Почетна / Регион / Миро Церар – нови словеначки месија

Миро Церар – нови словеначки месија

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Новоустановљена Странка Мира Церара освојила је 36 мандата у парламенту који броји 90 посланичких места и лако ће формирати већину за састав нове словеначке владе

На превременим изборима у Словенији десило се „очекивано чудо“ јер је поново, овог пута на још спектакуларнији начин, победила партија основана једва месец дана уочи избора одржаних 13. јула. Изборни резултат партије СМЦ (скраћеница од пуног имена: Странка Мира Церара) бољи је од исто тако напречац основане партије Зорана Јанковића „Позитивна Словенија“ 2011. године. Церара (48) следбеници али и медији већ пореде са Јанезом Дрновшеком, покојним харизматичним председником Словеније а претходно дугогодишњим председником партије либерала и словеначке владе у доба процвата домаће привреде. Данас се о словеначком привредном чуду још само приповеда; држава је на коленима не само због пропасти своје економије него и зато што је суочена са никад вишом стопом незапослености и безнађа, нарочито младих генерација. Отуда није необично што се и седма сила окренула веровању да Словенију само неко попут Дрновшека, дакле неки нови „месија“, може извући из буле у којој се нашла, суочена са сталним претњама да ће јој Брисел послати на врат сурову „Тројку“ да уведе принудну управу, по узору на Грчку и Кипар.

ИЗНЕВЕРЕНА ОЧЕКИВАЊА Тако је на изборима, који су уследили после оставке досадашње премијерке Аленке Братушек, победа припала Миру Церару Млађем, сину чувеног гимнастичара Мира Церара који је на коњу са хватаљкама низао медаље за репрезентацију некадашње Југославије. Миро Церар Млађи је поникао у породици где су оба родитеља не само страствени гимнастичари него и врсни правници, па није необично што је и сам студирао права, иако није завршио међу адвокатима, попут оца, већ је кренуо мајчиним стопама. И обрео се у политичким водама. Мајка Зденка је, наиме, и сама пре 10 година обављала функцију министарке правосуђа, пошто се учланила у партију либерала (ЛДС). Либерали су у међувремену нестали са словеначке политичке сцене, а празнину у новонасталој ситуацији је сада попунила новоустановљена странка СМЦ, освојивши 36 мандата у парламенту који броји 90 посланичких места. То значи да ће Церар не само релативно лако владати помоћу још једне од победничких партија левог центра већ и да је у старту пожњео успех какав Словенија не памти још од времена када је државом суверено владала Дрновшекова Либерална демократија Словеније (ЛДС). На опрез у проценама, међутим, упозорава чињеница да је СМЦ у последње четири године већ четврта партија која се појавила ниоткуда, при чему су претходне три „месијанске“ странке, после првог изборног бума − на следећим изборима доживеле дебакл.
У Словенији то, очито, више није необично. Држава се већ седам година копрца у грчу кризе која је све гора. Нови лидери, који обећавају бригу за социјалу и боље сутра, испрва засветле као свици, а онда − после изневерених нада − нестају са политичке позорнице. Тектонске промене расположења бирача нису показатељ „прилагодљивости“ словеначког гласачког тела, већ су одраз очаја и безнађа грађана који као прљав веш мењају своје политичке миљенике. Потом, изнова разочарани резултатима рада нове владе, напуштају дотадашње, аферама упрљане фаворите, у потрази за новим „спасиоцима“. Док држава све дубље тоне.

[restrictedarea] Суноврат је почео од партије ЗАРЕС, коју је после распада либерала основао некадашњи Дрновшеков кадровик Грегор Голобич. Убрзо су почели да се нижу скандали, Голобич је ухваћен у лажи и тајкунским брљотинама, па су наранџасте боје ЗАРЕС-а већ на следећим изборима збрисане са политичке карте Словеније. Нова еуфорија је настала 2011, када је лево оријентисана политичка елита, потпомогнута и напорима првог словеначког председника Милана Кучана, иначе блиског пријатеља Зорана Јанковића, градоначелника Љубљане и бившег успешног менаџера „Меркатора“, успела да наговори Јанковића да уложи новац у стварање нове партије. Тако је на тадашњим изборима заблистала Јанковићева „Позитивна Словенија“ уз (такође нову) „Грађанску листу“ Грегора Виранта. „Позитивна Словенија“, међутим, упркос маестралној победи није добила довољно мандата како би саставила владу, па се убрзо распала на два дела. На овогодишњим изборима није успела да прескочи изборни праг, док је од Јанковића одметнута Аленка Братушек са својим „Савезништвом Аленке Братушек“ једва успела да уђе у парламент. На нетом одржаним изборима је пропала и „Грађанска листа“ Грегора Виранта, која је пре нешто више од годину дана била кључни језичак на ваги и имала моћ да одлучује о састављању словеначких влада. Још горе је прошла партија „Верујем“, коју је уочи избора за посланике у Европском парламенту (25. маја 2014.) основао Игор Шолтес, унук Едварда Кардеља. Месец и по дана касније, „Верујем“ је ишчезла са графикона који је приказивао странке којима су бирачи поклонили поверење. Хоће ли исти усуд снаћи и партију Мира Церара или ће се претворити у нешто трајније, то ће показати наредних 100 дана.

ЕНИГМА ЦЕРАР Највећа енигма су, још увек, лик и дело самог Мира Церара. Осим што се колумнисти слажу да у држању и наступима (чак и физички) неодољиво подсећа на Јанеза Дрновшека (што значи да делује сталожено и одмерено) у јавности је већ лансиран црв сумње око Цераровог плана и програма. Анализа његових предизборних говора и наступа открила је (као и сам сајт његове партије) не само да му је програм танак већ да га практично и нема. Када је прозиван да одговори на конкретна питања, најчешће се провлачио зборећи неодређено, па су неки од критичара већ закључили да је Миро Церар својом појавом спиновао бираче, а да заправо нема конкретан програм. Стога је нејасно како ће на месту мандатара и, сасвим извесно, новог шефа словеначке владе − убудуће уопште водити Словенију. Досадашња премијерка Аленка Братушек је током предизборне кампање (под слоганом „Храброст за наставак“) већ оцрнила Церара, свог најљућег ривала на изборима 13. јула, примедбом да његово досадашње деловање открива да „није храбар“. Сада ће сама морати да пронађе храброст да му се понуди за учешће у новој власти, док је једино извесно да СМЦ неће ковати владу са другом највећом партијом, СДС-ом Јанеза Јанше.
СДС је, штавише, већ прогласила ове изборе нелегитимним, јер је њен председник изборну кампању провео иза решетака, у затвору Доб, где издржава двогодишњу казну због своје улоге (на месту словеначког премијера 2004−2008) у корупционашкој афери „Патрија“. Јанша је осуђен и експресно стрпан у ћелију тик уочи почетка изборне кампање, која је потом претворена у свакодневне митинге СДС-а што испред зграде Врховног суда, што испред парламента. Јанез Јанша је, иако је кампању водио из казамата, успео да освоји посланички мандат, али то је Пирова победа, јер је његова партија изгубила око 20 одсто гласова на које је рачунала. Зато је СДС, чим је постало јасно да је губитник, објавила да ће свако ко постане председник владе формиране захваљујући „овако нелегитимним изборима − постати словеначки Лукашенко“. Мира Церара зато чека напорна владавина, коју би додатно могао да отежа и превремени Јаншин излазак из затвора. Неколико угледних правних експерата и тројица уставних судија су већ проблематизовали пресуду која је базирана на посредним, уместо на материјалним доказима, те на „неконкретизованој“ кажњивој радњи коју је Јанша наводно починио на „непознатом месту, у непознато време, на непознати комуникациони начин“. Па није нереално очекивати да ће Уставни суд (ако то не успе Врховном) пресуду поништити, а онда ће (због застаревања) Јанша ионако (п)остати слободан човек, који не крије амбицију да врати мило за драго и вине се у премијерску фотељу, по сваку цену.
У том случају ће се Церар тешко одржати у седлу, али тренутно му је Јанша девета рупа на свирали, јер га прво чека посао састављања 12. словеначке владе од осамостаљења. За Церара је карактеристично и да је политички „неисписан лист“, јер се до сада није изјашњавао као симпатизер неке партије нити је икада показивао афинитете да гради политичку каријеру, вазда се декларишући као независни стручњак − уставни правник, предавач теорије и филозофије права на Правном факултету у Љубљани, стручни сарадник словеначког парламента. Оно што се још зна о Церару Млађем јесте да нема афинитета ни за гимнастику нити за атлетику, већ су га у дечачко доба више занимали фудбал, кошарка, хармоника и гитара. Неко време је провео као сарадник адвокатске канцеларије познатог словеначког адвоката Мира Сенице, животног сапутника Катарине Кресал, прве жене на месту министра полиције у време када је била председница партије ЛДС. Управо тај детаљ из Церарове биографије је током предизборне кампање постао највећи камен око врата његове младе партије, јер је као „предузетник“ у последњих 10 година, уз стални посао на Правном факултету, своје радно време трошио на давање „правних мњења“ и експертиза и тако зарадио преко милион евра… Ова открића, међутим, нису наудила Церару, који је и у вези са тим сличан својој покојној мајци Зденки Церар, својевремено и врховној државној тужитељки, која је често и без нарочитих последица улазила у клинч са правницима из десног политичког спектра. Захваљујући управо Зденки, Цераровој мајци, која је била и потпредседница ЛДС-а, бирачи али и Јаншина СДС виде у Миру Церару Млађем политичара који припада левом политичком полу.
Сигурно је да Миро Церар нема шанси да ужива у ловорикама, нити сме да рачуна на „грејс период“ од 100 дана, јер му предстоји суочавање са нагомиланим проблемима због којих су избори и организовани усред лета, уместо да се чека јесен, што је председник државе Борут Пахор оценио „прекасним“ по Словенију, огрезлу у кризи. Европска комисија од Словеније тражи ново стезање каиша, што се коси са очекивањима грађана, којима је доста економског суноврата, сиромашења, беспослености, глади и беде.

Повратак левице

Највеће изненађење избора у Словенији је постигла партија „Удружена левица“, која је такође настала непосредно уочи изборне кампање, а чини је савезништво три мање партије. „Удружена левица“ по свим својим карактеристикама и по програму подсећа на грчку „Сиризу“. У складу с тим је управо Алексис Ципрас, вођа „Сиризе“, и лично дао подршку тој новој словеначкој партији, која је неочекивано претекла досадашњу највећу левичарску партију – „Социјалне демократе“ (СД) који су потекли од реформисаних комуниста. „Удружена левица“ се залаже за заустављање приватизација словеначких предузећа, што је у потпуној супротности са захтевима Европске комисије. Прваци ове партије су активисти који су претпрошле зиме водили демонстрације на улицама бројних словеначких градова, захтевајући смену (Јаншине) владе. Што су и постигли. Већ су најавили да неће партиципирати у новој власти, већ ће радије заузети улогу коректива, будно мотрећи на сваки Цераров потез, из опозиције.

Резултати избора

Према подацима словеначке Државне изборне комисије, победница превремених избора је Странка Мира Церара са 34,61  одсто гласова и 36 посланичких мандата. На другом месту је странка Јанеза Јанше СДС са 20,67 одсто гласова и 21 посланичким мандатом. Следе ДеСУС (партија пензионера, са 10,23 одсто освојених гласова, односно 10 мандата) „Удружена левица“ (5,97 одсто гласова и шест мандата) „Социјалне демократе“ (5,96 одсто гласова и шест мандата) хришћанско-конзервативна „Нова Словенија“ (НСи, освојила је 5,54 одсто гласова и пет мандата) и „Савезништво Аленке Братушек“ са 4,34 одсто гласова и четири мандата. Досадашње парламентарне партије „Грађанска листа“ (ДЛ) Словеначка народњачка партија (СЛС)  и у претходном сазиву највећа странка „Позитивна Словенија“ (ПС) − испале су из парламента.

Спољна политика – потпуна непознаница

Што се тиче спољнополитичких усмерења, влада Мира Церара ће највероватније наставити политику досадашње премијерке Аленке Братушек. Програмске смернице СМЦ-а, које се могу наћи на сајту странке, не откривају апсолутно ништа, изузев флоскула о „сувереној спољној политици“, „поштовању преузетих међународних обавеза“, вођењу „принципијелне дипломатије“, промоцији „мирног решавања спорова“, као и „специјализацији словеначке спољне политике на подручју заштите људских права, хуманитарне помоћи и развојне сарадње“. На основу тога али и неодређених изјава Мира Церара, тешко је наслутити какву политику ће Словенија водити у вези са питањем „Јужног тока“, сарадње на Балкану… Али нема сумње да ће сарадња са државама „Западног Балкана“, значи и са Србијом, бити високо на листи приоритета нове словеначке владе, за разлику од оне Јанеза Јанше, који, поређења ради, током свог четворогодишњег мандата ниједном није посетио Србију.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *