоносов“, Александар Дугин, огласио се у листу „Свободнаја преса“, 22. августа, и за застој подршке Новорусији оптужио Владислава Суркова, иначе познатог идеолога (аутора концепције „суверене демократије“) и блиског сарадника председника Русије. Сурков је, према Дугину, започео кампању дискредитације идеје о увођењу руске војске у Новорусију. Његови људи су преко друштвених мрежа почели деструктивну делатност и тако изавали вештачки сукоб између лидера Новорусије, пре свега ширећи интриге. „Сурков је радио против ‚Руског пролећа‘ и постепено, све више и више успевао у томе. Потом је послао своје људе у Новорусију да даље муте ситуацију.“ Тиме је и Путина довео у веома незгодну ситуацију, јер ако лидере Новорусије принуде да се покоре Кијеву, то ће бити катастрофа за Русију, али и за председника Путина лично.

______________________________________________________________________________

Губици хунте
Према информацијама које је саопштио потпредседник Народног фронта „Новорусија“ Владимир Рогов, до 15. августа снаге кијевске хунте имале су губитке који износе 23 438 људи, од тога погинулих и рањених 14 378, заробљених 158 и око 9 000 дезертера.
[/restrictedarea]