Почетна / Репортаже / Потпис који је променио свет

Потпис који је променио свет

Објава рата Србији отишла је за Беч из поште у Бад Ишлу (за коју иначе кажу да је најлепша поштанска грађевина у Аустрији). Одатле је прослеђена у Букурешт, а из Букурешта је упућена у Београд редовном телеграфском везом на француском језику. Из Београда је телеграм послат Николи Пашићу у Ниш, који је телеграм, од келнера, примио у кафани „Европа“.

Текст и фотографије Милан Tимотић

Велике одлуке које су исписале странице историје цивилизације у многим случајевима донете су под необичним околностима и на местима која нису била значајни политички, економски и војни центри. У луксузним летњиковцима, дворцима, бањама, ловиштима, понекад и у верским објектима одлучивало се, геостратешки планирало и прекрајало, али и ударало у ратне бубњеве… Из многих места ,,рајске лепоте“ често су потицале одлуке које су доносиле разарања и смрт великог дела човечанства. Тачно пре једног века, 1914. године, један потпис у аустроугарској царској бањи Бад Ишл у близини Салцбурга потпалио је ватру Првог светског рата.

Моћно Аустроугарско царство велика богатства трошило је на велелепна државна и царска здања и палате, а хабзбуршка династија имала је у свим деловима Црно-жуте К und К монархије летње и зимске дворце и виле. Посебан понос царске породице чинила су и здања у околини Сaлцбурга. Управо ту, у бањи Бад Ишл (Bad Ischl) у Царској вили (Кaiser Villa) 28. јула 1914. донета је и потписана по последицама далекосежна и по свет судбоносна објава рата Краљевини Србији. Неколико дана пре објаве, Србији је уручен Ултиматум – као непосредни одговор на Сарајевски  атентат. Тај вешто срочени и понижавајући захтев српска влада није прихватила. Потписом цара Франца Јозефа и јуришом аустроугарске солдатеске на Србију отпочео је Први светски рат.

радна соба цара Франца Јозефа у којој је потписана објава рата Србији, 28. јула 1914. на снимку из јула 2014. године

Поменути летњиковац, Царска вила, која се налази на узвишењу од 470 метара изнад топлих бањских базена, и данас изгледа романтично и бајковито, па га годишње обиђе педесетак хиљада туриста. Огроман парк са фонтаном и прелепим здањем осликава моћ Хабзбуршке монархије. Репортер „Печата“ имао је изузетну част да му домаћин у вили буде власник, магистар Маркус Салватор Хабсбург-Лотринген, надвојвода од Аустрије, принц од Тоскане и праунук аустријског цара Франца Јозефа Првог. Срдачан и љубазан, обрадован што може да буде водич репортеру „Печата“ у обиласку  дворца, похвалио се да има добре пријатеље Србе који живе у Аустрији и Америци, као и да „посебно воли српске колаче ишлере“. Туристима је, док обилазе просторије виле, строго забрањено снимање и фотографисање. Ова забрана се посебно односи на радне собе Франца Јозефа. Ипак, за српског репортера то правило није важило, тако да су снимљене фотографије ексклузивне и јединствене. Хабсбург је потврдио да је ово било „први пут за 150 година, од 1854. године, кад је вила изграђена, да је у њој боравио и фотографисао неко из српског новинарства“. Радна просторија у којој је кајзер Франц ставио потпис на објаву рата Србији, на папиру који је свакако променио свет, ањ данас изгледа готово исто као и пре 100 година.

Срдачни Маркус Салватор са сетом у гласу скромно се обратио репортеру „Печата“:

„Много чудних ствари десило се у првој половини 1914. године. Шта рећи сад после 100 година? Моје мишљење је – да је прадеда 28. јула 1914. отишао у лов, који је иначе волео више од свега, ништа не би потписао и можда би све било историјски другачије. Прадеда је напустио вилу неколико дана после парафа објаве рата и више се никад није вратио овде, а умро је 1916. године.“

Први пут пред јавношћу: Војна карта коју је Оскар Поћорек, генерал аустроугарске војске, лично исцртао првог дана рата
29. 7. 1914.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *