Путин: Европи прете сукоби и револуције

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

САД не желе да се повуку са Старог континента, али антиамерички процеси толико су узели маха да се евроатлантска пукотина више не може сакрити иза прича о западним вредностима, слободи и демократији

Брисел је победио Вашингтон. За сада, додуше, само на Светском првенству у фудбалу, где су Белгијанци после драматичне борбе савладали прекоокеанске ривале. Претили су Американци током целог меча, а посебно у финишу, покушавали да меч добију на снагу, али су на крају морали да се врате у домовину погнуте главе. На политичком терену, међутим, захуктава се не мањи заплет између истих ривала, с том разликом што се под „Бриселом“ подразумева цела Европа, тачније Европска унија. Јашући на таласу Вашингтону наклоњене европске (пост)хладноратовске бирократије и стежући чврсто командну палицу НАТО-а, Американци демонстрирају да им не пада на памет да се политички и војно повуку са Старог континента. Али, антиамерички процеси толико су узели маха да се евроатлантска пукотина више не може сакрити иза лепих прича о западним вредностима, слободи и демократији. Све више Европљана не верује овим бајкама и окреће се алтернативним политичким и економским становиштима које заступа и предводи Владимир Путин.

Управо зато, Путин је годинама на удару Американаца и њихових клијената у Европи. У последње време, преко Украјине, ушло се у фазу отворене конфронтације са циљем да се Русија и њен лидер сруше и униште једном заувек. То се најбоље могло видети прошле недеље, када је Анатолиј Гриценко, украјински министар одбране за време владавине Виктора Јушченка, отворено припретио Путину убиством „ако дође у Кијев“. „Мислим да би се нашли патриоти које би га просто убили и правилно би учинили!“, мртав ‘ладан изјавио је Гриценко у једној од најгледанијих украјинских телевизијских емисија. Ова епизода сведочи до које мере је тамошњи јавни простор постао загађен, ирационалан и антируски. Тешко да би ико разуман могао да објасни откуда толики степен мржње према Русији и Путину.

ЗЛОЧИНИ „РЕГУЛАРНЕ“ АРМИЈЕ И актуелни председник Украјине Пјотр Порошенко производ је исте кухиње. Изабран гласовима екстремних националиста и обликован у Вашингтону, Порошенку је маневарски простор потпуно сужен. Он, заправо, једва да може да дише у теснацу између домаћих фашистичких елемената и ментора из Вашингтона, са једне, и проруског истока земље и Москве, са друге стране. Пристајући на такву улогу, Порошенко је наравно изабрао конфронтацију са Русијом, јер је због тога и доведен на власт. Најпре је крајем јуна, подстакнут из Европе, прогласио примирје, да би од 1. јула направио нагли заокрет и кренуо у нову, још крвавију офанзиву. У овом рату, снаге из Кијева убијају децу, жене, старце, репортере, користе ракетне бацаче против цивила, као и фосфорне и касетне бомбе, авијацију и тенкове. Просто је невероватно да једна „регуларна“ армија чини такве злочине – и то према сопственим грађанима исте вере и националности!

Део објашњења нуди познати руски политиколог Сергеј Марков, који сматра да је чудовишна ескалација део америчког плана. Он се осврће на изјаву портпарола Стејт департмента Џенифер Псаки да ће Вашингтон подржати „сваку одлуку Кијева“. „То је јасан сигнал Русији и ЕУ, да САД свом силом подржавају грађански рат у Украјини. И, ако не желите да се свађате са нама, са САД-ом, и изазивате доминирајућу светску силу, онда морате да се потчините. Данас Украјином влада партија рата из Вашингтона, која је узела курс тоталног војног уништења опозиције, дерусификације земље, а затим и рата широких размера између Русије и Украјине“, објашњава Марков. И заиста, непосредно по овој изјави подршке из Вашингтона, председник Порошенко објавио је прекид примирја и наставак „антитерористичке операције“.

[restrictedarea]

КОНЦЕНТРИСАНА „ПОЛИТИКА ОБУЗДАВАЊА“ Овај чин прокоментарисао је у уторак и Путин, на редовном годишњем саветовању са руским амбасадорима широм света. Његов получасовни говор, осим препознатљивих ставова које је износио и раније, овог пута садржавао је и неке сасвим нове моменте, посебно када је реч о упозорењу да би и друге европске земље могле да буду подвргнуте насилној, револуционарној промени власти, по узору на украјински сценарио. У овим речима препознало се да указује управо на опасност од револуционарних планова Вашингтона према непослушним европским престоницама. Ова теза се већ извесно време појављује, ту и тамо, по руским медијима, али је први пут да Путин јавно о томе говори.

Председник Русије је напоменуо да су „догађаји испровоцирани у Украјини постали концентрисани израз фамозне политике обуздавања“ и додао да се са таквом политиком није престајало ни по завршетку Хладног рата. Тиме је Путин, суштински, потврдио да се Хладни рат није никада завршио, већ је само незнатно променио облик – ако се зна да је још од краја 40-их година политика обуздавања (containment policy) била угаони камен америчке стратегије према Русији. Тиме се могу објаснити непрекидно ширење НАТО-а на Исток, америчке трговинске баријере према Москви, али и серија „обојених“ револуција и војних интервенција у последњих 20 година. То баца и много јасније светло на чињеницу да Русија никада од пада Берлинског зида, ма колико кооперативна била, није успоставила нормалне партнерске односе са Западом у целини, као ни са најближим суседом – Европском унијом. На овој тачки се извлачи јасна паралела: као што је независна Украјина у старту осмишљена као антируска творевина под јаким утицајем САД-а, тако је и ЕУ била, и остала, исто то.

НАЈАВА ПРИМЕНЕ СИЛЕ Међутим, Путин сада показује да Москва више не пристаје ни на једну од ових наметнутих улога. Пре свега, објаснио је да је Русија вратила Крим у свој састав јер није могла да допусти да буде „суштински ограничен наш приступ Црном мору, да на кримску земљу, у Севастопољ овенчан ратном славом руских војника и морнара, на крају крајева, а ја мислим веома брзо – дође војска НАТО-а и тако из основа буде промењена равнотежа снага“, чиме би, како је нагласио, биле поништене стотине година руске историје.

„Хоћу да сви разумеју: наша земља ће и убудуће енергично штитити права Руса, наших сународника преко границе. Користиће за то цео арсенал средстава који поседује: од политичких и економских – до хуманитарних операција и права на самоодбрану предвиђених међународним правом. Подвлачим, догађаји у Украјини су кулминација негативних тенденција у светским односима, које су се таложиле годинама. Нажалост, председник Порошенко донео је одлуку да обнови борбена дејства и ми – када кажем ‚ми‘, имам у виду себе и своје колеге из Европе – нисмо могли да га убедимо да пут ка сигурном, чврстом и дугорочном миру не може да води преко рата. Све до сада, Пјотр Алексејевич (Порошенко) ипак није имао непосредну везу са наредбама за отпочињање ратних дејстава. Сада он преузима на себе ову одговорност у потпуности, и то не само војну већ и политичку, што је много важније“, истакао је Путин.

Многи су се запитали – Шта се крије иза ових Путинових речи? Јер, ово је тек други пут од почетка кризе у Украјини да он, макар индиректно, најављује примену силе, ако се не рачуна краткотрајна кримска епизода. Први пут је то било пре два месеца, када су борбе тек почеле, рекавши да власт у Кијеву шаље казнене експедиције на свој народ. Међутим, те речи биле су упућене лидерима „Мајдана“, а не Порошенку, који је ступио на дужност почетком јуна. Сада се Путин обраћа Порошенку лично и први пут помиње могућност „хуманитарне операције и права на самоодбрану“, што може бити најава упућивања мировног контигента руске војске.

Како то остварити, ако је тачно да Вашингтон распирује ватру у Украјини? Американци сигурно неће поздравити улазак руских мировњака, већ ће то представити као агресију. Одговор се можда крије у Путиновом објашњењу да су „они“, мислећи ту на себе, немачку канцеларку Ангелу Меркел и француског председника Франсоа Оланда – убеђивали Порошенка да не започиње поново ратне операције, али да „нису успели“. Иако се ни Оланд ни Меркелова тим поводом нису оглашавали, сигурно је да Путин ову причу није измислио. Дакле, Порошенко се оглушио о захтеве Немачке, Француске и Русије и одговорност је на њему – војна и политичка. А то може значити тражење пристанка Париза и Берлина да Русија започне мировну операцију. Када, на какав начин и у којем формату, у овом тренутку је потпуно нејасно.

ЈАСНИ СИГНАЛИ Постоје, међутим, три потпуно јасна сигнала. Прво, судећи по недавном потписивању уговора у Бечу између руског „Газпрома“ и аустријског ОМВ-а, Немачка, Француска и Русија су се очигледно усагласиле око изградње гасовода „Јужни ток“. Овај пројекат је директно повезан са дешавањима у Украјини и у својој суштини је дубоко антиамерички. Други важан моменат јесте чињеница да украјинска криза може имати разорне последице за немачку привреду, а самим тим и за европску, имајући у виду да Берлин представља економски мотор читаве ЕУ. У том контексту, Европи и Немачкој је од пресудног значаја добро здравље руског тржишта и несметан и што већи доток енергената и других сировина из Русије. Санкције и изолација Москве, односно санитарни кордон и спржена земља између Русије и Немачке, у виду Украјине, удара директно по интересима осовине Париз − Берлин.

И треће, можда и најсимптоматичније, јесте то што руски медији веома широко и детаљно осветљавају рат у Украјини. Посебна пажња поклања се патњама цивилног становништва, убијању жена и деце, као и стотинама хиљада избеглица које прелазе на руску територију. Управо ови прилози су ударни у сваком ТВ дневнику, док, рецимо, вести о активностима Путина и руске владе иду тек после тога. Ово сведочи да Кремљ не крије дешавања у Новоросији, што би се могло очекивати од неке власти која зарива главу у песак. Приметно је подизање патриотске свести у народу, а то може бити знак припреме јавног мњења за „заштиту права Руса, наших сународника преко границе“, како се изразио Путин. Не треба сметнути с ума ни одлуку руског парламента из 2009, којом се председнику даје временски неограничен мандат за војну интервенцију ван граница земље, у случају да ситуација захтева хитно реаговање и да су, између осталог – угрожени животи сународника. Тако, са ове тачке гледишта, Путин може да реагује у Новоросији и без новог одобрења парламента, јер га већ има.

У таквом развоју ситуације, неизбежна ће бити конфронтација са Американцима. Међутим, као што се види, Путин објашњава да Хладни рат никада није ни завршен. „Нема сумње да униполарни модел светског поретка није успео. Народи и државе све гласније истичу одлучност да сами одређују своју судбину, чувају свој цивилизацијски и културни идентитет, што је у супротности са покушајима неких земаља да задрже доминацију у војној сфери, политици, финансијама, економији и идеологији. Русију су последње две деценије наши партнери убеђивали у своје добре намере, спремност да заједно градимо стратешку сарадњу. Паралелно, корак по корак, ширили су НАТО, померали војно-политички простор под својом контролом све ближе нашим границама. А на наша легитимна питања – не сматрате ли да је потребно да са нама размотрите ове теме – одговарали су: ‚Не, то се вас не тиче.‘ Онима који и даље говоре о својој изузетности активно се не допада независна политика Русије. Догађаји у Украјини су то потврдили, као и то да односи пуни двоструких стандарда са Русијом не функционишу“, нагласио је Путин.

…ОД ЛИСАБОНА ДО ВЛАДИВОСТОКА Зато је руски лидер најавио модел нових односа са Европом и дао директиву шефу дипломатије Сергеју Лаврову да припреми конкретне предлоге за сарадњу од Лисабона до Владивостока, са посебним акцентом на очувању стабилности. „Од складне сарадње, засноване на уважавању узајамних интереса, зависиће стабилност на целом евроазијском простору. Без обзира на познате тешкоће, наставићемо пројекат ‚Јужни ток‘. Тим пре што све више европских политичара и пословних људи разуме да Европу желе да искористе у нечијем интересу, да она постане талац кратковидих идеологизованих приступа“, истакао је Путин, не наводећи директно Вашингтон. Није то учинио ни у другом делу изјаве, када је од руске дипломатије затражио да ради на спречавању „противуставних преврата, мешања у унутрашње послове суверених држава, уцена и претњи у међународним односима, подстицања радикалних и неонацистичких снага“ на европском тлу.

Ипак, потпуно је јасно кога је имао у виду и ко стоји иза свих досадашњих преврата. „Свима нама у Европи потребна је својеврсна заштитна мрежа како ирачки, либијски, сиријски, а нажалост, у том низу и украјински преседани не би постали заразна болест. Чак и у оним земљама Западне и Источне Европе, где је наизглед све добро, има доста прикривених етничких и социјалних тензија, које могу у сваком тренутку да ескалирају и постану подлога за сукобе, пораст екстремизма и да омогуће спољним играчима да, дестабилизујући друштвенополитичку ситуацију, остваре нелегитимну, недемократску смену власти, са свим последицама које произлазе“, нагласио је Владимир Путин. Његово упозорење Европи је сасвим јасно и универзално, од када је света и века: слобода се не добија, она се узима. Вашингтон је изгубио у Бразилу, сада се игра у Бриселу.

[/restrictedarea]

 

2 коментара

  1. На љуту рану ставити љуту траву,један јако добар савет наших
    предака.Посветити се САД-ма,укротити Украјину па стати пуном
    величином пред Јенкије.Траже Јенки и наћиће тражено,а да ли ће им пријати?, мислим да неће.По свему судећи,како се ствари крећу изгледа да је сукоб неизбежан.Ако дође до тог сукоба настаће велике промене у људској врсти, у опасности је опстанак људске врсте,ово је сада сумрак живота на земљи.
    А,зар су свсђе и надметања око овога и онога вредне да нестанемо? у сваком случају катаклизму треба избећи,сви
    имају право на живот на слободу на своје културно наслеђе
    на своје обичаје,све се може решити искреним разговорима,
    преговорима, живот је нај важнији,нај вреднији.—милан

  2. Da li se iko sjeća termina “pretjerana upotreba sile”, koji je bio
    glavni adut Zapada i NATOa u sprečavanju intervencije jugoslovenskih snaga u borbi protiv šiptarskih terorista? I to čak i u fazi kad je OVK bila i po mjerilima SAD – teroristička organizacija… To je praktično značilo da je u borbi sa troristima dozvoljena samo upotreba pješadijskog naoružanja! Ovoga puta u zlosrećnoj Ukrajini, niko više ni ne pominje pretjeranu upotrebu sile piona Zapada u borbi protiv naroda na jugoistoku, koji želi veći stepen autonomije…Raketiranja i bombardovanja civilnih objekata i ubijanje na stotine civila su, valjda “dozvoljena upotreba sile” samo ako su u interesu naručilaca gradjanskog rata, anticivilizacijskog monstruma s druge strane Okeana…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *