Видовдан

У Крушевцу је почело обележавање верског и државног празника Видовдана. Председник Србије Томислав Николић положио је венац на споменик косовским јунацима на 625. годишњицу косовског боја.

Обележавање Видовдана је почело јутрос светом литургијом у Задужбини кнеза Лазара, а после службе свештенство је одржало опело страдалима за слободу.

Николић је венце положио у пратњи министра одбране Братислава Гашића, министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Верски и државни празник Видовдан обележава се као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

Поводом Видовдана, државног празника, председник Николић ће положити венац и на спомен обележју косовским јунацима на Газиместану, након чега је предвиђено откривање споменика Милошу Обилићу у Грачаници и састанак са представницима Срба са Косова и Метохије.

Заменик директора Регионалне полиције на северу Косова Бесим Хоти рекао је за приштинску телевизијуТелеграфи да полиција прати грађане који су кренули на прославу Видовдана на Газиместану.

Према његовим речима, ка Газиместану је кренуло девет аутобуса, два минибуса и више кола са око 600 грађана, а ангажован је већи број полицајаца него иначе.

Традиционално, поводом Видовдана, у цркви Светог Марка у Београду биће одржан парастос за све жртве на Косову и Метохији од 1998. године, након чега ће на спомен обележју у Ташмајданском парку бити положен венац свим српским жртвама од 1991 – 2000. године.

Видовдан се као државни празник обележава радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500. годишњицу од Косовског боја.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, а на месту битке на Газиместану као ендемска врста цвета црвени косовски божур.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.