Рађање полицијске државе

Пише Филип Родић

Сарадник чувеног Кејто института Редли Балк упозорио је још прошлог јула амерички Конгрес на опасност од милитаризације полиције која није у складу ни са америчком традицијом, нити са америчким законима. Од тада, ситуација се променила, али нагоре

У својој контроверзној књизи „Тарнерови дневници“ написаној још 1978, за коју амерички Федерални истражни биро тврди да је послужила Тимотију Меквеју као инспирација за смртоносни напад на Федералну зграду у Оклахома Ситију, Виљем Лутер Пирс прорекао је да ће у САД избити грађански рат јер ће народ устати против милитаризоване и свеприсутне полиције, одлуке да се грађанима одузме све оружје које имају у легалном поседу и тоталног државног надзора над животима грађана. Иако се преобликовање полицијских снага у војне формације и напори да се укине Други амандман америчког Устава (који штити право грађана да поседују ватрено оружје) као и све већи надзор над приватним животом грађана спроводе под плаштом заштите тих истих грађана и побољшања њихове безбедности, па самим тим и квалитета живота, разлози су сасвим другачији – штити се политичка и економска олигархија и то управо од свог народа.

ПАРАВОЈНА ПОЛИЦИЈА Америчка унија за грађанске слободе објавила је у јуну извештај под врло адекватним насловом „Рат стиже кући: Претерана милитаризација америчке полиције“, где се износе застрашујући подаци о улози коју америчка војска има у наоружавању и обучавању „паравојних полицијских снага“ широм земље.

Прво што у вези са тим упада у очи јесте све распрострањенија употреба такозваних тимова са специјалним оружјем и тактиком, широм света познатијим под скраћеницом СWАТ. Ове јединице првобитно су формиране у већим америчким градовима седамдесетих година као одговор на ванредне ситуације масовних ватрених обрачуна, узимања талаца и друге изузетно опасне ситуације. Према професору са Правног факултета на Универзитету Источни Кентаки Петеру Краску, ове јединице употребљаване су почетком осамдесетих година прошлог века у просеку 3.000 пута годишње, док тај просек последњих година износи више од 50.000, упркос томе што је ниво насилног криминала у САД значајно опао. По њему, управо у томе и јесте садашњи проблем, јер су ванредне ситуације, када је интервенција СWАТ тимова заиста неопходна, реткост, па је њихова употреба постала стандардна оперативна процедура у рутинским хапшењима због дроге, у квартовима са високом стопом криминала и у свакој ситуацији која би се могла сматрати опасном, што представља скоро сваки позив полицији.

У Балтимору и Даласу коришћени су за разбијање илегалног коцкања. У Њу Хејвену, СWАТ тим послат је у бар за који се сумњало да служи алкохол малолетницима. У Орланду су упали у фризерске салоне тражећи оружје и дрогу, али су уместо тога ухапсили 34 фризера који нису имали дозволу за рад. Листа оваквих примера је практично бескрајна. Колико год бесмислена била употреба паравојне полиције у оваквим случајевима, то је још и бенигно. Да би се опасност по полицију свела на минимум, паравојне операције се користе преко сваке мере и многи Американци, често потпуно недужни, беспотребно и трагично губе живот у беспотребним нападима на своје домове. Тактика је идентична оној коју у земљама где интервенишу користе америчке војне јединице за специјалне операције против непријатељских бораца и терориста. Напади ових тимова обично се обављају усред ноћи и подразумевају употребу војних шок бомби, безобзирно уништавање имовине, убијање кућних љубимаца и, све редовније, убиства „осумњичених“ и чланова њихових породица, укључујући и децу. Данас се свакодневно у Америци спроведе више од 120 таквих напада. Чак је и уставна заштита грађана, заједно са забранама претреса без основане сумње и неоснованим запленама погажена захваљујући новој форми универзалних налога „без куцања“.

Да бисмо вам боље дочарали шта ово заиста значи, навешћемо само један у мору трагичних примера – случај осамдесетогодишњег пензионисаног инжењера Јуџина Малорија. Овај старац није успео ни да устане из кревета пре него што је погођен са шест смртоносних метака који су испаљени с висине, што доказује да је у тренутку убиства био у лежећем положају. Због самоодбране и из страха од уљеза, овај човек је поседовао пиштољ, што је у Америци (барем за сада) потпуно дозвољено, али из њега никада није испалио ниједан хитац. Убио га је полицајац наоружан аутоматском пушком и тврдио да је пре отварања ватре старца упозорио да баци оружје. На снимку операције, међутим, види се да је „баци пиштољ“ изговорено тек пошто је полицајац испалио шест хитаца у потпуно недужног старца.

[restrictedarea]

РАТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ У последње време успостављен је читав низ владиних програма којима се охрабрује милитаризација локалних полицијских снага. Мото једног од програма Министарства одбране, у оквиру којега је полицијским снагама уступљена војна опрема у вредности од 4,3 милијарде долара, јасно показује намеру која се спроводи – „Од борца у рату до борца против криминала“. Другим речима, тактика војне агресије спроведена споља преноси се на репресију на домаћем терену.

Америчкој полицији предата је шокантна количина војне опреме и то без било какве јавне расправе или надзора. Захваљујући окончању америчких интервенција у Авганистану и Ираку, Пентагон је остао са 11.000 тешко оклопљених борбених возила, која му више нису потребна. Названa МRAP (отпоран на мине и заштићен од заседе − Mine-Resistant Ambush Protected) ова возила су дизајнирана да своје особље штите од напада калашњиковима, ракетним бацачима и импровизованим експлозивним направама. Сада, све што једна локална полицијска станица треба да учини да би добила свој MRAP тежак 18 тона, који пореске обвезнике кошта између 400.000 и 700.000 долара и има митраљеску куполу, јесте да пошаље неколико полицајаца и плати гориво неопходно за превоз. До сада је полиција преузела 165 ових возила, а очекује се испорука додатних 731. Ова возила затражила је чак и полиција Државног универзитета у Охају како би „побољшала полицијско присуство“ током утакмица. Природно, поставља се питање шта ће једној полицијској станици возило које је конструисано и намењено за борбу против најопремљеније гериле? За оне полицијске станице којима се ово чини као претерано обезбеђена су мања борбена возила названа „Ленко Беркетс“ а коштају око 280.000 долара.

Поред овога, амерички полицајци добили су и борбене униформе, уређаје за ноћно осматрање, војне снајперске и јуришне пушке, митраљезе и војне хеликоптере, укључујући и чувене „црне јастребове“ (Black Hawk) и „хјуије”“ (Huey).

Бивши капетан филаделфијске полиције Реј Луис, који је 24 године радио као полицајац, оценио је да наоружавање полиције војном опремом показује „основно неразумевање тога како се решава проблем криминала“ и да се ради о тренду који је „опасан, отуђује полицију од грађанства и социопатски је“. „Ако заиста верујете да ће вас ово учинити безбеднијим, размислите поново. Овим се животи доводе у опасност, заједнице отуђују, средине где живе мањинске заједнице претварају у окупиране територије и угрожава и сама способност полиције да ради свој посао“, рекао је он.

Овај искусни полицајац посебно опасним сматра увођење у употребу војног ватреног оружја снажног калибра дизајнираног за фронт, а не за обезбеђивање грађана. „Оружје снажног калибра је изузетно опасно. Оно има велику брзину рикошетирања, што значи да ће и недужни људи бити рањавани и убијани. Оваквим оружјем се може пуцати и кроз врата, бетонске блокове, кроз метална аутомобилска врата и таква јачина муниције полицији није неопходна.“

„Желим да знате да је у ово умешана корпоративна Америка. Ово је велико тржиште, које ће донети велику зараду онима који продају и одржавају овакву опрему. Корпоративна Америка ће на овоме зарадити милијарде. До сада сте чули за затворски индустријски комплекс, за војни индустријски комплекс, а корпоративна Америка сада жели да створи и полицијски индустријски комплекс, на којем ће зарадити милијарде“, додао је Луис.

ДИСФУНКЦИОНАЛНО ДРУШТВО У извештају Америчке уније за грађанске слободе наводи се да је милитаризација полиције један од симптома дубоко дисфункционалног друштва и да док политички естаблишмент стално тврди да нема довољно новца за социјална давања – школство, пензије, здравствено осигурање, народне кухиње – милијарде долара се троше на опремање полиције све модернијим убитачним средствима.

Као што смо већ писали, у САД има више затвореника него у свим осталим земљама света заједно. Напори да се од полиције направи паравојска могу навести само на помисао да постоји жеља да и они који нису иза решетака буду застрашени и не помисле да учине било шта што би могло угрозити систем, а посебно не да организују некакве демонстрације које би, као што смо у прошлости већ могли да видимо, биле угушене на најбруталнији начин. Како наводи дипломац најпрестижније америчке војне школе „Вест Поинт“ и бивши армијски официр Јоаким Хагопијан, тактика полицијских снага у нападу на мирне демонстранте постала је „узнемирујући тренд“ који указује на „стварање полицијске државе“. Када је покрет „Окупирајмо Вол Стрит“ пре неколико година кренуо да се шири Америком, дошло је до мобилизације милитаризованих полицијских снага које су разбијале главе и користиле сузавац (што је кршење међународног права) над сопственим становништвом. Полицијска бруталност је демонстрирана широм земље у централизованом и концентрисаном таласу агресије а њом је руководила федерална влада покушавајући да угуши политички активизам. Нажалост, у овом случају, у томе су и успели.

Полицији се све више омогућава да мисли да може деловати некажњено, што доказује и читав низ полицијских убистава која су се десила протеклих месеци.

Стручњаци указују и да САД све више личе на државу-касарну. Погранични региони земље су претворени у de facto војне зоне где су уставна права само мртво слово на папиру. Војне и полицијске беспилотне летелице су се већ појавиле на америчком небу, а планира се и да се њихова употреба увишестручи. Све ово је део плана да се амерички народ навикне на присуство до зуба наоружаних полицајаца и војника на улицама, аеродромима, железничким станицама, школама, стадионима итд.

ПОЈАЧАВАЊЕ НАДЗОРА Оваква милитаризована полиција постаје део државног апарата који делује у великој мери изван било каквог правног или демократског оквира и надзора и којим се свакодневно крше уставна и демократска права народа. Локалне полицијске службе су све више интегрисане у шпијунске и надзорне програме америчке Агенције за националну безбедност (НСА) која надзире кретање, комуникације и интимне, личне детаље становништва.

Поред надзора, важно је обратити пажњу и на кампању која се води у циљу разоружавања Америке и укидања Другог амандмана америчког Устава, који гарантује слободу поседовања оружја. Помоћник министра финансија у администрацији Роналда Регана Пол Крејг ово је врло јасно објаснио: „Не можете имати полицијску државу и наоружан народ“. „САД су најкомплетнија полицијска држава у људској историји. Захваљујући модерној технологији, Вашингтон може да шпијунира своје грађане много више од Стаљина или Хитлера. Чак и машта Џорџа Орвела у његовој дистопијској новели ‚1984‘ превазиђена је садашњом праксом Вашингтона. Такозвани рат против тероризма је изговор за стварање америчке полицијске државе. Полицијска држава, као што сам рекао, не може постојати паралелно са наоружаним народом, и као што су сви наши други уставни амандмани пали, тако ни једини преостали, Други амандман, неће издржати још много“, упозорио је.

[/restrictedarea]