Билдерберг у раљама куке и мотике

Под паролом „Даље од нас! Италијани бране свој Устав и демократију“, новоосновани покрет „Суверени италијански народ“ и посланици „Покрета пет звездица“ 14. јула ове године предали су тужбу Јавном тужилаштву у Риму против „Билдерберга“ због грубог кршења члана 18. италијанског Устава, по којем се забрањују тајно удруживање и конспиративно доношење одлука од јавног значаја за државу

За „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Tајни састанци финансијске и политичке западне елите, од чијих одлука зависе судбине милиона људи, за италијанске медије су пуних 60 година били атрактивни колико и седнице кућног савета и прославе годишњица матуре у некој дубокој провинцији. О „Билдербергу“ се ћутало, од „Билдерберга“ се зазирало, све док Јавном тужилаштву у Риму није стигла тужба против овог ексклузивног клуба и то због субверзивног деловања, тајног удруживања и конспиративног доношења одлука од јавног значаја за народ и државу.
Доскора, већина Италијана никада није чула за „Билдерберг“. Они ретки који су нешто начули углавном су из предострожности зазирали од овог „врућег кромпира“ и попут хероине из филма Рајка Грлића, Штефице Цвек, упорно понављали: „Не бих се хтела мешати.“ Поготово што се „новинарска послуга“ потрудила да свакога ко је покушао да се мало озбиљније позабави суштином деловања на овим елитним састанцима одмах исмеје и прогласи за опасног чудака који верује у манијакалне теорије завере о тајним друштвима која бирају председнике, кроје ратове, руше владе и уништавају националне валуте (а у својој агенди имају зацртано стварање глобалне, строго контролисане полицијско-електронске државе где ћемо, наводно, сви бити само послушно робље!) Међутим, званичне медијске глупости и сервиране лажи почеле су да губе омамљујући ефекат када се „кука и мотика“ од муке пробудила и схватила да стварност све више личи на црне прогнозе оних који су својевремено упозоравали на опасност од конспиративног деловања билдербершке аристократије.
[restrictedarea]

САВРЕМЕНА „ПОБУНА МАСА“ Под паролом „Даље од нас! Италијани бране свој Устав и демократију“ новоосновани покрет „Суверени италијански народ“ и посланици „Покрета пет звездица“ су 14. јула ове године предали тужбу Јавном тужилаштву у Риму против „Билдерберга“ због грубог кршења члана 18. италијанског Устава, по којем се забрањује тајно удруживање и конспиративно доношење одлука од јавног значаја за државу. А какве су до сада биле одлуке, довољно говори чињеница да је некадашња пета економска светска сила, после низа наметнутих „спасоносних реформи“, доведена до просјачког штапа. Посланица Тизијана Чиприни је директно оптужила Марија Монтија, Марија Драгија, Романа Продија, Хермана ван Ромпеја и Хозеа Мануела Бароза за подривање уставног поретка Италије и одузимање суверенитета њеним грађанима јер су својим деловањем изазвали серијско произвођење кризе где свака економска активност данас може да произведе само дуг који је немогуће отплатити стога што се сваког дана прогресивно увећава; италијански јавни дуг износи 2.170 милијарди евра, са тенденцијом месечног раста од 20 милијарди евра! На тај начин, експоненти „Билдерберга“ су створили повољну климу и дали зелено светло финансијско-банкарској елити да слободно контролише и пљачка стратешке секторе економије, демонтира социјалну државу и да тако доведе Италију у позицију колонијално-дужничког ропства из којег се више не назире излаз. Иначе, Чипринијева је пролетос упозорила Романа Продија, бившег премијера „заслужног“ за улазак Италије у еврозону, да ће ускоро морати да објасни народу зашто га је својевремено перфидно лагао када је обећавао да ће резултати преласка са лире на евро бити спектакуларни: сви ће радити један дан мање, а зарађивати као да су радили један дан више. Када је замољен за коментар, Проди је, са невиђеном ароганцијом, одговорио: „Па, шта имам да кажем!? Ближи се време ручку. Дакле… ха-ха-ха! Буон апетито!“
Имајући у виду основане сумње да су политичке елите данас само продужена рука свемоћних финансијско-банкарских лобија окупљених око групе „Билдерберг“, да су традиционалне политичке странке нестале и да данас на власти имамо само једну странку − Савез међународних лажова и лопова − подносиоци тужбе захтевају да јавни тужилац утврди следеће чињенице: По којим се критеријумима бирају учесници билдербершких годишњих састанака? Да ли на билдербершким окупљањима постоји јединствени ниво разговора или пак постоје и они тајни, резервисани само за одабране учеснике? Да ли се политичари позивају на састанке „Билдерберга“ само да би добили „домаће задатке“ од својих ментора − финансијских магната, банкара и председника великих корпорација? Зашто политичари морају да прихвате билдербершко правило о строгој тајности, и то под претњом удаљавања са скупа, ако је њихово присуство искључиво усмерено на разговоре о заштити јавних интереса земље из које долазе? Зашто се све одвија у тоталној тишини и зашто је медијима забрањено да извештавају о састанцима групе „Билдерберг“? Подносиоци тужбе наглашавају да конспиративно учествовање италијанских политичара на овим састанцима не може да се оправда „правом на приватност“ с обзиром да се не ради о приватним релаксирајућим сусретима старих пријатеља који се окупљају да уз необавезно ћаскање нешто фино поједу и попију. Поготово зато што политичка функција није нека богом дана привилегија, већ искључиво обавеза и одговорност према грађанима који, у складу са чланом 21. италијанског Устава, имају право да буду упућени у све активности својих представника, поготово уколико се ради о званичним састанцима на високом нивоу где се одлучује о судбинама милиона људи.

МАЛЕ ТАЈНЕ ВЕЛИКИХ КАРИЈЕРА Подносиоци тужбе захтевају од јавног тужиоца Ђузепеа Пињатонеа да испита и позадину „бројних великих каријера“, с обзиром да постоји основана сумња да су многи на престижне јавне функције постављени директно од Управног одбора групе „Билдерберг“ и то само са једним задатком: да извршавају директиве билдербершке куполе и производе још већи хаос и кризу. У тужби се спомињу и звучна имена чије су се каријере винуле у небеса управо после учествовања на састанку „Билдерберга“. Посланица Чиприни се стога пита да ли се овде ради баш само о пукој случајности и у тужби наводи следеће врло чудне коинциденције: анонимни гувернер Арканзаса Бил Клинтон, после учешћа на састанку „Билдерберга“ 1991. Године, већ 1992. постаје председник САД-а; непознатог Тонија Блера „Билдерберг“ 1993. позива на годишњу скупштину и он већ следеће године постаје лидер енглеских лабуриста, а 1997. енглески премијер; Џорџ Робертсон 1998. одлази на састанак „Билдерберга“, а 1999. бива именован за генералног секретара НАТО; Ангела Меркел позвана је маја 2005. на скуп „Билдерберга“, а у септембру је постала немачка канцеларка; Херман ван Ромпеј 12. 11. 2009. одлази на приватну вечеру са председником „Билдерберга“, виконтом Етјеном Давињоном, у дворац Вал Душес у близини Брисела и 19. 11. 2009. године једногласно је изабран за председника Европског савета. Бившег италијанског премијера технократске владе Марија Монтија, иначе члана Извршног одбора групе „Билдерберг“, Трилатералне комисије и Аспен института и једног од водећих људи инвестиционе банке Голдман Сакс, подносиоци тужбе директно оптужују за уништавање италијанске економије и социјалне државе стога што је за време мандата експресним декретима донео низ мера које су биле искључиво у интересу банкарских елита окупљених око групе „Билдерберг“. У оптужници стоји да су поменуте мере довеле до вртоглавог пораста јавног дуга, незапослености и социјалне нестабилности у држави. На подужем списку налазе се и имена Романа Продија, бившег европског комесара и италијанског премијера у два мандата, иначе члана Управног одбора „Билдерберга“ и консултанта Голдман Сакса; затим Марија Драгија, председника Централне европске банке, иначе члана моћног банкарског лобија, „Групе 30“, која окупља светску банкарску елиту из Голдман Сакса. Званично, овај банкарски крем бави се експертским студијама које би требало да допринесу „оздрављењу светских финансијских тржишта“. Али, судећи по резултатима, постоји основана сумња да је њихова примарна активност управо вештачко изазивање финансијских криза, финансијско упропаштавање суверених држава и њихово довођење у класично дужничко ропство, о чему најбоље сведоче примери Грчке и Италије. Марио Драги је 2009. године учествовао на састанку „Билдерберга“. Занимљива коинциденција: исте године састанку присуствује и Кристин Лагард. Да ли баш случајно, 2011. Драги постаје директор Централне европске банке, а Лагард директор ММФ? Енрико Лета био је једини италијански политичар који је 2012. позван да учествује на годишњем скупу „Билдерберга“, а већ следеће године постао је премијер. Занимљив је и случај Еме Бонино, која је после учествовања на билдербершком скупу 1995. именована за европског комесара за хуманитарна питања и од некадашњег ватреног пацифисте преко ноћи постала један од најватренијих заговорника бомбардовања Србије. Иако је на изборима 2013. са својом Радикалном странком освојила свега 0,20 одсто гласова, премијер Лета је на опште чуђење италијанске јавности именује за министра иностраних послова.
Како се чланови групе „Билдерберг“ налазе на челу моћних инвестиционих банака, агенција за рејтинг и финансијских института, тако да су у позицији да одобравају кредите, одређују камате, ниво штампања новца, вредност валута, злата и стратешких сировина, по подносиоцима тужбе постоји бојазан да они својим одлукама могу директно да утичу на политички и финансијски суверенитет народа и држава и да их потпуно потчине мондијалистичкој елити. У тужби се наводи изјава Дејвида Рокфелера из 1991. године: „Свет је спреман за универзалну светску владу. Наднационални суверенитет интелектуалне и банкарске елите свакако је бољи од националне аутодетерминације која припада прошлости. Налазимо се врло близу глобалне трансформације. Једино што нам сада треба јесте једна права глобална криза и нације ће из очаја без проблема да прихвате Нови светски поредак.“
Према овим апокалиптичким речима господина Рокфелера, изгледа да је у праву Миле Кекин из „Хладног пива“ када упозорава да „данас више ништа није свето и да је све само бруто-нето“. А један анонимни коментатор са блога Тизијане Чиприни поручује да никада нећемо сазнати праве одговоре и пронаћи праве излазе из проблема ако претходно добро не схватимо прави смисао свега што нам се припрема. Како ствари стоје, за логику Штефице Цвек: „Не бих се хтела мешати“, нажалост, више немамо времена.
[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Sjajan tekst, kao i svi tekstovi gospodje Marine Mustovic

  2. Ne mora covek da bude u tajnoj grupi, a da vodi tajnu politiku i da zemlju gura na koloseke kojima ovaj narod nikada ne bi krenuo. Uzmimo samo primer tajnih Labusovih sastanaka u Londonu o zatvaranju nasih i uvodjenju u poslove zapadnih banaka. To ne spada u tzv. tajnu diplomatiju, vec u ekonomsko podrivanje zemlje koje vodi njenom rusenju cega smo sada svedoci. ALi, g. Labus je, evo, savetnik. Ako pratite nacin na koji se uspostavlja sistem neoliberalnog kapitalizma videcete da se to sve odvija daleko od parlamenata i nadleznih organa. Tako je izigran Leh Valensa, tako je Jeljcin dekretima sproveo tajne odluke Dzefri Saksa, Gajdara i Cubajisa, a kada se ruska Duma pobunila, okrenuo je tenkove da bi odbranio zapadne tajkune da ne stave Rusiju u dzep. Mozda je Dzefri Saks Bilderbergvac, ali to nije bio Jeljcin. Sada, da imamo novinarstvo na nivou Marine Mustovic znali bismo ko se nas i kako druzi sa Bilderbergovim vampirima koji pored probranih zakuski i skupocenih vina piju krv narodima, sto gurajuci ih u ratove, so u ropstvo (ali, i tu su probiraci. Trenutno im se ne dopadaju ruski lesevi u Ukrajini, pa cute o njima kao zaliveni). Evo, predlazem da pokrenemo novinarsko istrazivanje KO JE U SRBIJI BILDERBEGOVAC ILI TRILATERALAC (osim Tahira Hasanovica), da utvrdimo sta su uradili protiv ove zemlje i da, kao sav normalan italijansko-evropski narod tuzimo taj kriminalni olos svojim sudovima za tajno udruzivanje protiv drzavnog uredjenja ili protiv bezbednosti gradjana ili vec sta… Neka PECAT bude medijski promoter i pokrovitelj ove akcije. A, Marini Mustovic porucujem da nastavi da nam otkriva tajne orvelovskog dzet seta pre nego se domognu svih eugenickih sredstava u borbi protiv ljudi koji zele da zive u bratstvu, jednakosti i slobodi. Marina, hoce li legalizovati brak robota i ljudi i kada?

  3. Добра је та идеја да се туже они који мисле да су недориљиви.
    Било би добро да постоји велики новчани фонд за прогон тих богаташа који мисле да финасирање рата, болести, депопулације, вакцина, револуција, “реформи”, наркоманије, тероризма…је за њих некажњиво.
    Треба најпре кроз бројне процесе тражити откривање власништва у неким фондовима и банкама који су у офшор зонама. Тада ће се знати ко контролише светско богатство.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *