Светло барока

XIV међународни фестивал Дани оргуља – Dies Organorum

Пише Смиљка Исаковић

Поред концерата, одржани су и летња школа оргуља, радионице и предавања за ученике и студенте оргуља, које су водили гости фестивала

Оргуље као инструмент код нас немају традицију, нису део наших православних културних корена, али се ипак у Београду годинама успешно одржава међународни фестивал оргуља, Дани оргуља – Dies Organorum. По четрнаести пут ове године, од 25. јуна до 2. јула у организацији Културног центра Београда представљен је репертоар за оргуље у католичкој Катедрали Блажене Дјевице Марије и у фрањевачкој Цркви Светог Антуна.
Фестивал је свечано отворен Пасијом по Јовану Јохана Себастијана Баха, у извођењу хора и Симфонијског оркестра РТС под управом госта из Загреба, Владимира Крањчевићa (солисти: Снежана Савичић Секулић, Наташа Јовић, Дејан Врбанчић, Небојша Бабић и Горан Крнета). Млади Иван Боснар, оргуљаш Цркве Светог Петра у Загребу, свирао је веома важну деоницу оргуља, које су овде представљене као носилац и темељ музичке радње. Солистичке реситале имали су Расима Бабајева (Азербејџан) Шин Јанг Ли (Кореја) и Мартин Шмединг (Немачка) у којима се примећује окретање интересовања према савременој и музици двадесетог века, а тако је конципиран и концерт дуа Милица Сабљић (оргуље) и Игор Лазић (хорна).
Камерни концерт под називом Барокне улоге посвећен је, коначно, бароку и оргуљама као инструменту барокне соло импровизације, басо континуа, облигата, са оркестром или мањим ансамблом. Одржан је у фрањевачкој Цркви Светог Антуна, коју је пројектовао између два рата чувени словеначки архитекта Јоже Плечник, а кип Светог Антуна, смештен на зиду изнад главног олтара, дело је вајара Ивана Мештровића. Модернистичку грађевину у облику силоса, са таваницом од дрвених греда као у средњовековној крчми, одликује одлична акустика, што је важно због тога што музичари свирају на балкону код оргуља, сасвим сакривени и публици иза леђа. Млада оргуљашица са импозантном биографијом, Лана Јеленковић, водила је путовање кроз барок сигурно и суверено, као солиста у Хендловом концерту, и у солистичким делима Букстехудеа и Пахелбела, али и као сарадник својим колегама. Александар Солунац (труба) и Бојан Пешић (обоа) солисти у сонатама Корелија, Баха и Фингера, као и пратећи барокни ансамбл, успешно су остварили стилски уједначено звучно јединство, што није било нимало лако. Посебно бих истакла племенит и заобљен тон трубе Александра Солунца, који је у мрачну цркву унео светло барокних музичких свечаности.
Поред концерата, одржани су и летња школа оргуља, радионице и предавања за ученике и студенте оргуља, које су водили гости фестивала, Расима Бабајева и Шин Јанг Ли, на теме Француска музика за оргуље 19. и 20. века и Музика за оргуље Ј. С. Баха, и Мартин Шмединг на тему Немачки оргуљски репертоар у периоду од 17. до 20. века. Морају се поменути и даме које су омогућиле несметано и професионално организовано одржавање манифестације − стручне и музички образоване Љубица Босанац и Дамјана Његић и директор фестивала Нена Михајловић Влајковић.
Фестивал су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије, Београдска надбискупија, Радио-телевизија Србије, Азербејџански културни центар у Београду, Амбасада Републике Кореје у Београду и Кореја фондација, као и Гете институт у Београду, али је највећа подршка увек − публика. Фестивал оргуља увек прати велико интересовање публике не само због слободног улаза већ због специфичног и нетипичног инструмента који се само у ретким случајевима може чути у Београду. Један од циљева нацрта много најављиване Стратегије културног развоја Републике Србије 2012−2020 у области музике био је већа подршка програмима са инструментима који код нас немају традицију (чембало, оргуље) да бисмо се и на тај начин укључили равноправно у европску музичку сцену. Стратегија није донесена, али музички живот Београда, на срећу, не чека формалне одлуке, него живи, развија се и напредује, упркос свему. Докле?
Масел-Груп