Мишел Чосудовски – Спонзорисани тероризам и стварање Новог Блиског истока

Разговарала Биљана Ђоровић

У режији САД и НАТО, разматра се ескалација ширег регионалног сукоба – разбијање Сирије, Ирака, Пакистана, Либије, Јордана, а у перспективи чак и Турске и Ирана у циљу освајања Блиског истока и Централне Азије

Побуњеничка организација „Исламска држава у Ираку и Сирији“ (ИСИС) која је за циљ поставила „оснивање сунитске државе“, на путу је да овај циљ оствари. Након напада на Мосул 11. јуна, све више се говори о распаду Ирака а Савет шуре – самопроглашене Исламске државе  објавио је да ће се она простирати од Алепа до реке Дијале у Ираку. Исламски калифат се успоставља као држава која има своју армију, финансије, чак су у оптицају новчанице од 100 фунти са ликом Осаме бин Ладена где је написано „Исламска држава Ирака“. За калифа је изабран Ибрахим Авад Ибрахимал Бадријал Хусеин, познат по имену Абу Бакр ал-Багдади. Говори се да ће се карта Сирије, Ирака и читавог Блиског истока обавезно мењати. Исламски калифат ће се формирати на развалинама Сирије, Ирака, Либије, Јордана и вероватно Ирана, док се на развалинама Ирака, Сирије, а у перспективи чак и Турске и Ирана ствара курдска држава, савршено се уклапајући са пројектом Новог светског поретка за Нови Блиски исток, приказаним на бројним мапама у разним америчким војним и цивилним часописима.

О реализацији старог америчког пројекта − стварање Исламске Државе Ирака − Сунитског калифатског  пројекта  Ал-Шам, што се поклапа са дугогодишњом америчком агендом поделе Ирака и Сирије, o формама савременог ратовања и перспективама за отпочињање трећег светског рата, разговарамо са професором Мишелом Чосудовским, директором „Глобалних истраживања“, најугледнијег геополитичког, аналитичког и теоретичарског интернет портала.

 

Ваше анализе показују да је ИСИС инструмент и део западног војног савеза, настао као производ западних обавештајних служби, који од пре годину дана води побуну против председника Башара Асада у Сирији.

У априлу 2013. ИСИ − Исламска Држава Ирака – организација повезана са Ал Каидом, појавила се поново под акронимом ИСИЛ – (Исламска држава у Ираку и Леванту) и ИСИС  (Исламска држава у Ираку и Сирији). Нажалост, веома мали број тзв. прогресивних интелектуалаца у Европи разуме да је овај ентитет у потпуности производ америчких обавештајних служби, под њиховом контролом. ИСИС је регрутован у Саудијској Арабији, Катару, Турској и Јордану. Западни медији признају да је финансиран од стране Катара и Саудијске Арабије, али њихова анализа никада не показује везе између Саудијске Арабије и САД, које их снабдевају новцем и оружјем, што британски медији признају. Оно што медији не показују јесу нивои доношења одлука који сежу до НАТО, Пентагона и обавештајних служби: ЦИА и МИ6. Аналитичари и новинари на Западу не желе да признају чињеницу да су САД терористичка држава, која спонзорише терористичке организације. Тако долазимо до ситуације где САД оптужују земље као што су Авганистан, Пакистан и Иран за спонзорисање тероризма, што је концепт који су развиле управо САД. Бушова администрација је пласирала пропагандну мантру о земљама које финансирају терористичке организације, док, у ствари, влада САД и њен обавештајни апарат спонзоришу тероризам као инструмент специјалног рата. Како то функционише у случају ИСИС-а? САД пошаљу своје парамилитарне трупе у Ирак, запоседну различите делове земље, ИСИС окупира Мосул са хиљаду људи. САД контролишу и Маликијеву владу у Ираку – која представља опуномоћеника САД − а такође и ирачку армију. И ми се онда питамо због чега није било никакве борбе између ирачке армије, са преко 30 000 трупа у самом Мосулу и са још додатних 15 000 трупа у тој регији, и парамилитарне бригаде од 1 000 побуњеника. Одговор је веома једноставан: командни генерали су кооптирани и инструирани да напусте поприште битке. Читав процес је брижљиво испланиран. Ирачки покрет отпора је такође одиграо значајну улогу у заузимању територија, али на крају је ипак ИСИС формиран као главна парамилитарна организација задужена за стварање услова за балканизацију Ирака – поделу Ирака у три независне државе: Сунитски исламистички калифат, Арапску шиитску републику  и Републику Курдистан, као и за поделу Сирије – по етничким линијама. Ови планови су се налазили на столовима Пентагона током најмање десет протеклих година са циљем разбијања Ирака, елиминације свих институција цивилног друштва: образовања, владиних тела, судског апарата, свега што регулише једну земљу и представља спону између владе и њених грађана. Ради се о новој форми колонијализма – о уништавању држава и њиховој трансформацији у територије. То је агенда која је реализована у Југославији – балканизација и разбијање земље по границама етницитета и трансформација националне државе у територије које током процеса постају отворене територије – оне немају државну структуру, институционалну базу, док лидери нису у позицији да преговарају са страним инвеститорима. Процес је усклађен са програмом приватизације усмереним на отимање стратешких ресурса. У случају Ирака, то су, разуме се, нафта и преузимање територија од приватних компанија. Не можемо разумети дешавања у Ираку, Сирији или било где без јасне спознаје да САД и њихови савезници финансирају терористичке организације, које представљају њихову  пешадију. Они су, на пример, финансирали ОВК, Ал Каиду, стварали парамилитарне ентитете, подржавају нацистичке групе у Украјини. Крајњи циљ је уништење националне државе и њена трансформација у форму територијалне администрације.

[restrictedarea]

Мапа Новог Блиског истока коју је дизајнирао члан Ратне академије САД, потпуковник Ралф Питерс, објављена у америчком часопису Војних оружаних снага под насловом „Крваве границе. Како би изгледао бољи Блиски исток“ показује тежње глобалиста.

Питерсова мапа показује подељене границе Турске, Сирије, Ирака, Ирана, Пакистана, Саудијске Арабије, Кувајта, Катара у неколико земаља. Север Ирана би постао део Азербејџана, предвиђа се стварање Великог Курдистана. Ирак је подељен на три земље: Сунитски Ирак, Шиитски Ирак и Слободни Курдистан. Јерменија и делови Азербејџана би постали део Великог Курдистана. Саудијска Арабија је такође подељена, док су у Јужној и Централној Азији подељени Авганистан и Пакистан. Сасвим је сигурно да постоје тајни војни документи којима ми немамо приступ, где се разрађују питања фрагментације земаља, која се у пракси континуирано одвија а прва је била – Југославија. Постоје докази да се управо ради о томе. САД пружају војну помоћ, али и стварају дипломатско-политичке везе са Курдистаном у северном делу Ирака, потом промовишу успостављање шиитске владе – продужене руке колонијалних власти, као и Сунитског калифата и све је то усмерено на уништење Ирака као државе. Сунитски калифат је стари амерички пројекат. Налазимо га у Авганистану али и у кинеским провинцијама у подручју лука на западу земље као и у Субсахарској Африци у Нигерији, где је подела  направљена између Делте Нигера и северне регије – Нигерије. Наравно, за то постоји убедљив разлог: Нигерија је највећи произвођач нафте у Африци и има популацију од око 160 милиона људи.  Дестабилизација и подела Нигерије служе интересима Сједињених Држава. Збигњев Бжежински, саветник, водећи амерички спољнополитички и геополитички теоретичар, суоснивач Трилатералне комисије, отворено је преузео заслуге за стварање авганистанских муџахедина и за политику која подстиче поделу постојећих националних држава, од сукцесије до стварања микродржава на основу етничких и верских особености. Како је то запазио Вебстер Тарпли: „За Африку, Бжежински препоручује концепт тзв. ‚микронација‘, што значи да би требало да националне границе утврђене у 19. веку буду сведене на племенске ентитете, тако мале да не буду у стању да се одупру чак ни мултинационалним корпорацијама средње величине.“ Нигерија је дестабилизована тако што су Боко Харам и његова салафистичка организација креирани од стране обавештајних служби Запада, за шта су  значајна средства пристигла од различитих група из Саудијске Арабије и Велике Британије, посебно од Ал-Мунтад траст фонда, чије је седиште у Британији, и саудијскоарабијског Исламског светског друштва. Терористичко деловање Боко Харама представљало је претекст за „хуманитарну интервенцију“ изведену у склопу доктрине Р2П „Одговорност за заштиту“. Спонзорисани тероризам је у овом случају представљао реализацију једног од сценарија ратних игара које је Пентагон развио у циљу експанзије АФРИКОМ. На конференцији за новинаре у Дому за оружане снаге (House Armed Services Committee) 13. марта 2008, бивши командант АФРИКОМ, генерал Вилијам Ворд изјавио је да ће деловати под окриљем „борбе против тероризма“ како би се реализовало приоритетно питање америчке растуће зависности од афричке нафте.

Амерички магазин „Атлантик“ је 2008. објавио чланак Џефрија Голдберга под називом „Након Ирака. Како ће изгледати Блиски исток“  где Голдберг  доноси мапу Блиског истока на којој су, поред подељеног Ирака, приказани и подељени Судан, Либан, Иран, Турска, Сирија, Египат, Сомалија, Пакистан, Авганистан…

Мапе као што су Питерсова, Голдбергова и остале не репрезентују нужно политику САД, Пентагона и осталих центара моћи. Приметили сте да Питерсова мапа приказује да је курдска држава анектирала део Турске, што не мислим да ће се одиграти. Турска је веома укључена у процес прекомпоновања Блиског истока. Са друге стране, у овом процесу имамо и веома значајан пројекат Великог Израела – експанзије Израела, предвиђен  планом  „Јинон“. Веома су блиске релације између Турске и Израела особито у контексту дешавања у Сирији и Либану. Ради се о размени обавештајних података, војној координацији успостављеној током последњих двадесет година, од владе Аријела Шарона  и госпође Шилер. САД су усвојиле политику недиректних интервенција и користе своје савезнике, Турску, Израел и арапске државе Персијског залива, за обављање прљавих послова. Важно је приметити да Израел подржава ИСИС и ентитете повезане са Ал Каидом из Голанске висоравни. Поставља се питање зашто би јеврејска држава, ционистички ентитет, подржавала пројекат Исламског калифата? То је стога што пројекат Калифата није пројекат народа на Блиском истоку, већ америчког обавештајног апарата. Политички ислам не би постојао у форми у којој се са њим сусрећемо данас да није подршке исламистичким организацијама, која датира из периода пре рата у Авганистану и траје већ педесет година. Сасвим је извесно да се на подручју Блиског истока разматра ескалација ширег регионалног рата. Планира се разбијање неколико земаља, а свакако Сирије, Ирака, Пакистана, у циљу освајања Блиског истока и Централне Азије од стране САД и НАТО применом методе дестабилизације уз помоћ терористичке пешадије и елиминацијом институција националне државе које регулишу односе између владе и друштва. Управо то се дешава у Ираку.

Чини се да су глобалисти театар војних операција заменили различитим механизмима способним не само да пониште националне државе већ и људски род.

Војне операције и планови су данас веома софистицирани. Како сте рекли, не ради се више о театру војних операција, већ о различитим механизмима интервенционизма, санкција, дестабилизације пољопривредног система, као и деловања преко ММФ, којима се нарушава економија земаља. Ту су и читав спектар тзв. „обојених револуција“, дестабилизација влада, финансирање политичких партија, организација и покрета „цивилног друштва“ и револуција и морамо разумети да су сви ови облици деловања део војне агенде. Ради се о моделу глобалног освајања земаља које нису потпуно интегрисане у структуру моћи Запада. То свакако укључује Русију, Иран, Кину и Северну Кореју − четири земље које се не покоравају у потпуности диктату САД, НАТО и њихових западних савезника. Деловање преко побуњеничких група у Ираку део је војних операција које ће неизбежно укључити Иран. У Индији је током последњих година успостављен режим који ради за Запад. Манмохан Синг је био бивши званичник Светске банке, веома близак вашингтонском консензусу, и он је најпре, раних деведесетих, био министар финансија а потом је постао премијер. Имао сам прилике да се сретнем са њим када сам био у Индији 1992. и било је сасвим јасно да се ради о човеку уклопљеном у западне структуре моћи.

САД формирају различите опозиционе партије, покрете и организације како би довеле до промене режима у државама, а са друге стране постављају своје људе у владама и војскама земаља. Oрганизација „Отпор“ је широко заступљена у „обојеним револуцијама“ и заједно са консултантском фирмом „Канвас“ појавила се пред НАТО агресију на Србију, после чега је била веома активна и у другим земљама на њиховом спровођењу у Азербејџану, Грузији, Египту, Тунису, Сирији, Украјини.

Неопходно је у спектар савременог ратовања укључити и климатске ратове и употребу метеоролошких ратова као инструменте дестабилизације пољопривреде.

Сматрате ли догађаје у Украјини доказом да је рехабилитација нацизма од стране Запада ушла у другу фазу?

У Украјини су САД и њихови савезници довели до промене режима и инсталирали нацистичку владу, што је део агенде Новог светског поретка и указује да се ради о давно успостављеном комплексном односу где су укључене различите структуре. Реч је о заверама, односно веома прецизним плановима који се разрађују и усвајају иза затворених врата од стране центара моћи обједињених у различитим наднационалним структурама. Ради се о комплексном процесу где се одлуке доносе на различитим нивоима. Оно што би, међутим, такође требало разумети јесте да се конфронтација између Запада и два главна евроазијска играча, Русије и Кине, одвија у условима у којима су обе државе чврсто интегрисане у глобалну економију. Руски олигарси су успоставили снажне везе са западним капиталом. Кина је најопресивнија капиталистичка економија на планети Земљи. Неки левичари на Западу и даље сматрају кинеску – социјалистичком економијом, што је апсурдно. Русија и Кина представљају баријеру за освајање света од стране Запада, али оне не нуде никакав алтернативни модел друштва. Заправо, кинески модел представља изванредну парадигму прогреса и богатства за бизнис елиту која је испреплетена са западном. Ради се о глобализацији економије заснованој на пљачки, приватизацији, и док на дипломатском нивоу можемо да размишљамо о Владимиру Путину као о човеку оданом идеји мира – не видимо да се ради о носиоцу идеје социјалног пројекта какав је био у основи социјалистичке па и западне економије, где је реализован у форми социјалне државе. Све је ово осамдесетих година, са реформом ММФ, уздрмано, да би сада у потпуности било замењено бесомучном пљачком и отимачином. И, упркос својим контрадикцијама и тешкоћама, Куба је једина земља у којој је опстао универзални приступ најквалитетнијем бесплатном лечењу и образовању. У Западној Европи сваки сегмент друштва је изманипулисан и опустошен. Но, ствари иду много даље од глобалног осиромашења. Људи су већ током последњих двадесет година осиромашили кроз разноразне мере штедње и економских реструктурирања и сада имамо посла са друштвима где су људски животи потпуно уништени, немају образовање (изузев у школама за слуге) посао, остају без кућа, опстају на сивој економији, за њих не постоји никаква перспектива, систематски се уништава породични живот. Породице се раздвајају: жене и деца више не живе заједно. У Кини се у том правцу најдаље отишло. Кина има 250 милиона страних миграната – радника. Половина радне снаге живи одвојено од породице. Ради се о планском уништењу држава и друштва, што нема никакве везе са недостатком ресурса. Напротив: постоји изобиље ресурса и економије су способне да напредују и цветају. Дијаболична реалност планетарне трансформације открива нам сурову истину. Земље се трансформишу у територије а људи су претворени у ресурсе, робу и сувишне људе. То се догађа у Сирији, Ираку, Сомалији, Нигерији али и у многим другим земљама широм света. ГМО уништава пољопривреде и животе. Ратови биотехнолошким оружјем представљају једну од најопаснијих форми савременог ратовања.  Истребљење људи је пројектовано и оно се непрекидно и непроблематизовано спроводи.

Колика је опасност од избијања светског нуклеарног сукоба?

Званична војна документа Пентагона достављена „Вашингтон посту“ садрже и бројна сценарија за трећи светски рат. Када почнете да дискутујете о овим плановима са тзв. прогресивним професорима и теоретичарима, они ће вам рећи да не постоје никакви планови нити сценарија за трећи светски рат, који по њиховим смешним интерпретацијама може да избије само случајно. Но, ови планови постоје, а постоје и њихове компјутерске симулације. У војним документима Пентагона не спомиње се термин „глобализација ратних дејстава“, већ „дуги рат“ и „трећи светски рат“. Многа документа су доступна јавности. САД и њихови савезници циљају кинеске градове нуклеарним оружјем, које је у приправности. Осим тога, Кина се налази у војном окружењу САД и НАТО. Јужно кинеско море, Тајван, Источно кинеско море, војно присуство САД у Авганистану и Пакистану непосредно уз кинеске границе, као и уз границе Русије, указује нам на огромну милитаризацију у непосредном окружењу ове две земље. Спекулације су сувишне. Потребно је само испоставити чињенице. А чињенице говоре страшним језиком војног присуства и његове ескалације, док је доктрина о употреби нуклеарног оружја промењена након 11. септембра и у њој се о нуклеарном оружју не говори као о последњем средству, већ као о конвенционалном оружју. Морамо се суочити са чињеницама и сагледати свет и дешавања на планети широм отворених очију. Морамо се припремити. Јер, уколико се нуклеарно оружје употреби – биће то крај човечанства а овде се ради о масовном арсеналу на обе стране.

[/restrictedarea]