Вода плавила, a цене скакале?

Пише  Миодраг Зарковић

Фискални рачуни из једног изузетно распрострањеног малопродајног ланца показују да је литар и по флаширане воде био чак десет одсто скупљи 21. маја него пет дана раније, што је поскупљење које се, случајно или не, подударило са катастрофалном поплавом која је погодила Србију тих дана

Велики натпис красио је насловну страну најтиражнијег дневног листа у Србији: „Друштвено одговорни кад је најтеже: 14.000.000 РСД: Ово је износ који су компанија ИДЕА и остале компаније концерна Агрокор донирале за помоћ подручјима угроженим поплавама“ – све је то стајало поред препознатљивог заглавља „Вечерњих новости“ у броју од понедељка, 2. јуна.

Већ и на први поглед, овакво рекламирање би могло да „боде очи“ у извесном смислу. Наиме, несебично помагање онима у невољи некако не иде уз хвалисање себе. Али, описана реклама вишеструко је проблематичнија уколико се посматра у контексту одређених сазнања до којих је „Печат“ дошао преко читалаца. Та сазнања указују на могућност да „Идеа“ можда није помагала поплављеној Србији колико је на истој покушала – а вероватно и успела – да заради. Редакција, наиме, поседује нешто што може бити недвосмислен доказ да је управо овај трговински ланац згрнуо паре на несрећи изазваној мајским поплавама, тако што је манипулисао малопродајним ценама флаширане воде за пиће.

 

ПЕТ ДИНАРА ЗА ПЕТ ДАНА Реч је о различитим ценама једног те истог производа: прва је наплаћена у петак, 16. маја, а друга у среду, 21. маја. Обе се очитавају на фискалним рачунима, приказаним на фотографији приложеној уз овај текст. Први рачун показује да је у малопродајном објекту „Идеа“ у Блоку 62 на Новом Београду, литар и по флаширане „Пролом“ воде 16. маја коштао 49,99 динара. На другом рачуну забележено је да је исти производ – флаша са литар и по „Пролом“ воде – на продајном месту истог ланца, само у Светогорској улици у центру Београда, свега пет дана касније био скупљи за пет динара и стајао 54,99 динара.

Шта се променило у тих пет дана, Србија, нажалост, зна и превише добро. Петак 16. мај био је управо критичан датум током којег је Обреновац потпуно поплављен, док су и други српски градови уз реке били изложени могућем удару поплавног таласа Саве или неке од њених притока. Наравно да је та катастрофа изазвала панику у целој земљи, а сетимо се и да је паника била додатно појачана гласинама да је вода из водовода неисправна за пиће, те да би зато ваљало користити искључиво флаширану воду. У таквим околностима, за флашираном водом неминовно је владала јагма и продаја тог производа свакако је била вишеструко увећана. Стога је свако поскупљење неизбежно исходовало значајно нараслим приходима. А овде није реч о некаквом ситном поскупљењу, пошто разлика између прве и друге цене износи безмало десет одсто! Плус, поскупљење се, сведочи особа која нам је доставила рачуне (идентитет познат редакцији), одиграло у ноћи између петка и суботе, 16. и 17. маја.

„Печат“ је о тој разлици у ценама пробао да разговара са надлежнима из компаније „Идеа“. Није се дало. Најпре данима нико није подизао телефонску слушалицу у тамошњем одељењу за маркетинг и односе са јавношћу, што је била прва адреса на којој би сваки новинар требало да задовољи знатижељу. Потом смо се обратили посебној служби која је у „Идеи“ задужена за примање свих могућих приговора. Тамо се неко јавио на телефон и, чини се, са великом пажњом саслушао наше питање. Потом нас је дотична женска особа, после краткотрајних консултација са колегама, замолила да скениране рачуне и наше питање пошаљемо на мејл предвиђен за притужбе, па ће нам се онда у најкраћем могућем року јавити неко ко ће моћи да нам понуди званичан став компаније, односно, одговор на питање које нас занима. Одговор, међутим, није стигао. Дани су пролазили, а нико из „Идее“ није звао или послао мејл у којем би појаснио поскупљење флаширане воде у условима природне катастрофе.

[restrictedarea]

КОРИШЋЕЊЕ НЕСРЕЋЕ? Само за себе, поскупљење „Пролом“ воде и не мора да буде крај приче, пошто је истовремено цена воде „Јана“ – 22. маја, флаша „Јане“ коштала је 37,99 динара, што је „Идеа“ огласила у свим својим уобичајеним рекламним материјалима (леци, новински подлисци, сајт). Овде је битно нагласити да се, за разлику од српске „Пролом“ воде, „Јана“ пуни у Хрватској, те да је власник компаније „Јамница“ која производи „Јану“ такође „Агрокор“, фирма у чијем се власништву налази и ланац „Идеа“, а чији је газда познати хрватски тајкун Ивица Тодорић. То би можда значило да поплава није била искоришћена само за пуку зараду, очитану у поскупљењу српских флашираних вода, већ да се такође водило рачуна о својеврсној промоцији воде „Јана“, тако што је иста појефтинила. Уколико све ово нису биле случајне подударности – у шта је истински тешко поверовати – онда се може наслутити врло озбиљан, забрињавајући утицај на тржиште, који превазилази чак и уврежено схватање монопола.

Укратко, тржиште на којем неко поседује толику моћ да може да ставља у повлашћен положај само једну робну марку, а поготово још ако је и та робна марка у његовом власништву, никако се не би могло назвати слободним. Пошто је садашње привредно устројство Србије постављено око слободног тржишта као (недостижног) идеала, то би значило да је српски економски систем постављен на нечему што у стварности не постоји.

Има овде и људског гледишта. Заиста, катастрофе као што су поплаве неминовно укидају извесне „слободе“, нарочито оне које, ослобођене одговорности, прелазе у разузданост. Напросто, немате право да се у време разорне непогоде понашате како вам се ћефне. У редовним околностима имате, али у ванредним немате то право. У тој тачки требало би да престану чак и обичне бајке о „слободном тржишту“. Нико не би смео да покуша да искористи друштвену и државну непогоду за свој рачун.

Дабоме да „Идеа“, у овом случају, не би била једини пример таквог покушаја: сетимо се само вести, накнадно потврђене, да је један продавац електричне енергије управо у данима поплава пробао да од државе наплати струју по значајно вишој цени и на тај начин оствари непланирану добит. Држава, ипак, ни у том случају није реаговала онако како је морала, упркос томе што је највише извршна власт (премијер) јавно обећавала да ће бити кажњен свако ко би да ућари на општој несрећи. Можда ни у случају ланца „Идеа“, уколико је ту заиста било речи о слично бездушном покушају, нико од надлежних неће показати спремност да истера правду, што би додатно појачало утисак о тржишту на којем су неки (Ивица Тодорић) јасно повлашћени.

У међувремену, помало суморан утисак оставља чињеница да је Слободан Недељковић Џамбо, доскорашњи „јунак“ за кога се испоставило да је масно и безобзирно лагао о жени и детету који су наводно нестали док је он као бајаги спасавао људе из поплављеног Обреновца, једини који је стављен на стуб срама због тога што је водену стихију покушао да злоупотреби у сопствену корист. Неће бити, наиме, да је само Џамбо у поплавама видео прилику за нечасну зараду.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. osnovna premisa je izlažirana, kao i većina onih u “pečatu”. ovog puta, vidi se da je reč o ceni za 6 flaša vode, koje su sigurno na akciji, odnosno niže cene, kao i uvek kada se prodaje veći broj komada flaša, piva, sokova itd.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *