Тренутак истине српске неутралности

Пише Никола Врзић

Да ли ће евроатлантски пријатељи Србије – они пријатељи који су нас пре 15 година бомбардовали касетним бомбама и осиромашеним уранијумом – искористити обарање малезијског авиона над Украјином да Србију натерају да одустане од борбе за сопствени државни и национални интерес?

Мало до нимало пажње у српским медијима добила је прошле недеље вест да Европски савет – који чине шефови држава и влада 28 чланица Европске уније – у среду 16. јула увече није успео да изабере новог високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност, наследника шармантне и женствене баронесе Кетрин Ештон. Вест није добра зато што на место Ештонове није дошла Федерика Могерини, италијанска шефица дипломатије којој су скандинавски, балтички и источноевропски евроатлантисти замерили на превеликој попустљивости према Русији („Нећу подржати особу која је за Кремљ“, казала је отворено литванска председница Далија Грибаускајте) али је ипак довољно добра већ и самим тим што о тврдим евроатлантистичким кандидатима на месту исте такве баронесе Ештон није озбиљно ни разговарано. При чему нам (досадашња) неспособност Европске уније да због руске сенке (или је сенка заправо америчка?) формулише заједнички став, чак и око толико унутрашњег питања као што је избор високог представника Уније за спољну политику и безбедност, буди извесну наду да ни њен притисак на Србију неће моћи да буде јединствен као што смо навикли, због чега ћемо можда и успети да избегнемо улазак у онај тамни вилајет из народне приче, где ћемо се неизбежно кајати шта год да изаберемо а имаћемо да бирамо између две међусобно искључујуће позиције…

 

ПРИТИСЦИ У сваком случају, притисци на Србију несумњиво следе. Повод им је Русија, битка ће се бити за самосталност Србије, а њен исход неће понајмање зависити од (не)успеха Европе да се еманципује од оних утицаја Сједињених Америчких Држава који нису у њеном интересу, а таквих је све више…

Најпре о притисцима.

У уторак, „Информер“, са добрим везама у врху власти, јавља да „ЕУ тражи да заратимо с Русима: Авион руши Србију“. „Уцена Брисела: Москва или ЕУ, нема више неутралности“, алармантно ће овај лист: „Европа ће ускоро захтевати од нас да јавно осудимо проруске побуњенике који су наводно срушили малезијски авион у Украјини и да што пре уведемо санкције Русији… То што би Србија тако потпуно срушила своје добре, савезничке односе са Русијом, лидере ЕУ уопште не занима.“ Па цитира свог саговорника, „другог човека најмоћније западне амбасаде у Београду“ у коме препознајемо другог човека америчке амбасаде, који праведнички заповедно каже да је „истекло време српске неутралности“: „Ово више није политика, ово је елементарно питање добра и зла, злочина и казне. Ако Србија хоће у ЕУ, она напросто мора да се одреди према овако крупним питањима. Ту више нема никакве приче…“ И, завршавајући претњом, извор поручује: „Србија може и да то не уради, али онда више неће моћи да рачуна на подршку Запада. Ако српска елита одлучи да се потпуно окрене Москви и то је у реду, али ви морате бити свесни последица такве одлуке…“ Истог дана, тог уторка, и други таблоид, „Блиц“, јавља да „пад малезијског авиона у Украјини утиче на нашу спољну политику: Србију очекују нови притисци Брисела и САД“. „Србија је све мање у позицији да балансира и остане неутрална… Позиција Србије је изузетно отежана после рушења авиона и биће све тежа уколико се односи Запада и Москве буду додатно заоштравали.“ У уторак и ТВ „Пинк“ јавља: „Само у претходна 24 сата премијер Александар Вучић добио је од два светска центра политичке моћи ултиматум да Србија осуди Русију због недавних догађаја у Украјини и учествује у додатном притиску на Русију, укључујући и санкције. Упркос свим Вучићевим образложењима о значају добрих економских односа и важности руских инвестиција за Србију, пре свих ‚Јужног тока‘, оба центра моћи нису показала разумевање за српске привредне и економске интересе.“ А у среду и „Новости“ понављају, и то на насловној страни, ту страшну реч „ултиматум“: „Притисак водећих земаља ЕУ и САД да се одредимо према Москви: Ултиматум Србији. Санкције Русији до 1. септембра.“ И у поднаслову: „Жестока офанзива дипломата на Вучића да окрене леђа Путину. Немају разумевања ни за наше економске аргументе.“ „Србија до 1. септембра мора да се изјасни: да ли ће да уведе санкције Русији и тако се придружи државама Европске уније, или ће да задржи садашњу неутралну политичку позицију према сукобима у Украјини“, јављају „Новости“.

[restrictedarea]

Информације до којих је „Печат“ дошао, додајмо, потврђују ове тврдње „Информера“, „Блица“, „Пинка“ и „Новости“. Њихову додатну, посредну потврду проналазимо и у томе што је, само дан након пада малезијског авиона, (одлазећа) Европска комисија „препоручила Србији да обустави рад на изградњи ‚Јужног тока‘ док тај пројекат не буде у потпуности хармонизован са законодавством ЕУ“; а потврда се налази и у овонедељној изјави амбасадора САД у Београду Мајкла Кирбија да „САД поштују традиционално пријатељство Србије и Русије“ али да „свет неће поздравити неосуђивање угрожавања територијалног интегритета Украјине“, чиме је практично изговорио заповест да осудимо Русију, уз претњу последицама („свет неће поздравити…“) ако заповест не послушамо.

Одакле долазе притисци о којима говоримо? Два извора су очигледна: САД и Европска комисија која је и раније, како је „Печат“ већ писао, у вези са „Јужним током“ више наступала као заступник америчких а не европских интереса. О томе, уосталом, сведочи већ и то што су, упркос њеним забранама, у посао око „Јужног тока“ ушли, и из њега се не повлаче, и Мађари, и Аустријанци, и Словенци, и Италијани, Французи, Немци… Бриселу и Вашингтону, као извор притиска на Србију после обарања малезијског авиона, треба придодати и Лондон – подсећамо да су у кампањи неутемељених оптужби за цензуру интернета предњачили Американац Кирби и Британац Мајкл Девенпорт, представник ЕУ у Србији – али шта је са осталим европским адресама које су важније од других европских адреса? Берлин, Париз, Рим? Судећи по томе што лидери Немачке, Француске и Италије нису показали ни приближан ентузијазам у приписивању одговорности за обарање авиона над Доњецком Владимиру Путину и Русији, као што су то моментално учинили и Вашингтон и Лондон, а уз то су засад одолели трансатлантском притиску да значајно пооштре санкције Русији, тешко је претпоставити да су злочин над Доњецком искористили за притисак на Србију. Осим ако Берлин, Париз и Рим не дођу до закључка да је притисак на Србију одличан начин, јер их ништа не кошта, да ојачају нарушено евроатлантско јединство у акцији. Такав сценарио није незамислив а Србију би довео у заиста незгодну ситуацију да бира између незадовољства Западне Европе и Русије, у онај тамни вилајет где нема доброг избора.

 

ОДГОВОР НА ПРИТИСКЕ У сваком случају, захтев да одсечемо здраву грану на којој седимо – а то су, данас, политички и економски односи са Русијом – пред Александром Вучићем, и земљом коју вољом њених грађана он води, отварају перспективу о којој је пред крај свог живота, очигледно изгубивши многе илузије током две године проведене на челу српске владе, говорио Зоран Ђинђић поводом дипломатске борбе коју је повео за Косову и Метохију: „Ја сам онај свој кредит који имам за ових последњих десетак година, као један демократски политичар на Балкану, ставио на тас, за једну ствар за коју мислим да је од државног и националног интереса. Ако моји пријатељи у свету кажу:‚ Е сад си нас разочарао‘, онда они нису моји пријатељи. Јер, ако ја кажем: ‚Мени је једна ствар важна, и за моју земљу је важна и подржите ме у томе‘, а они кажу: ‚Не, ми те подржавамо само у ономе што је за нас важно‘, онда то нису пријатељи.“

Какав ће бити одговор Александра Вучића пријатељима који то нису?

Одговор би могао да буде садржан већ и у најави званичне посете председника Русије Владимира Путина Србији, 19. октобра.

Експлицитнији одговор изрекао је сам Вучић ове среде: „Влада Србије води политику ЕУ интеграција, добила је поверење грађана Србије и да води политику добрих односа и са Руском Федерацијом и влада Србије ће такву политику и да води.“ И притом је додао да на ултиматуме неће пристати: „Нико са мном не разговара на тај начин, а ја пре нећу да будем председник српске владе него да тако нешто дозволим.“

Овaj је одговор на интересантан начин зачињен у среду, када је Вучић одлучио да јавно одреагује на критику америчког амбасадора Кирбија да Србија није експлицитно подржала територијални интегритет Украјине, укључујући и Крим, већ је само начелно подржала интегритет свих чланица Уједињених нација. Вучић је Кирбију у отвореном писму – што овде заправо и јесте од највећег значаја – поручио да не говори истину („Печат“ је својевремено већ упозорио на експлицирање српске подршке територијалном интегритету Украјине, изражавајући притом наду да је то и најдаље што ће Србија отићи у погледу украјинске кризе) после чега је добио извињење („Жао нам је због грешке.“) амбасаде САД у Београду.

Само по себи се разуме да се значај ове епизоде не своди на терање мака на конац, већ њен значај лежи у чињеници да је до оваквог јавног сукоба уопште и дошло; ето, коначно, једне критике западног амбасадора после које се нисмо, по рефлексу, посули пепелом него му јавно одговорили. Наравно, сасвим је илузорно притом помислити да ће ова ситна победа имати много утицаја на оно што ће Вучићу бити приређено буде ли наставио, како најављује, да истрајава на садашњој, формално неутралној али тиме заправо антиамеричкој позицији неосуђивања Русије. Споменути хор оптужби за цензуру под покровитељством њихових екселенција Кирбија и Девенпорта, како смо већ анализирали на овим страницама, био је тек показна вежба за оно што би могло да уследи; а то укључује и мобилизацију туђих сарадника унутар наше власти – барем два или три министра из актуелне владе у „Викиликсовим“ су депешама демаскирани као доушници америчке амбасаде, а колико ли је тек сличних на нижим нивоима власти – и окупљање оне опозиције којој ниједна издаја земље није сувише гадна ако ће јој омогућити долазак на власт, у шта смо се уверили 2008, и мобилизацију независних медија који су српски само утолико што излазе на српском језику, и економске уцене ММФ-а и Светске банке, и оне страшне претње заустављања евроинтеграција Србије…

Насупрот свему томе, издржи ли, Вучић иза себе нема само ону већину с којом је добио парламентарне изборе, и не само прозападну опозицију у заслуженом расулу због онога што нам је урадила са земљом, већ би морао да има и много значајнију, и политичку и економску, подршку Русије.

Укратко, пред Вучићем ће се, наставе ли догађаји око Украјине да иду овим током, разјапити избор. Избор између Србије као колоније евроатлантског интереса, која је одустала од сопственог интереса, и Србије која се за тај свој интерес бори.  Свакако да тај избор неће бити лаган, али исправно решење је само једно, уз сва искушења и евентуалне компромисе које ће оно са собом носити.

 

ОСЛОБАЂАЊЕ ЕВРОПЕ? Ситуација, ипак, није баш толико црно-бела колико се то на овлашан поглед чини. Упоредо са српском борбом за сопствени интерес одвија се и много значајнија борба Европе са њеним великим партнером са оне стране Атлантског океана. Прошле среде, усред америчког јавног притиска да уведу оштрије санкције Русији, европски шефови држава и влада практично су одбили то да учине. Уследио је четвртак, обарање малезијског авиона и нови, драстично појачани повици из Америке да су оштрије санкције сада апсолутно нужне. То је и била главна тема састанка ЕУ шефова дипломатије, одржаног овог уторка. Исход сумира, уместо нас, лондонски „Фајненшел тајмс“: „Борба око санкција показала је да су дубоке поделе око Русије остале чак и после обарања лета МХ-17… Европски шефови дипломатије нису успели да се договоре око нових санкција против Русије због њене наводне улоге у обарању МХ-17, упркос жељи Британије, Шведске и групе источноевропских земаља да се Кремљу уведе ембарго на оружје… Министри су уместо тога затражили од ЕУ званичника да скицирају шире мере – али само ако Русија не буде сарађивала са Западом у будућности…“ „Министри су“, надовезујемо на „Фајненшел тајмс“ оцену Гевина Хјуита, Би-Би-Сијевог уредника за европска питања, овог уторка „отворили могућност за увођење оштријих економских санкција на секторе оружја, енергетике и финансија, али ЕУ је заправо добила мандат да то учини још у марту. Да би се отишло даље (са санкцијама) потребан је још један Европски самит, а једногласност ће тешко бити постигнута.“ Ипак, наводи Хјуит даље, „има знакова да канцеларка Ангела Меркел заоштрава своје ставове. Рекла је да је време да се имплементирају нове санкције, и речено је да се она приближава позицији Вашингтона.“ Али Хјуит одмах потом додаје и ову важну напомену: „Италијани су нам омогућили поглед изнутра. Њихов министар економије Пјер Карло Падован је рекао: ‚Недавни немачки економски подаци показују да је европска економија много слабија него што се очекивало пре шест месеци, и даље економске санкције против Русије биле би проблем за све стране.‘“

Питање од милион долара у овом тренутку је, отуда, да ли ће остати истрајне европске земље које се противе заоштравању санкција Русији и погоршању сопствених економских изгледа. То је она кључна битка, на коју утицаја ми у Србији немамо а од које ће умногоме зависити и наша судбина. Добар показатељ смера којим иде ЕУ добићемо, ако не пре, а онда за нешто више од месец дана, 30. августа, када ће Европски савет поново покушати да изабере наследника Кетрин Ештон.

А на крају, уз много мудрости и још више одважности и постојаности и извесну количину среће, можда и нећемо проћи баш сасвим онако како страхујемо…

[/restrictedarea]

15 коментара

  1. Molim našu vladu da učini bguugodno delo i da otera
    Amere i Engleze iz Srbije!U ostalom zašto su nam potrebni?
    Ubijaju nas,truju nas,otimaju nam Kosovo i Metohiju,zatrovaše
    nam njive i livade, brda i doline,šume i potoke, ozdraviti nam neće pune četiri hiljade godina!Zašta će nam oni,neka ih đavo nosi!

  2. Narod koji ima sopstveno mišljenje,Amerika njegovo pogubljenje gleda bez žaljenja,a njegovo tijelo baca pred pse.Kad kažem Amerika mislim i EU jer se ne zna čiji je mač strašniji a pogled uplašeniji od pomena riječi RUSIJA.Još ako je ona Putinova i Velika i moćna,ondaje logično da gomila miševa buši nove rupe u strahu od stoglave mačke.Jedna rupa više i jedna glava manje za Zapad odnosno Rusiju je upravo Srbija.Samo pristati na providnu ucjenu i pristati na otkidanje nokta od mesa ,ruke od tijela značilo bi,kako kaže Berdjajev,na pristanak nasilnog snošenja a ne silaska s krsta.Ko i sa kakvim pravom uopšte ima pravo da razmišlja,odugovlači,prolongira ultimatume Zapada o sankcijama Rusiji.Oni koji su nas samo prije petnaest godina ubijali svim mogućim sredstvima,oni koji su oteli svetu srpsku zemlju Kosovo,oni koji su Srbima za vijekove zatvorili vrata Hrvatske u kojoj su bili konstutivan narod,oni koji su od naših generala i državnika napravili veće zločince on nirnberških krvnika,oni koji nas časte”učestalim nebeskim kišama” i ultimativno nam poturaju zaprašene krompire i šljive,oni koji srpski narod nazivaju genocidnim…oni…Amerika,Velika Britanija,NJemačka koji su nas ponižavali,karakterisali za balkansko ludo pleme,zemlju za istovar uranijuma i iskaljivanje bijesa kada ni na jednom dijelu zemaljske kugle nije bilo mogućnosti za tako nešto,oni traže da osudjujemo braću po vjeri,hrišćansku pravoslavnu majku,kuma na krštenju,spasitelja naših dobrano razrušenih temelja.
    Ostavimo i to sve po strani.Možemo li zamisliti da će onaj ridji britanac ili naduvani hamburgeramerikanac ikad osjetiti bol ili grižu savjesti ako srpski narod bude polugladan.Da li će mo u tom slučaju prije dobiti stotine tona sa floride ili iz Sibira.Ako budemo bogati ko će prvi pokušati da nam snizi cjenu svinjskog mesa i šljiva?Britanija neće kupiti ni ono što im je potrebno, a Rusija,što bi rekao Danilevski,će otvoriti prostranu pravoslavnu dušu i iskazati sveslovenski duh.
    Gospodine Vučiću Srbija nije od juče i neće trajati narednih 20-30 godina.Gospod Bog nas je predodredio u sveslovensko-hrišćansko-pravoslavno stado.Više volim rusko govno, nego američku pitu.Samo što njihovo govno uvijek ispadne burek a američka pita mišomor.Znam da će dušebrižnici reći dosta nam je sankcija, ucjena, svadja.Da, pa zašto nas onda ne puste da ekonomski saradjujemo sa svima a da duhovno volimo pravoslavlje a druge uvažavamo.Kada su to Poljaci recimo više voljeli Ruse od Talijana i Francuza,Njemci Srbe od Austrijanaca,Amerikanci Ruse od DJAVOLA?

  3. napokon je sazrelo vreme da i Srpski narod stane u svoju sopstvenu odbranu i pokaze da i mi Srbi zelimo da zivimo kao sav NORMALAN SVET ali doslovce to i mislim,nemisleci naravno na one koji rade sve sta im drugi kazu jer nas u suprotnom uskoro vise nece biti.
    Svih ovih proteklih 12 godina su nas velikozlocinci i neprijatelji Srbije(zuti,ldp,i sve one nevladine organizacije i njihovi pijuni)
    koji su u proteklom periodu dobijali previse medijskog prostora na javnom servisu za koji znamo da nije nas vec da ga kontrolisu englezi,a sve ono sto je bilo Srpsko,patriotsko,porodicno i sta je bilo u interesu Srba je zabranjivano.
    Poceli su istoriju da nem menjaju,udzbenike,uce nas lazima u skolama koje su preko bivsih ministara nauke i skolstva
    potpuno kontrolisali,zabranili su nam rok jer kaze zapad rok je buntovnicki,kazu kako je homoseksualizam normalan,pa mozda za njih,a o nasoj duhovnosti i da nepricam kakav teror na tom polju dozivljavamo.
    Unistavaju nam Crkvu uz pomoc 300 Srpskih pravoslavnih svestenika koji su obucavani u vatikanu pa se nadaju kako ce NEBESKI SRPSKI NAROD na to pristati NIKADA!!!,smenjuju nam svestenike sirom sveta koji su istinski Pravoslavni pastiri i koji se bune protiv takvog nacina propovedanja Pravoslavne vere.
    Narode ovo su odlucujuci trenuci za nas NAROD,nas opstanak sada treba da podrzimo nasu BRACU po krvi i ako sada vlada kukavicki pristana na te njihove ucene onda ih odmah treba smeniti,nadam se da ce odoleti svim pritiscima i podvalama i naci malo mudrosti da spasu ovaj napaceni narod.
    Sverom u BOGA,BRACU po krvi i MAJKU RUSIJU,patrioti citavog slobodnog sveta udruzimo se i sacuvajmo MAJKU SRBIJU.
    Veliko hvala urednistvu Pecata za jedini slobodan prostor na kojemu narod moze da iskaze svoju volju i nadu u bolje sutra
    BOG je uvek uz nas

  4. Amerikanci i Englezi nam ne mogu biti nikada prijatelji. Oni gledaju samo svoje interese. Nadam se da političari Srbije neća da nas uvedu u đavolsko kolo. Ako oni nemaju dostojanstva, imamo mi. Zlikovci NATO-a su nas 78 dana i noći neprekidno bombardovali, rušili nam zemlju, otimali nam naše Kosovo i Metohiju, ubijali nedužne naše građane, našu djecu, našu trogodišnju Milicu, …. Ako to zaboravimo, onda nismo normalni. Od koga smo tada imali pomoć? Od Rusije, od Kipra, od Grčke, …! Ne dozvoljavam da se uvedu sankcije dragoj Rusiji i ruskome narodu.

  5. Bravo za sve komentare!Budi li se,zatomljeni patriotizam,želja,da nismo robovska,jeftina radna snaga?Da smo ljudi,ne pioni i gmizavci.No,tako se bojim,da će ova vlada,u ljubavi prema zapadu,težnji ka EU,izigrati drage ruse,jer se dodvorava Americi.Uostalom,oni su ih i postavili.Vlada je kriva i za Briselski sporazum,za Kosovo i Metohiju.Sprovode naredbe MMF,smanjuju plate i penzije,znate li da mnogi žive od 12000din,bilo plate ili penzije.Zašto idu linearno,zar je isto,pedeset,sto hiljada i ono malo,za narod ne brinu.Tu im je opet Vlahović,onaj cinik,Labus,Cvetković,davno su pokazali svoje umeće.Zašto niko nije uhapšen,a razloga ima.Veljovića niko da pipne,znači,ima zaštićenih.Znate li,koji su oni bogataši,stekli u maloj,siromašnoj Srbiji.Tako su uslužni prema zapadu,zato sumnjam,da će se poneti bratski prema pravoslavnoj Rusiji.ne samo prema svom đepu i opstanku na vlasti.Samo im je zapad prijatelj.Zar onaj odvratni Devenport i mnogi drugi,kad god im se prohte,govore iz naše skupštine,idu po fakultetima,uče mlade protiv svoje zemlje,i miroljubivog sveta.Večeras javno krive Putina i ako znaju da nije,jer vinovnici su oni.želeći da unište Rusiju,da im je tamo ono đubre Jeljcin ili izdajica Gorbačov,već bi vladali ovom divnom zemljom,jer i tamo je puno izdajica,Zar ne vidite,koriste,nevladine organizacije,homoseksualce,to su im svuda glavni aktivisti.Veliki pozdrav Vama i Pečatu.Živele sve patriote sveta,svi borci za pravdu i slobodu!Živelai pravoslavni narodi,veliki Putin i naš Pečat!Luna.

  6. Milanka Vukomanović

    Srbe, narod pravoslavni, opet čeka Goli otok, i opet zbog Rusije. Dokle to izjašnjavanje i izopštavanje? Pa već smo na Golom otoku i to zahvaljujući Zapadu, bombardovao, zatrovao,osiromašio i uništio sve što je valjalo, tako da sada ovo malo SRBA što je ostalo u Srbiji mogu samo poput golo-otočana da tucaju kamen i presipaju iz šupljeg u prazno i praznog pogleda uprtog u nebo….ali ni nebo..ne čuje nam plača ni molitve. u ad nam se svet pretvorio……

  7. Стање у ком се налазимо и политичке одлуке које смо доносили. Од
    1918 до 2014 године. Сто година лутања и како у политичком смислу
    а још више националном.Сада је ова власт у горем положају него Краљевина србија 28 јула 1914 године тада смо имали своју војску
    ВОЈВОДЕ и Краља, имали смо национални понос и знали смо зашта се боримо. Данас страх, стрепња од истих западних народа који су јуришали на Србију али сада немамо Пашића, Војводе и Краља немамо
    војску и немамо сазнање зашто да гинемо јер незнамо колика је држава Србија где су границе те државе Србије.Исти непријатељи јуришају на Русију и њена богатства и триторије. Ова власт има једино могуће решење пуну сарадњу са Русијом

  8. Ko očekuije išta dobra za narod i državu od montiranih marioneta taj ili je još u periodu ranog puberteta ili je lud.
    Spas je smjestiti marionete /kvislinge/ tamo gdje im je mjesto !?

  9. Istina je da se zvanicna srpska politika vec opredelila 5. oktobra 2000 g na cijoj je strani. Naravno za Zapad tj EU. Ove price koje se danas cuju iz usta politicara su samo u cilju smirivanja onog dela naroda koji se s tim ne slaze, a koji nije zanemarljiv. Otuda se i javljaju sve jaci i otvoreniji pritisci i na ovu vlast da se brze ˝izjasni˝tj potvrdi to opredeljenje. A da je takvo opredeljenje Istina govori cinjenica da se sve cini, pa cak i vise ulizacki, da bi se uslo u EU.Da li sam u pravu? No bilo bi dobro kad bi Pecat bio revolucionarni list i obrazovni za mladju populaciju po pitanju vrednosti politickih i ekonomskih. To bi bilo za ocekivati s obzirom da je vlasnik i glavni i odgovorni urednik bio poznati komunista.

  10. Дасе разумемо господо-другови: Све српске власти пеку се на ватри
    ИМПЕРИЈАЛИСТА свих времена које памтимо.Кажимо хвала печату и на овим могућностима критике и подржавања власти. У време комунистичке власти није било могућности критиковати ту власт. Радили су шта су хтели и догурали СРБИЈУ и СРПСКИ НАРОД у време
    које непамтимо а тад Србија била је мања него сад.Дрина, Сава и Дунав билесу граница са Аустро-Угарском и Турском. Ватру коју је
    подложио НАТО ИМПЕРИЈА можемо гасити само само са Русијом која више није ни Бољшевичка већ национално свесна одакле долази несрећа како за Србе исто тако и Русе БУДИМО СА РУСИЈОМ ТОЈЕ НАШ СПАС.

  11. Па људи моји ко је овде будала, ако Србија уведе санкције Русији онда Русија има морално и свако друго право да призна Косово, а што би следиле и неке друге земље које то још нису урадиле.Значи Србија сама себи сјече грану на којој сједи.Да не говоримо о економској и свакој другој сараднји са Русијом са којом Србија има позитиван биланс.

    • Оливера Петровић

      Зар мислите да то Вучићу управо то не би одговарало? Изазвати Русију да се окрене против Србије решило би Вучићев проблем како да се пред народом и даље пренемаже да жели везе са Русијом а да истовремено испуни тај кобни захтев његових налогодаваца из ЕУ и УС. Једино што би могло да спасе српски народ у том случају било би масовно вишедневно протествовање против Вучића и ове издајничке власти и то пред светским камерама.

  12. Vi Radoslave kao da ne vidite ili ne znate da su sadašnju marionetsku vlast montirali Unijati.
    Sve što rade rade po njihovom nalogu, ovo što kao koketiraju na istoku to je igra za naivne, kao do oni o nećemu odlučuju ?
    Sad je na redu promjena Ustava i konačna predaja KIM,
    zatim sljedi ?
    Pogledajte ovu vožnju autobusom, kakvo je to zamajavanje naroda koji još uvjek mrtvijem snom spava…
    Kad se probudi, shvatit će što su mu napravili marionete za koje je glasao, razdrobljen, sa oduzetim resursima, ostavljen pod golim nebom sa kojeg padaju teški metali, bez prava na rad tj. bez osnovnih ljdskih prava na koje se vajni prijatelji sa zapada pozivaju kad treba da na nekog pošalju anđele ?

  13. По речнику вашег писања кажем чини ми се да сте пре заједно били СА ПРЕОБРАЖЕНИМ протестантом а Ви дадосте име УНИЈАТИ. Гос Петре јасам убеђен да једини наш спас је КОМПЛЕТНА САРАДЊА СА РУСИЈОМ.
    Да ли ће преображени моћи дасе одупре НАТО ИМПЕРИЈИ не знам али знамо да је добио 25% гласова на изборима и да има апсолутну већину у скупштини Србије. САД БУДИ ПАМЕТАН ПОПЕ.

  14. Власти у Србији, ни данас не желе да се суоче са истином, јер им она изгледа не иде у прилог, а то значи да ће и даље спроводити политику прогона који имсметају!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *