Почетна / Друштво / Каракас чека српску амбасаду

Каракас чека српску амбасаду

Пише Никола Мартић

Власт која је претходила Угу Чавезу под притиском Америке затворила је амбасаду Венецуеле у Београду, али су Чавез и цела Боливарска Република Венецуела увек били раме уз раме са Србијом – рекла је Њена екселенција др Дија Надер де ел-Андар на прослави венецуеланског националног празника

Амбасада Боливарске Републике Венецуеле у Републици Србији приредила је 5. јула 2014. године, поводом Дана независности и прославе 203-годишњице ослобођења Венецуеле од шпанског колонијализма, пригодну свечаност у просторијама хотела „Хајат“ за представнике Владе Републике Србије, чланове дипломатског кора и друштвеног и јавног живота.

Овом приликом, шеф дипломатске мисије Амбасаде Венецуеле у Србији, Њена екселенција др Дија Надер де ел-Андар, за „Печат“ је рекла да је „нажалост, влада Венецуеле која је претходила Угу Чавезу, под притиском САД затворила амбасаду у Републици Србији али да су, од тренутка доласка на власт, Уго Чавез и цела Боливарска Република Венецуела увек били раме уз раме са Србијом у међународним организацијама“. Госпођа Надер је подсетила да је „бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић био у званичној посети Венецуели, када је потписано неколико споразума. Том приликом уговорено је отварање венецуеланске амбасаде у Србији, као и амбасаде Републике Србије у Венецуели. Ми смо фебруара месеца 2012. године отворили амбасаду Венецуеле у Србији, а што се тиче српске амбасаде у Каракасу, решен је проблем зграде амбасаде тако што је договорено да некадашња амбасада СФРЈ буде стављена на располагање Србији за потребе дипломатске мисије у нашој земљи.“ Госпођа Надер је истакла да се нада да ће „Србија у најскоријој будућности отворити своју амбасаду у Венецуели“.

„Венецуела веома високо цени сарадњу са Србијом и тренутно су у припреми споразуми из разних области, укључујући културу, образовање, науку, и надам се да ће се сарадња у овим и другим областима у будућности одвијати брже, боље и ефективније“, рекла је њена екселенција Диа Надер де ел-Андар, поручивши српском народу да увек може да рачуна на пријатеље из Боливарске Републике Венецуеле.

Поводом прославе Дана независности Боливарске Републике Венецуеле, у Народној библиотеци Србије је била представљена и „Плава књига“, коју је написао командант и савремени вођа Боливарске револуције Уго Чавез Фријас. Ова књига крије интересантне поруке венецуеланских револуционара из времена почетака борбе за независност (19. век) које би могле бити од значаја и за српску политичку елиту и јавност у целини. У књизи проналазимо упечатљиве редове Симона Родригеза, јужноамеричког филозофа и просветитеља, личног учитеља самог носиоца револуционарне борбе за независност јужноамеричких народа од шпанске колонијалне власти – Симона Боливара, у којима пише:

„Где да идемо да тражимо моделе? Шпанска Америка је оригинална. Оригиналне треба да буду и њене институције и њена влада. И оригинална средства за њихово успостављање. Или ћемо смишљати, или ћемо грешити. Америка не треба послушнички да имитира, већ да буде оригинална.“

Разуме се, не треба посебно напомињати колико су ове визионарске речи актуелне и у модерној српској историји.

Занимљиво је, и недовољно познато, да је Уго Чавез од Симона Боливара прихватио и идеју о успостављању Моралне власти. Чавез у својој књизи цитира Боливара који се својевремено обратио учесницима револуције следећим речима: „Формирајмо овај Ареопагус да ваља за образовање наше деце, за рационално подучавање, за прочишћење онога што је корумпирано у Републици; нека осуђује незахвалност, егоизам, хладну љубав према отаџбини, дангубљење, грађански немар, нека суди о кривичним делима корупције, о погубним примерима…“

Симон Боливар и Уго Чавез стајали су раме уз раме у Народној библиотеци Србије, позивајући и српски народ на нешто што је данас готово утопијски концепт, на оригиналну и самосвојну државну организацију слободних друштвено одговорних грађана који улажу у своју будућност, не доводећи тиме у питање опстанак и благостање нових поколења.

Један коментар

  1. Sretan praznik gospodjo dr Dije Nadar de elAndar.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *