Статут Војводине, симболика и тежње

Пише Др Драган Милков

Шта је то што некима у Војводини смета у вези са термином национална мањина и зашто им је веома битно да то избегну? Разлог је у симболици, а вероватно и у скривеним жељама

Усвајање новог Статута АП Војводине није изазвало веће полемике. Изгледа да се према њему сви односе као према неком прелазном решењу до доношења новог Устава Србије. Једино се ДСС енергичније супротставио новом Статуту Војводине, али не због његових решења, већ принципијелно због става да би претходно требало донети закон о надлежности аутономне покрајине, а што је, иначе, правно спорно. Истина, ова странка је оспоравала и два конкретна решења, од којих ћемо се једним посебно бавити у овом тексту. Реч је о коришћењу, по нашем мишљењу неуставног, назива националне заједнице као синонима за националне мањине.

НЕСПОРАН ТЕРМИН Од око 200 држава на свету само у једној држави се избегавао међународно прихваћен и неспоран термин национална мањина. Некада је то некима сметало у Југославији, где је био у употреби Кардељев изум: народности (непреводив на стране језике) а сада у Војводини, изгледа, Кардељеви ђаци измишљају нови назив (такође непреводив) а све у жељи да избегну међународно признат и неспоран термин национална мањина.
Сва међународна документа познају искључиво назив национална мањина и никоме то нигде у свету не смета. Од Уједињених нација до докумената Европске уније, других светских и европских организација, па до националног законодавства појединих држава, јавља се само један једини назив: националне мањине. Један од важнијих међународних докумената који уређује права националних мањина зове се Оквирна конвенција о заштити националних мањина. Примери би се могли наводити унедоглед, док не постоји ни један једини пример да било која земља избегава термин национална мањина.
Шта је то што некима у Војводини смета у вези са термином „национална мањина“ и зашто им је то веома битно да избегну? Неубедљива су објашњења да израз „мањина“ може да звучи увредљиво, дискриминаторски или, бар, да има негативну конотацију. Како то да тај израз не вређа Немце, Хрвате, Србе и остале у Мађарској? Како то да тај израз не вређа Мађаре у Хрватској, у Румунији, Словачкој? И никога нигде?
Ствар је врло једноставна: мањина није увредљив израз, већ је квантитативна ознака за припаднике одређених група (националних, верских, сексуалних…) и означава њихов однос према већини. Квантитативно одређење кога има више, а кога мање не може никога да увреди, нити у себи садржи његова права. То просто представља чињеницу и нема само по себи никакво вредносно одређење. Штавише, многа међународна документа пружају заштиту припадницима мањина, али уз претпоставку да они јесу мањина! Поред тога, код нас је на делу и позитивна дискриминација мањина.

СКРИВЕНЕ ЖЕЉЕ Зашто онда у Војводини некима смета међународно признат и неспоран термин национална мањина? Ствар је у симболици, а вероватно и у скривеним жељама. Смисао је у томе да се релативизује чињеница да је Војводина већински српска, да је настала као резултат тежњи српског народа да живи у једној држави са својом браћом преко Саве и Дунава. При томе је, такође, неспорно да представници Мађара нису гласали за ту идеју нити на збору народних посланика Срема у Руми 24. новембра 1918. године, ни на Великој народној скупштини у Новом Саду 25. новембра 1918. године, када је одлучено да се Србији присаједине најпре Срем, а сутрадан Барања, Бачка и Банат (Војводина није постојала). У складу са таквом логиком релативизације, не би требало да се пребројавамо кога има више, а кога мање, па онда, нико није мањина, а нико није ни већина. Потврду за то имамо и у претходном Статуту по којем су и Срби били национална заједница, једнако као и све националне мањине! Сада то више није случај, Срби су изостављени као национална заједница, а овај термин се сада користи само за националне мањине. Питамо се како ће овај термин преводити нпр. на енглески језик: national community? То на енглеском језику никако не упућује на националне мањине, већ ће, наравно, морати да користе међународно признат и неспоран назив national minority (национална мањина). Но, то присталице релативизације никако неће обесхрабрити, јер већ сада најављују да овај назив можда и није складу са важећим Уставом Србије, али да ће они тражити да се националне мањине у новом Уставу назову националним заједницама. Како сада стоје ствари, у складу са логиком удварања свима осим Србима, можда се то и догоди и Србија поново по нечему постане јединствена у свету. Како би онда изгледале све кованице изведене из основног назива мањина? Да ли би онда требало говорити о заједничким, а не мањинским језицима, о заједничким, а не мањинским правима итд. Нити језички, нити суштински(много важније) ово решење не би требало прихватити. Србија треба да се придржава међународних докумената и да користи терминологију која је међународно прихваћена и која је неспорна. Повлађивање оваквим жељама може дугорочно да доведе до веома негативних последица. Било би добро да Срби понекад мисле и унапред, а не само уназад. Политика је и способност предвиђања!
Аутор је шеф Катедре за Јавно право Правног факултета Универзитета у Новом Саду

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *