БРИКС прави нови ММФ

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Савез Бразила, Русије, Индије и Кине добија дефинисан политички, економски и енергетско-безбедносни оквир, као најаву промене односа снага и стварања „новог полицентричног светског поретка“

Русија је заиграла много одлучније на светској сцени. Као што се и претпостављало, одговор Москве Американцима, који по сваку цену покушавају да распале ратни пламен на њеним границама, биће асиметричан. Тачније, Русија се неће бавити само смиривањем пожара у Украјини већ ће настојати да тежиште конфронтације измести пред саме границе САД-а. Кремљ неће подизати револуције и инспирисати грађанске ратове, али ће још више сарађивати са земљама Латинске Америке, посебно са онима које траже спољну заштиту од притиска Вашингтона. А таквих је, очигледно, све више. Отуда, фраза како сви суседи мрзе Русију и наводно желе од ње да побегну и те како важи и за Америку, када је реч о њеном „задњем дворишту“. То је најбоље показала прошлонедељна седмодневна посета руског председника Владимира Путина латиноамеричком континенту, у оквиру које је одржан и важан самит земаља БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Република). Свечан и топао пријем који је доживео у свим земљама где је боравио сведочи да је гост из Москве одавно очекиван у овом региону, који је доскора сматран ексклузивном зоном Вашингтона. Но, времена се мењају.

НОВА МЕЂУНАРОДНА РЕАЛНОСТ Неколико је суштинских циљева које је Путин зацртао пред посету Латинској Америци и они довољно добро илуструју стратешке правце спољне политике Русије. То су развој економске сарадње, пре свега у сфери енергетике, где ће Русија учествовати у неколико великих пројеката. Даље, то је стратешка политичка и финансијска сарадња са земљама латиноамеричког региона и БРИКС-а. И на крају, то су одређени геополитички задаци и пројекти, чија ће реализација највише и ударити по америчким интересима. Приметно је да Русија у свим земљама Латинске Америке где је то могуће договара инсталирање свог сателитског система ГЛОНАС, који је пандан америчком ГПС-у. Иако се истиче да је систем ГЛОНАС намењен првенствено за цивилне сврхе, не може се сакрити његова војна компонента, која ће омогућити Русији да своје „космичко око“ инсталира над америчким континентом. А посебно је занимљива и далекосежна Путинова идеја да све земље БРИКС-а пређу на употребу система ГЛОНАС.

[restrictedarea] Преговори и сусрети руског лидера на тлу Латинске Америке тицали су се искључиво нове међународне реалности и распореда снага у свету. Другим речима, све Путинове активности од глобалног су значаја, па чак и оне које су наизглед чисто билатералне природе. Како су најавили експерти, он жели да створи нови модел заједничке борбе против сајбер-шпијунаже, што је проблем посебно актуелан после серије компромитујућих открића америчких шпијунских активности широм света. Зато не чуди што је плодно тле за своје идеје пронашао у Бразилу, Аргентини, Венецуели, Куби, као и у свим земљама БРИКС-а. Све оне желе да заштите суверенитет од америчких агената из ЦИА и НСА, а управо је сектор телекомуникација један од најпорознијих. То добро знају и руски партнери из Европске уније, редом прислушкивани из Вашингтона. Постаје, тако, много јасније зашто европске земље тако тешко могу да се отргну из загрљаја прекоокеанског „великог брата“, који зна све њихове тајне. Нове Путинове иницијативе усмерене су управо на пресецање ове доминације.
Други правац продора руског утицаја је економско-финансијски. Опраштајући Куби стари совјетски дуг (90 одсто од 35 милијарди долара) Кремљ не само што демонстрира широкогрудост „достојну глобалног лидера“, како се изразила аргентинска председница Кристина Фернандез де Киршнер, већ, растерећујући Хавану неподношљивог финансијског терета, ствара претпоставке за поновно успостављање веза покиданих у доба Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. Јер, оно што за Русију представљају територије Украјине или Грузије, то је Куба за САД. Једнострано се повући са таквог места, које је притом изразито непријатељски расположено према Америци, представљало је класично геополитичко самоубиство. Ипак, Горбачов и Јељцин су то урадили не трепнувши. Мислили су да ће Вашингтон ценити такав гест, али се још једном потврдило старо дипломатско правило – исказана слабост увек је праћена новим, још жешћим притисцима и ту краја нема.
Зато је Путин, усред украјинске кризе, где Американци покушавају да изолују и сатерају Русију иза Урала а да сами заузму њено место на светском енергетском тржишту, предузео реалне контрамере. Најпре је на Куби уговорио постављање сателитских станица ГЛОНАС. Аналитичари спекулишу да је речи било и о коришћењу луке у Хавани за Руску ратну морнарицу. После Хаване, руски лидер је изменио план и, уместо директно за Буенос Ајрес, најпре је одлетео за Манагву, где га је на аеродрому сачекао стари савезник Данијел Ортега. У Никарагви је Путин са Ортегом такође направио план о постављању ГЛОНАС станица, чиме се већ јасно оцртава идеја „опкољавања“ САД-а овим сателитским инсталацијама. Подсетимо, Русија је ускратила гостопримство америчким ГПС станицама на својој територији, пошто је Вашингтон пролетос одбио да размести ГЛОНАС унутар граница САД-а. Међутим, са Кубом и Никарагвом, а вероватно и са Бразилом и Аргентином, ГЛОНАС ће ипак покрити добар део америчког континента и без директног учешћа Вашингтона.

ОПКОЉАВАЊЕ АМЕРИКЕ Оно што ће Американце још више заболети јесте заједнички пројекат Москве, Пекинга и Манагве − изградња Никарагванског канала. Овај подухват, вредан 40 милијарди долара, треба да споји Атлантски и Тихи океан и потисне Панамски канал, изграђен под патронатом Американаца. Радови ће започети следеће године, канал ће бити пуштен у рад већ 2019, а сви објекти биће довршени деценију касније. Ово је још један доказ „тихе коалиције“ Пекинга и Москве против Запада, а посебно САД-а. Осим изузетног економског значаја, Никарагвански канал имаће и несумњиву војну вредност – ратни бродови и подморнице Кине и Русије моћи ће много учесталије да циркулишу кроз америчке воде, покривајући и источну и западну обалу САД-а. Имајући у виду договоре Москве о снабдевању и ремонту са Никарагвом, Венецуелом и Кубом, јасно је да ће Руска ратна флота бити увек на америчким границама.
Значајне су, свакако, и Путинове нескривене намере да одвоји Латинску Америку од вашингтонског хегемона, на сличан начин као што већ ради у Европи. Амерички аналитичари не скривају злобу због потеза Ангеле Меркел, која је ових дана подигла велику буку откривајући шпијуне САД-а инфилтриране у немачке безбедносне и политичке структуре. Американци, наиме, у свему томе виде прсте Путина и руских обавештајаца, сматрајући да су управо они помогли канцеларки Меркел да „прогледа“. Не треба, наравно, такве спекулације узимати здраво за готово, али је симптоматично да се и Путин недавно осврнуо на то да се европски партнери нелагодно осећају и шапућу у сопственој кући. Притом је Путин три пута поновио: „Ја се уопште не шалим када ово кажем!“ Докле је све то дошло, сведочи што је чак и Патрик Шенсбург, шеф Парламентарне истражне комисије која испитује случај шпијунаже НСА – а она је, како се сада испоставило, и сама била на удару америчких агената – наложио својим сарадницима да избегавају коришћење имејла и електронске комуникације и да своје поверљиве извештаје куцају на писаћим машинама. И то не на електронским, већ на обичним, механичким! И Шенсбург је, да иронија буде већа, у изјави медијима, поновио Путинове речи: „Да, ја се не шалим!“
Заиста, враг је однео шалу. Зато Путин нуди Европљанима и Јужноамериканцима уједињење око идеје одбране државног суверенитета, пре свега од америчке шпијунаже. Путин каже: „Ми желимо јаку, економски стабилну и политички независну, уједињену Латинску Америку, која постаје важан део настајућег полицентричног светског поретка.“ Посебну пажњу Путин је обратио на CELAC, Заједницу латиноамеричких и карипских земаља, нову организацију која уједињује све државе Јужне и Северне Америке, осим Канаде и САД-а. „Реч је о савезу свих земаља континента, који треба да постане форум за разматрање регионалних послова, без учешћа и наметљивог мешања спољних сила“, подвукао је Путин. Сасвим је очигледно на које „наметљиве спољне силе“ је мислио.

БРИКС Истовремено, Русија подржава Бразил у тежњи да постане стални члан Савета безбедности УН. „Уверен сам да ова моћна, динамично растућа земља може да одигра важну улогу у новом полицентричном светском поретку у настајању“, истакао је руски председник. Још једном је, дакле, поновио речи – „нови, полицентрични светски поредак“. Очигледно, то и јесте шифра, односно модел по коjeм ће се догађаји даље одвијати. У томе ће нарочиту улогу одиграти управо БРИКС, од једне неформалне групе све више прерастајући у глобалну силу која уједињује више од 40 одсто светског становништва и четвртину бруто производа планете. „Земље БРИКС-а желе да јачају политичку компоненту своје сарадње, кроз узајамне консултације и заједничке акције у међународним организацијама. Истовремено, желим да нагласим да немамо планове да формирамо војно-политичку алијансу на основу БРИКС-а“, закључио је Путин.
Овде треба за тренутак застати и замислити се над овим речима. Пре свега, зашто би неко помислио да би БРИКС могао да буде будући војни савез, односно нови НАТО? Са друге стране, наглашено је јачање не само економске већ и политичке сарадње унутар БРИКС-а, па такав савез већ у старту поприма заједничке геополитичке циљеве, где удар на једну чланицу наноси штету и свим осталим. Даље, за чланство и кооперацију са БРИКС-ом заинтересоване су и друге велике земље, као што су Аргентина и Мексико, те све то већ личи на почетак једног озбиљног прекомпоновања снага у свету, односно на стварање „новог полицентричног светског поретка“.
Ствари постају још јасније када се имају у виду одлуке које су лидери БРИКС-а: Дилма Русеф, Владимир Путин, Нарендра Моди, Си Ђинпинг и Џејкоб Зума – донели у уторак, на самиту у бразилском граду Форталеза. Пре свега, одлучено је о стварању Банке БРИКС-а, која ће бити једна од највећих у свету, са почетним капиталом од 100 милијарди долара. Биће створен пут резервних валута земаља чланица, па ће оне моћи да користе средства за превазилажење текућих проблема са ликвидношћу. Такође, Русија је понудила и формирање „енергетске банке“, односно резерве енергената коју ће она ставити на располагање БРИКС-у у случају енергетске кризе. Тако се сада много јасније назиру контуре будуће сарадње и њених основних праваца – акценат је на независности од спољних центара моћи. На независности како економској и финансијској, тако и политичкој. А све то довешће до стварања новог центра на теразијама светске моћи. Везивно ткиво таквог савеза свакако је несумњив интерес ових земаља да се ослободе било чијег туторства са стране, а тако јак мотив нипошто не треба занемарити.
Наведене промене, а посебно стварање Банке БРИКС-а, са седиштем у Шангају, донеће кардиналне промене у светској економији. Како је истакнуто у Форталези, нова финансијска институција БРИКС-а, отворена за све чланице УН, омогућиће суштинско јачање глобалног финансијског система, посрнулог због неуспешне реформе ММФ-а. У преводу: пошто Американци не желе да прихвате реалност и поделе са другима контролу над ММФ-ом и Светском банком, онда ће ти „други“ започети формирање паралелног финансијског система, на који Вашингтон неће имати утицаја. Све то, пре или касније, довешће до даљег подривања позиције долара у глобалној економији. А сама чињеница да ће централа Банке БРИКС-а бити у Шангају најбоље сведочи да је то директан изазов будуће највеће светске привреде садашњем лидеру.
Дакле, коцка је бачена. БРИКС постаје структура, савез са све јасније дефинисаним политичким, економским и енергетско-безбедносним оквиром. Комуникацијски сателити ГЛОНАС, које Русија интензивно већ годинама шаље у свемир, свакако неће служити само за навигацију у аутомобилима. Десетине милијарди долара уложених у овај мегапројекат омогућују стварање независне руске мреже, неопходне за прецизна навођења и координацију деловања војних система у реалном времену на целој планети, али и за многе друге стратешке намене. Истовремено, све земље БРИКС-а, на челу са Русијом и Кином, жељне су слободних комуникација, за шта је неопходан алтернативни интернет, заштићен од упада западних специјалних служби. Слобода у покореном свету свакако има цену, али је она сада јасно сагледива и, што је најважније – достижна.
Јер, ако се погледа мапа Евроазије, лако је уочити да иза свих покрета који уносе хаос и нестабилност на њеном простору, као што су тренутно кризе у Украјини и Ираку, на овај или онај начин стоји Америка. Стога, не изгледају лишеним основа тумачења оних аналитичара што тврде да то и јесте стратегија Вашингтона, да се осујете и пресеку виталне комуникације у Евроазији, а пре свега енергетски коридори који повезују Индију, Кину, Русију и Европу. То је заправо удар на кичму Евроазије, односно кључне земље БРИКС-а и Европске уније. Америци је неопходно да енергенти, а пре свега нафта, буду што скупљи, да се свуда осећа њихова несташица и да се елиминишу главни снабдевачи, а да њихово место заузме Вашингтон који постаје конкурентан само уз високе цене. На тај начин се остварују главни амерички геостратешки интереси, управо обуздава се економски раст земаља БРИКС-а и Европе и на дуги рок спречава продубљивање њихове међусобне сарадње.
Из овог разлога, Русија и Кина у последње време максимално интензивирају све процесе супротне наведеним плановима, а предложена енергетска алијанса БРИКС-а донеће преко потребну стабилност испорука. Два нова велика гасовода, један према Кини, а други ка Европи, донеће енергетску безбедност у Евроазији. А тријумф Русије и Кине, оличен у изградњи Никарагванског канала, означиће дуго очекивани тренутак – нови полицентрични светски поредак. Да, то није шала.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *