Вучићев гамбит

Милорад Вучелић, главни уредник

Све је крајње једноставно и јасно. Нека премијер Александар Вучић и влада Србије одлуче да неће бити изградње „Јужног тока“ и да ће увести санкције Русији и неће бити никакве унутрашње и спољње приче о цензури, аутоцензури, угроженим људским правима и слободи изражавања, притиску на баснословно плаћеног заштитника грађана, обарању сајтова, таблоидизацији. Неће бити ни саопштења и напада међународних организација. Све то могло би се заиста радити до миле воље, баш као што је много тога и рађено за време неприкосновене владавине жутог картела. Још ако би Вучић и његова влада очигледније ставили до знања да су за приступање западној војној алијанси, не би се на њихов рачун смела изрећи било каква, па ни најмања увреда. Нема тог гласа против, који би угледао светло дана у нашим медијима нити би то било ко у међународној заједници оценио као цензуру. На ту тему аутоцензура је и немогућа јер су готово сви уредници наших медија потпуно еврофанатични и пронатовски расположени. Они сматрају да су њихов такав идеолошки став и његова бескомпромисна примена само докази великог професионализма и објективности. То је постао жуто обојени поглед на свет. И то је суштина, а све друго су тек нијансе и изведенице које из ње следе.

Дакле, прилика је ту па сада остаје да видимо да ли ће је, и како, власти у Србији искористити. У свом понашању и доношењу одлука оне морају имати на уму једно такође веома једноставно питање: Зашто би Срби подржавали неку нову копију политике разбијања своје државе, слепе послушности Бриселу, антируског евроунијаћења и расрбљавања када им је оригинал  још увек при руци? Управо тече акција помног шминкања напола упокојених политичара и странака не би ли се они и оне како оживели и додатно дахтали за врат управо изабране власти. Док неки нови „блок“, „фронт“ или ДОС не стасају, ватру оспоравања и напада одржаваће неки нови још неименовани „Отпор“, неки медији и организације цивилног друштва − под старом командом „тамних коридора моћи“ или сивих бриселских чиновника. С правом се каже да је ово само „показна вежба“.

[restrictedarea]

Увелико се говори како постојећа опозиција није кредибилна и да управо због своје (не)кредибилности треба да се удружи. Ако је већ тако, како се онда може доћи до закључка да ће сви појединачно, дакле онако некредибилни, постати изузетно кредибилни онда када се зближе и приљубе једни уз друге?

Није наодмет поменути да су се последње две године наши владајући политичари толико умиљавали другосрбијанцима да је то било на самој ивици доброг укуса и већ угрожавало мало осетљивији желудац. Видљивом силином су наставили баш као и њихови претходници са потпуним игнорисањем интелигенције која заступа српско становиште. Готово да се може рећи да су се преумили. И опет узалуд. Требало би, напокон, из тога извући неку ваљану поуку. Најгора је позиција ни тамо-ни онамо. Нема никаквог трећег пута.

Богата је Србија, пребогата. Богата је, пре свега, територијом које има и одвише, што доказује на Косову и креће у одлучан бој да то покаже и у Војводини. Политички инжењеринг и гласачи на последњим изборима знатно су оштетили жути картел. Поставило се пред Запад питање како га опоравити и како припремити резервну политичку клупу за обнову поуздане деструкције Србије. Не мора политички лидер са великом подршком народа да уради било шта против воље великих, али довољно је њихово сазнање да би нешто што није у складу са њиховим интересима могао урадити па да буду против њега и да покушају да га што више ослабе. Решење је потражено у јачању и окупљању сецесионистичких снага из Војводине. Тако је Демократска странка, која је срце и мозак жутог картела, дошла  под потпуну контролу „статуташа“, војвођанских кадрова, оставивши потпуно по страни централну или све ужу и ужу, а потопљену Србију, из које неколико стотина делегата није ни дошло на изборну скупштину на којој је за лидера изабран Бојан Пајтић. Уместо да војвођански покрајински ДС прерасте у регионалну партију, решење је пронађено у томе да потпуно запоседне и завлада преосталом странком у УЖАСУ, како су се с пуним покрићем пре Милошевићевог Устава називали делови Србије ван покрајина.

Као што најчешће бива, ова операција је обављена уз велику помоћ жутих Београђана из „круга двојке“. И наравно, Запада.

Давних дана смо написали оно што је више него познато, а то је извесност да владајући кругови западних сила сматрају да Србији не припада право да има значајног политичког лидера. Да не идемо даље и детаљније у прошлост, то доказује пример Војислава Коштунице. Одлично је, смело, са одговорношћу и политичком тежином коју носи министарска функција, ових дана рекао Александар Вулин: „Великим силама не одговара премијер Србије који има подршку 50 одсто гласача…“

Муњевито упињање неких аналитичара да поређењима са стањем у  државицама као што су Црна Гора или Македонија обеснаже ову истину више је него комично. Србија никада није била живописно излетиште империја нити сезонска туристичка дестинација, а још мање потенцијално пристаниште туђих ратних бродова. Још трагикомичнији је приговор о наводном лицемерству овакве тврдње зато што су стране силе и раније постављале владе у Србији па тако и ову постојећу. Ако је већ тако, зашто се онда јавно не ревидира став у односу на Милошевића јер њега сасвим извесно нису на власт довеле велике силе? А са власти је доказано свргнут уз огромну помоћ Запада. И како онда објаснити активно учешће појединаца у његовој смени него управо преко подршке јачању страног фактора моћи? Како то да им данас напрасно смета оно исто што им је прекјуче било пожељно а што им до јуче није сметало? Требало би претходно одговорити на принципијелно питање да ли је одлучујућа улога страних сила у постављању  власти у нашој земљи легитимна или није и кад је била прихватљива и од када није и када ће поново бити. Да ли је она била пожељна у рушењу владе Војислава Коштунице или није? Да ли је она у овом тренутку пожељна да би се срушила постојећа Вучићева влада? Да ли је данас прихватљиво да се заједно са Бриселом и Вашингтоном синхронизовано учествује у обарању данашњих власти? А посебно Александра Вучића и председника Републике Томислава Николића, који је иначе под свакодневном паљбом немачких листова који излазе на српском језику?

Остаје и питање да ли неко можда међу „великим силама“ препознаје Русију па им њен утицај посебно смета али то неће да отворено каже. Познато је, наиме, да је све до пре једне деценије Русија била у положају који не угрожава интересе западних великих сила на Балкану и у свету, али то се битно променило. Русија несумњиво има статус велике силе. Познато је и то да су се руске власти на почетку овог века прећутно сложиле са променом власти у Србији и агресијом НАТО-а. Данас је то битно другачије, што је  видљиво у подршци Србији на међународном а и унутрашњем, не само економском плану. И у свим оним огромним предностима које нам нуди изградња „Јужног тока“.

Није лако то рећи али помало нам недостаје ЛДП. Има неке јасности која њих и данас краси. Док неки аналитичари мрсе и мрморе, Чедин портпарол отворено каже: „Србија на путу ка ЕУ мора да се определи и за НАТО. То није само војна сарадња већ политички савез који доноси нове инвестиције“. И преко воље, фразерски додаје: „Србија треба да настави да сарађује са Русијом.“ Умирујуће је то што с њом , судећи по овом саопштењу, не морамо ратовати. Некако бледо у односу на ове резолутне ставове делују изјаве наших познатих натоваца , а да и не помињемо како мизерно и бедно делује жута одбрана ОЕБС-а од Вулинове критике. А поготово када се свака критичка непослушност према страном фактору, а посебно према бриселској чиновници Дуњи Мијатовић, квалификује као „жеља да се ратује са целим светом“.

Али вратимо се на богатство Србије. Мајкл Хадсон, уредник у „Међународном конзорцијуму за истраживачко новинарство“, саопштио је да је од 2001. до 2010. из Србије нелегално и неповратно изнета невероватна 51 милијарда долара! Новац, каже он, потиче од приватизационе пљачке. Испада да је овде реч о јединственој пљачки јер пљачке има али нема пљачкаша. Или су пљачкаши нашег друштвеног блага и породичне сребрнине наши велики пријатељи па је просто неваспитано да их о свему томе било шта питамо.

Ако би неко и помислио да је Србија са овом 51 милијардом долара дефинитивно похарана, погрешио би. Има још. Чак и после катастрофалне поплаве. О томе сведочи Сумо Чакрабарти, директор и председник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) који нам је у данима жалости због жртава поплава понудио помоћ у приватизацији  „Телекома“, ЕПС-а, Аеродрома „Никола Тесла“ и „Дунав“ осигурања. Подсећа ли вас то на ону причу о кози која је задужена да чува купус?

Богата је Србија. И биће још богатија и још реформскија када поред Београдског аеродрома прода и онај Војни аеродром у Батајници и приведе га туристичким наменама. То предлаже један бивши командант нашег Ратног ваздухопловства. Сходно томе, треба размотрити идеју да се официрски кадар преквалификује у туристичке раднике а војни одреди у туристичке агенције. А шта ће нам војни аеродроми када немамо ни акумулаторе за наше преостале авионе па не могу ни да узлете. Оно што од већ обогаљене војске остане треба разместити по Ираку и Авганистану. Шта ће нам овде? Па, зар немамо војнике из „Бондстила“, а ту је и новоформирана шиптарска армада са  Косова? Треба ли нам веће заштите?

Проблем који је пред владом Србије и пред њеним премијером  можда се може упоредити са гамбитом. Реч је, дакле, о отварању шаховске партије, у којем се жртвује пешак ради бржег развијања фигура и извођења каквог вешто смишљеног напада. Опасност овакве игре је у томе што се она може заводљиво претворити у стално жртвовање фигуре по фигуре, у нади да ће се догодити чудо и да ће се избећи сасвим известан пораз.

Да за крај парафразирамо речи Николе Врзића из текста „Цензура суверенитета“ који обавезно треба прочитати у овом броју „Печата“: Пред њим (Вучићем) стоје само два пута. Један је државнички, пут одбране државних и националних интереса земље чији је премијер. Други пут је пут послушности човека који је ту да би спроводио туђе, а не наше интересе.

Овде је лако изабрати!

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Г-дине Вучелићу, да поједноставимо ствари ; како `ни кери није веровати`, тако ни вуцима или – Србима ?! То знају западни “пријатељи”, па би, чак и онда када би овде ставили под контролу и последњи, пластични пиштољ, још увек, чак и више задржали параноични страх, јер су им сва пређашња изненађења од Срба, која су им помрсила рачуне, остала у – трајном сећању ?!
    … И амеро-натовски “благајник” `дон` Монтгомери, иако држи на `јаслама` десетине хиљада српских `цеви`, треба да научи стих ” сваки свога субашу…” ?!
    Зато, најдобронамернији и најјефтинији савет за натовце јесте – оставите Србе на миру. Прихватите неутралност Србије као – повољност чак и добитак… А да иду против Русије – то је, као и до сада, т.ј. – никада, па ни онда… Никада Срби нису 100% били јединствени, – довољна је – `критична маса`… Имајући је, Броз се могао шепурити и пред Стаљином…
    А Вучић ће морати да направи свој избор : да ли са `критичном масом` или – `маглом`… ?!

  2. Vučić već odrađuje pokaznu vježbu i poziva na tertorijalni suverenitet Ukrajine.
    Suverenitet Srbije, pokrajina KIM a uskoro i Vojvodina, njemu ama baš ne znače ništa.
    Na kraju nije on premjer Srbije, on je samo euroatlanski kolonijalni upravnik za taj prostor !?

  3. У политици је све могуће а нарочито у земљама које су окупиране и
    премрежене петом колонон као наша мајушна Србија. Од петог Октобра у Србији је стална политичка борба или намештаљке коће кога ухватити за врат и задавити. Чује се причасе хоће Дачић да руши Николића. Значи неком тамо у НАТО ИМПЕРИЈИ смета било ко а још више ако је то Николић наводно РУСОФИЛ. Путинов човек код Срба можда дај Боже даје за присну сарадњу са Русијом која је прва притекла у помоћ кад год је Србима била потребна то ми знамо. Дачић у Бечу рече да је ЕУ нека нова Југославија рече и оста жив. Борба Руса у Источним деловима Украјине је исто времено
    и наша борба за КОСМЕТ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ то знају у Бриселу зато
    и стежу Свилен ГАЈТАН ДАЛИ НИКОЛИЋУ ИЛИ ВУЧИЋУ јер њихова мрежа пете колоне све ће урадити да Србију и Србе одвоје од нај искренијих пријатеља и браће Руса.

  4. Sijeti mo se da su “za” Ruse bili proganjani na Goli Otok i ubijani, svi. E, sada nam se opet TO vraca!! Istorija je uciteljica zivota. Ko ono rece, da je Srbija bila “nesvrstana” a danas neUltralna?!

  5. Ако, Премијер не познаје шах, западни партнери су зато велемајстори и неће му дозволити да, сада погреши. Окретање леђа Русији, можда и не би било лоше по Србију. Био би то “превремени референдум” и крај наших евро-паћења. Додуше морао би неко онда, да испегла однос са нашом источном браћом али, то ваљда не би био проблем, браћа смо.

  6. “Damin gambit”,ne znaci zrtvovanje Dame,vec otvaranje ,pri cemu se zrtvuje pijun…
    “Vucicev gambit”,ne znaci zrtvovanje Vucica,vec otvaranje,valjda Srbije prema zapadu…pri cemu se NEKO ili NESTO,zrtvuje…

    Vucic majstojrski izbegava svaku odgovornost,od Krajine do Kosova,a non-stop je u vlasti,cak i Statut Vojvodine usvojise,a da Vucic mirno moze reci da nista o tome ne zna…
    Niko i ne sme da ga pita za Statut Vojvodine.Niti ga pita…
    Niti Vucic prica nesto o Statutu Pokrajine.

    Ovo je Srbija koju nasi dusmani samo pozeleti mogu,Srbija bez ideje,bez buducnosti,uskoro i bez proslosti.

    Dodik se opredelio,on je ZA Putina.
    Milo se opredelio,on je PROTIV Putina.
    Nasi svake nedelje menjaju stav i kazu da nisu glupi…

    MADJARI TRAZE U VOJVODINI ONO STO BASKIJSCI IMAJU U BASKIJI ILI ONO STO KATALONCI IMAJU U KATALONIJI…ali,”jedan detalj”…
    Baskijci su u Baskiji VECINA i Baskijci NEMAJU MATICNU ZEMLJU,i Katalonci su vecina u Kataloniji i NEMAJU MATICNU ZEMLJU…
    Ako Srbija dozvoli da MANJINSKI Madjari nametnu klasicni secesionizam Pokrajine,kao Baskijsci i Katalonci,tada ce Srbija biti prva zemlja u Svetu KOJA JE SAMA SEBE UNISTILA! U miru?

    Vucica mozemo tretirati kako hocemo,njega to i ne zanima,konacno,on je sam resetovao onoga Vucica do 2008.g.,nema on milosti ni prema sebi…on moze da misli da je u Srbiji i sam Kralj…ali,za one kojima uskoro ide u goste,ZA ANGELU MERKEL…on je samo jedan mali Pijun.
    ONI GA TAKO TRETIRAJU.JEDINO TAKO.
    Ako rodjeni Nemac ,Arcibald Rajs kaze da nas Nemci ne vole,nece valjda neki Srbin da nas ubedi u suprotno.
    Makar i sam Kralj bio?

    “Vucicev gambit” je opasan,jer sta god da zrtvuje…PREVISE JE.

  7. Циљ не оправдава средства и тако се политика не води. Макијавели јесте занимљив и делује као решење, али он то није. Не може се циљ правдати губитком достигнутог, јер то онда није држава, то није ништа, до опсене владајућег самозванца, у овом случају Вучића.

    Сајтови се руше, аутоцензура и цензура постоје, и то је чињеница. За националним сајтовима нико није закукао и њиховим рушењем, а за Пешчаником јесу, јер их то боли, тек онда су схватили да је то већ четири године уобичајен начин обрачуна са опозицијом у Србији. Од те четири године, две су биле Тадићеве, а две Вучићеве и Дачићеве, с тим да је цензура све већа. Чак је и извођач радова исти, немојте да се лажемо, човек који је свим властима у последњих 15 година ваљао, а успут мало и помогне да се покраду избори.

    Све се зна…

    За мене је издајник, издајник, звао се Вучић, Тадић, Дачић,Пајтић, Драшковић, Пешић… они су то постали оног тренутка када су зарад себе, бацили Србију под ноге и то је крај. Из њиховог шињела, плаво-жутог-црвеног не може изаћи ништа добро, сем муке, беде, понижења, губитка институција и правне државе, до Србије која нестаје.
    Вучићеви краткорочни потези се не могу правдати урушавањем демократских институција, нити виши циљ може бити правдан неслободом. Слобода, правда, демократска начела, јавност и национална мисао доносе напредак, као што су Србији донели од 1903-е до 1914-е, и тако ће увек бити.
    Немање тога не доноси ништа добро, сем још једног круга лажног Вожда и његове воље за моћи. Немојмо то никад заборавити…

    Свако добро свима.

  8. Ne treba da strahujete, leđa Rusiji već su okrenuta.
    Trilateralka, iako to nije njeno zaduženje, sva srećna najvljuje zaustavljanje južnog toka.
    Kolonijalni upravnik ide na noge Merkel, predaja EPS-a gotova stvar.
    Sa čim u toj zemlji više raspolažu oni koji su to sve stvorili ?
    Zbogom pameti, kolonija total…
    Narod, što je to !?

  9. Koliko shvatam Nemcima ce prodati pola Srbije.Uopste mi nije jasno sta ce nam bilo kakva vlast kada drzava uskoro nece posedovati nista.Treba referendum ya pripajanje Rusiji.Kakav Nato,Evropa jasno je svima da dok dodjemo na red oni ce propasti,a iskreno se nadam da ce i Amerika propasti da ne prevodim sta im iskreno zelim,i nasya mislim kada kazem propasti.

  10. Vučić traži ono što ne može dobiti iz EU.
    Zajebaće ga sigurno. Oni su takvi.
    Ne može se sa “rogatim” boriti. Zajebače ga sigurno.
    Oni gledaju samo svoje interese.
    Ako su interesi Srbije u skladu sa njihovim interfesima onda ima nade.
    Vučić to možda ne želi to sada znati.
    Ali će “kadli tadli” to shvatiti.

  11. Овде није у питљњу Вучић или било који представник Срба овде је кристално јасно каћемо ми Србхи бити политички спремни да схватимо да само ми народ сноси све последице лоше изабраних.
    Када будемо бирали по вредностма појединце и странке онда нам неће бити криви тамо неки странци. Шта рећи на потез Путина да остсвља своје Русе у Украјини НАТО ИМПЕРИЈИ и фашистима Украјине.
    Навијали смо за Путина.А САД??

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *