Почетна / Вести / Видовдан

Видовдан

У Крушевцу је почело обележавање верског и државног празника Видовдана. Председник Србије Томислав Николић положио је венац на споменик косовским јунацима на 625. годишњицу косовског боја.

Обележавање Видовдана је почело јутрос светом литургијом у Задужбини кнеза Лазара, а после службе свештенство је одржало опело страдалима за слободу.

Николић је венце положио у пратњи министра одбране Братислава Гашића, министра унутрашњих послова Небојше Стефановића и начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића.

Верски и државни празник Видовдан обележава се као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Косову пољу 1389. године.

Поводом Видовдана, државног празника, председник Николић ће положити венац и на спомен обележју косовским јунацима на Газиместану, након чега је предвиђено откривање споменика Милошу Обилићу у Грачаници и састанак са представницима Срба са Косова и Метохије.

Заменик директора Регионалне полиције на северу Косова Бесим Хоти рекао је за приштинску телевизијуТелеграфи да полиција прати грађане који су кренули на прославу Видовдана на Газиместану.

Према његовим речима, ка Газиместану је кренуло девет аутобуса, два минибуса и више кола са око 600 грађана, а ангажован је већи број полицајаца него иначе.

Традиционално, поводом Видовдана, у цркви Светог Марка у Београду биће одржан парастос за све жртве на Косову и Метохији од 1998. године, након чега ће на спомен обележју у Ташмајданском парку бити положен венац свим српским жртвама од 1991 – 2000. године.

Видовдан се као државни празник обележава радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља присећање на погинуле и умрле у свим ратовима.

То је, према мишљењу историографа, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500. годишњицу од Косовског боја.

После Косовске битке тело кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989, на 600. годишњицу Косовске битке.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, а на месту битке на Газиместану као ендемска врста цвета црвени косовски божур.

На пољу Косову 1389. одиграла се пресудна битка између српске и турске војске, која је отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца.

5 коментара

  1. Наши парастоси и наше грешке ДОКЛЕ БРЕ?? Никако да схватимо да само организована борба даје победе дали ратне или МИРНОДОБСКЕ. Ми Срби по правилу губимо све јер смо подложни неслози и немао осећај за јединствену националну борбу. Јако ПУНО ЈЕ ПАРАСТОСА а
    мало РОЂЕНДАНСКОГ СЛАВЉА браћо Срби лек тражимо у СЛАВЉУ РАЂАЊА
    нових нараштаја а парастоси су за опомену губитка рођеног или НАЦИОНАЛНОГ.




    0



    0
  2. 625год.Шестодвадесетпет година је прошло од те страшне битке на Косову пољу,625 год. како непрестано Срби бране своје постојање, своје право на своју државу,свој језик, своју веру.
    Петсто година ропства под турцима,њих се ослоболи у првом и
    другом устанку,таман почели да живимо свој живот кад зинули
    Аустроугари и као имају право на Србију,на српску земљу,воду на ваздух и опет они,
    кренули на србина па се спотакли,пали па се растурили. Нисмо тако рећи ни почели да живимо кад опет германи имају намеру заједно са комшијама да нас униште,
    како рекоше трећину побити,трећину покатоличити,трећину протерати.И то се завршило њихоим поразом,доброћудни србин
    опрашта им све страхоте што му учинише током тих ратова.
    Удружисмо се и живисмо у једној држави, мирно и лепо смо
    живили, браттски, делисмо и добро и зло сто нас сусретало,
    кад нам се браћа окренуше иодоше опет са онима што нас желе
    опустошити,опет германи и овај пут англосаксонци им се
    придружише.Протерају нас са вековних огњишта уз крвави терор,и неби им доста него нападоше на зељу србинову,
    авионима и арнаутима и скупи их се цела милијарда,сви зинули хоће да нас прогутају,а србину нико не помаже,они туку 78 дана,све са уранијумом затрованим мецима,
    четири хиљаде и петсто година земља нам оздравити неће.
    И опет Србин хоће да опрашта,да опрашта зло и чемер што нам учинише,опет стремимо грлом у јагоде,у њихов смртни
    загрљај журимо.Као да не видимо зору са истока,топлину сунца које се рађа које нас греје,које нас зове у топло
    мајчино крило,која нам нуди свју њежну душу,која нам нуди
    живот достојан србина човека.Зар не видите светло вође наше
    зашто нас водите у таму?—-милан




    0



    0
  3. Sveti Vide,Vidovdane,
    duboke su naše rane,
    na te davne,davne,dane.
    Na boj strašni,bitke slavnetit knežet
    govore nam knjige stare.
    Oj Lazare,čestit kneže
    ime tvoje vreme nosi
    u budućnost,u stoleća,
    da se svaki srbin seća,
    da,sloboda od tuđina i tirana
    krvavo se,glavom plaća,
    da je nejač u borbama
    od silnika,uvek jača.
    Da nam majka uvek rađa,
    Obilića,tog junaka,
    Jugoviće,srpstvu verne,
    u bitkama opevane.
    Što velmože,slozi uče,
    sve dušmane,da potuče.
    Pamtiće se dok je sveta,
    boj Kosovski,pričom živi,
    nikad srbi nisu bili krivi.
    Branili se,od zlotvora,
    žrtvujući život mladi,
    da,budućnost novu grade,
    naraštaji naše vere,
    srpska braćo,ponos,dika,
    da se slavi,mitska bitka.
    Kad božuri procvetaju,
    posle kiše,na junake zamiriše,
    na kapima sjajnim piše,
    Lazarevo sveto ime.
    Oj Srbine,spomeni me,
    u molitvi i sećanju,
    nemoj našu bitku slavnu,
    predat,mrskom zaboravu..
    Junačka se krvca lila,
    bojne bitke,naše rane,
    u božure pretvorila.
    Osećam se ponosno,izuzetno zadovoljno,što je naš predsednik,gospodin Tomislav,pokazao da poštuje Kosovski boj i što je dat značaj Vidovdanu,za razliku od ranijih velikana.Bila bih zahvalna,da ovo objavite,molila bih,za još malo strpljenja,Vaša verna čitateljka.Koliko ponosa,ako hoćete i prkosa,za naš veliki praznik-Vidovdan,toliko jada i tuge,za jedan drugi Vidovdan,kada su nas žute izdajic osramotile,izručivši našeg,legitimnog predsednika sramnom,Haškom sudu.Sećam se,bila je noć,padala je kiša,vetar je terao lišće po asvaltu,nebo je plakalo nad Slobinom i našom sudbinom,a mi,mi smo -ćutali.Hvala Pečatu na prostoru,hvala za sve nove nformacije,ovih zlih vremena.Živeli,poštovanje-Luna.
    s




    0



    0
    • Nema nikakve razlike izmeđšu „žutih izdajica“ i ovih sadašnjih: na „granicu“ sa KiM je ova vlast dovela kosovske carinike i policajce a ne prethodna. Ova vlast tvrdi da nam je jedini spas u EU tj. Nemačkoj i da bez toga „naša deca neće imati budućnost“. I ova vlast je napustila sekularnu Srbiju,protivno Ustavu Srbije, i uvela klerikalce u sve oblasti državne vlasti.




      0



      0
  4. Наш народ СРБски каже: “НИ БЛАГОСЛОВИ НИСУ КАКО ТРЕБА, А КАМОЛИ КЛЕТВЕ!“ Клетва је непримерни облик друштвене комуникације и треба је избегавати, будући да неразумнога никаквом клетвом не можеш призвати памети, или страхом од ње /клетве/ одговорити од зла /намераваног или већ учињеног/.
    Узмимо, на пример, вишевековну ЛАЗАРЕВУ КЛЕТВУ, која је просто постала образац колективног понашања нашега СРБског народа. И премда у негативној конотацији /значењу/ име Вука Бранковића, синоним за издајника, вековима је већ предмет пажње колективног памћења, а име Милоша Обилића, синоним за јунака, родољуба… ни изблиза нема толики удео у колективном памћењу. На примеру препева ЛАЗАРЕВЕ КЛЕТВЕ /Бранковића – издајника/ у ЛАЗАРЕВ БЛАГОСЛОВ /Обилића – јунака/, врло сликовито можемо видети како благословом можемо остварити жељени учинак заобилазећи клетву као негативан облик друштвене комуникације. Пошто благосиљамо само Обилиће, а изостављамо Бранковиће, онда му то испада на исто – као да су Бранковићи под клетвом, јер нису поменути у благослову. Дакле, Бранковићи нису под клетвом, али су изостављени из благослова – што му испада на исто, само ДОБРИМ НАЧИНОМ! Ако желимо Бранковиће да искључимо из колективног памћења, онда их не кунимо, а у благослову их не помињемо, и њих више нема…

    Ево препева:
    “…
    Да је коме послушати сада
    како Кнеже, јуначкијем срцем,
    у бој на Косово позиваше,
    све јунаке Србе – Обилиће:
    “ Да је благословен Србин сваки,
    ко долази у бој на Косово –
    у животу му све родно/ буде/ било:
    и у пољу бјелица пшеница,
    и у брду винова лозица,
    и у кући вјесела дечица,
    и потомству пуно потомака –
    потомака храбрих Обилића –
    све док је свјета и док је вјека!
    Великаши, благослов вам души,
    Царство Србско свагда чувајући –
    све док је свјета и док је вјека!
    И војници, благослов вам души,
    Царство Србско свагда бранећи га –
    све док је света и док је вјека!“
    И још Кнеже србском роду вели:
    “ Бог благосиља сваког Србина
    кој` не има вјере ју Турчина.
    Бог благосиља свакога Србина
    кој` не има вјере у Латина,
    у Латина – старих варалица.
    Бог благосиља свакога Србина
    кој` не има вјере у Невјеру –
    све док је свјета и док је вјека!“

    Драган Славнић

    АМАНЕТ КНЕЗА – ЦАРА – ЛАЗАРА

    “Ако ћу се приволети царству,
    приволети царству земаљскоме,
    ЗЕМАЉСКО ЈЕ ЗА ПОТОМСТВО СРБСКО,
    а Небеско увек и до вјека!
    ЗЕМАЉСКО ОСТАВЉАМ РОДУ СРБСКОМ,
    а са војском хрлим ка Небеском!
    ПРОПАСТ ЦАРСТВА срБскОГА – НИКАДА!
    СПАСЕЊЕ ЦАРСТВА срБскОГА – СВАГДА!“

    Драган Славнић

    Клетвом се, у ствари, призива Правда – освета Божија! Али, “Господ говори: освета је Mоја!“ Дакле, несвесно, опхрван тешким болом, вапијући осветом, у немоћи својој, човек посеже и за клетвом. Ако је количина бола у срцу појединца или народа толико велика, а не вапије се за осветом, Господ одмах реагује и Његова освета, неометана ЉУДСКОМ КЛЕТВОМ, бива одмах извршена.
    О том феномену бола – “КОСМИЧКОГ БОЛА“ – врло слоиковито и доживљајно говири наш Никола Тесла од рода срБскОГА!!!

    Драган Славнић




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *